Zaljubljena u scenu i zvuk

U operu je prvi put otišla sa školom i od tada živi operu. San iz detinjstva, da postane glumica, morao je da uzmakne pred sudbinom koja ju je odvela u operu. Marija Mitić Vasić je dokaz da, kada imate strast i jasan fokus, život poslaže stazu baš onuda kuda treba da prođete. Nesvakidašnja biografija ove operske pevačice jednako je zanimljiva kao i (stand up komična) opera Absurdium, u kojoj trenutno peva, glumi, zabavlja.

Kako se neko zaljubi u operu i to sebi izabere za životni poziv?

Kod mene je to bilo drugačije. Današnje generacije imaju mnogo više mogućnosti da se upoznaju sa operom veoma rano. Ja sam živela u malom gradu pre nego što sam otišla na studije u Beograd. Jedino upoznavanje sa operom je bilo putem televizije. Vikendom su emitovane opere i koncerti klasične muzike i tada sam se upoznala sa operom. Tada mi to nije bilo posebno interesantno. Mnogo mi je bila bliža instrumentalna muzika. Otac je svirao gitaru, pa sam uz njega slušala instrumentalnu, klasičnu muziku, doduše i vokalnu, ali neke druge žanrove.

Prvi živi susret sa operom sam imala na ekskurziji, kada su nas odveli u Narodno pozorište na operu "Travijata", Đuzepea Verdija. Bila sam potpuno općinjena glavnom rolom Violete, koju je maestralno pevala i danas peva Sanja Kerkes. Ja sam se u taj scenski nastup, scenu i zvuk potpuno zaljubila. Međutim, nisam tada pomislila da će to biti moj poziv. Moja prva ljubav, moje htenje da se bavim nečim je bila gluma.

Upisala sam Pravni fakultet, iako me to nije zanimalo, ali sam ga upisala kako bih bila u Beogradu i spremala prijemni ispit za glumu. Tako sam roditeljima dala dobar razlog da budem u glavnom gradu, a ja sam dobila vreme od godinu dana da spremim prijemni za glumu.

foto: moto.org.rs

Tada je krenula saradnja sa horom RTS-a. To mi je, između ostalog, bio dodatni izvor prihoda. Tadašnji dirigent mi je rekao da, iako imam završenu nižu muzičku školu za klavir, moram da završim nižu muzičku školu za pevanje, ako želim da nastavim da se bavim time. Uz pomoć žene koja je tada radila u horu RTS-a, upisala sam i vanredno, u dva roka, završila nižu muzičku školu. Onda su me na brzinu privoleli da pokušam da upišem i srednju muzičku školu. Prijemni sam pripremila za pet dana.

Tada je nastao šok za moje roditelje. Oni me poslali na studije, a ja idem u srednju školu. I tada sam shvatila da je moja ljubav zapravo pevanje i da ja definitivni želim time da se bavim. Kada sam to shvatila, sve je krenulo. Tokom srednje škole sam osvojila brojne nagrade, a na akademiju sam primljena kao prva od devetnaest kandidata.

Nakon što si pevala uloge u gotovo svim važnijim operskim delima i nakon godina provedenih u pedagoškom radu, danas praviš iskorak i nalaziš izazov u potpuno drugačijem operskom formatu. Šta izdvaja ulogu u operi Absurdium u odnosu na ono što si do sada radila?

Opera Absurdium je opera modernog tipa. To znači da nema tipičan operski zvuk. I instrumenti i glas se tretiraju na jedan potpuno novi način. Šest slika čini ovu operu. Osim mene, soprana, tu je i četvoro instrumentalista. Ta opera se zove stendap komična opera, što već dosta govori o njoj. Puno je priče, puno je improvizacije. I mi izvođači se razvijamo igrajući je. Premijeru smo imali u decembru prošle godine. Tada je bila u nešto drugačijem izvođenju.

foto: moto.org.rs

Suprug i ćerka preminule kompozitorke Jovanke Trbojević, koja je komponovala ovu operu, prisustvovali su premijeri i bili su oduševljeni. Od tada, svaka izvedba je bila drugačija. Svaki put je sve više priče i smeha i sve više interakcije sa publikom.

Opera Absurdium je pisana da napravi dijalog sa publikom od koje se očekuje da osim slušanja i gledanja učestvuje i reakcijama. U operi Absurdium je sve dozvoljeno. Mora da bude zabavno i izvođači i publika treba da podele užitak izvođenja opere.

Marijino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" Oradija možete preslušati na ovom linku:

A. Bujić