Želim da podsetim ljude na Andrića i njegove ideje

Na konkursu Banatskog kulturnog centra za objavljivanje prve knjige mladog autora nagrađena su tri književnika, a jedna od njih je i dvadesetsedmogodišnja Novosađanka Milana Poučki. Njena knjiga "Je li Andrić nadigran?" predstavlja studiju o našem nobelovcu, koja je, kako kaže, prijemčiva svakom čitaocu.

"Pisala sam o Andriću u master radu i tada mi je ponuđeno da budem učesnik na projektu od međunarodnog značaja, čiji je rukovodilac poznati profesor Branko Tošović. Ovo je šesta godina da sam deo projekta. Radove koje sam pisala u okviru projekta sam objedinila i napisala sam uvodni deo i zaključne napomene kako bih prilagodila knjigu nekome ko nije iz sveta književnosti i kako bi svi mogli da je čitaju, jer mislim da je Andrić svima blizak i da svi treba da se vraćamo njegovom stvaralaštvu", objasnila je Milana kako je nastala knjiga.

Zašto si ti odlučila da se baviš tom temom? Šta nam knjiga poručuje, da li je Andrić nadigran?

Na to bih mogla da odgovorim pitanjem da li može da bude nadigran neko ko je služio čoveku i čovečnosti? Sa nepunih devet godina, kad sam počela da čitam, pročitala sam Andrićevu knjigu i već tada sam znala da je njegovo stvaralaštvo nešto čime ću se baviti i da je to nešto što želim da razumem u toku života. Ja tada nisam znala ni da je ćuprija sinonim za most, niti sam razumela jednu takvu knjigu, ali sam osetila ogromnu ljubav i to me drži i dan danas. Uopšte ne mogu da se odvojim od toga. Čak i kada prestanem da budem uporna u toj želji da se time bavim, to me nekako zove nazad. To se desilo i sa ovom knjigom, koja je objavljena na moju veliku sreću.

Šta podrazumeva taj projekat na kojem radite?

Iznova proučavamo Andrićev lik i delo, jer je ono prethodnih godina i decenija bilo podložno raznim manipulacijama. Težnja je da se iznova preispita njegovo delo i da se kaže prava istina o njegovom stvaralaštvu.

Ti si imala sreću da tvoja knjiga bude objavljena. Da li smatraš da u današnjem izdavaštvu ima dovoljno prostora za autore koji se bave takvom vrstom humanističkih istraživanja?

Sigurna sam da ima. Mislim da prave vrednosti uvek nađu put, i do izdavača i do publike. Mislim da je najvažnije ostati dosledan sebi, jer kad to meni toliko znači, vidim da i druge ljude to zainteresuje. Kad nešto volimo, druge ljude uvek kopka šta je to što može toliko da nas drži, pa se ljudi zainteresuju i bude im zanimljivo da pročitaju.

Mladi danas najčešće upisuju fakultete koji su u vezi sa IT sektorom ili traže nešto što će im doneti laku zaradu. Sve manje ljudi upisuje Filozofski fakultet i čini se da imamo sve manje mladih mislilaca u kapitalističkom društvu?

Ja to nisam primetila, jer sam okružena inteligentnim i načitanim ljudima koji su kritički nastrojeni i od njih može svašta da se nauči i imaju mnogo toga da kažu, iako su mnogi od njih jako mladi. Mislim da samo nemaju dovoljno prostora i da se nije čulo za njih, ali daleko od toga da nemaju šta da ponude. Ja sam imala sreću da se nekako izdvojim i da se moje ime čuje bar u ovim, nekim manjim okvirima, pa da imam priliku nešto da kažem, ali daleko od toga da sam ja jedna od retkih, to nikako nije tačno.

Imaš kanal na Youtube-u koji se zove "Životni umetnici", gde govoriš o Andriću kao čoveku, piscu, misliocu. Koja je njegova misao na tebe ostavila najjači utisak?

Mene je fascinirala ta njegova ideja i tiho insistiranje na tome da je najvažnije biti i ostati čovek, da je to jedini svuda poželjni i prihvaćeni identitet, da je vera u dobro religija koja treba da prevlada svetom i ta težnja da se između kultura uvek grade mostovi. To je ono na čemu ja insistiram u tim svojim videima, mada sam ih sada malo zapostavila, jer se moram baviti i nekim realnim i svakodnevnim stvarima, pa ne stižem toliko da se posvetim onome što volim. Kada ugrabim vremena, snimim nešto, ali to je moja težnja – da podsetim ljude na Andrića i na njegove ideje.

Mislim da treba iznova da se prouči Andrićevo delo, a ne samo da se bavimo "Na drini ćuprijom" i "Prokletom avlijom", o kojima je gotovo već sve rečeno. "Znakovi pored puta" su Andrićeva knjiga na koju nije obraćeno dovoljno pažnje, na "Travničku hroniku" i "Gospođicu" takođe. Sve su to knjige koje su pune bogatstava, ali o njima se nije govorilo. Ja sam u svom radu bila fokusirana baš na njih.

Razgovor sa Milanom možete poslušati u plejeru.

 J. G.