Kultura / Knjiga
Vredi pročitati Ivančića, Perišića i Noru Verde
U ovonedeljnoj rubrici "Vredi pročitati" naš gost Bojan Marjanović preporučuje ne jednu već tri knjige, što i nije čudno s obzirom na to da preporuke stižu od njega koji je mladi novinar i pesnik koji kaže da od pisanja i za pisanje živi. A gde je strast prema pisanju, tu je obično i strast prema čitanju.
Foto: liceulice.wordpress.com
Bojanu je bilo teško da se zadrži samo na jednoj knjizi te je pomenuo tri dela koja su mu važna. Prva u nizu je zbirka kratkih priča "O ljubavi, batinama i revoluciji" autorke Antonele Marušić, Splićanke koja piše pod pseudonimom Nora Verde.
"Ta knjiga govori iz jasne feminističke perspektive koja je obogaćena klasnim pogledom na svet, a s druge strane je izuzetno emotivna knjiga. Nije pisana pamfletski, iako se ja ne grozim pamfleta, ne mislim da je nešto loše, ali je pisana tako da su ti likovi trodimenzionalne osobe sa kojima zaista možeš da proživiš te političko-društvene situacije u kojima se nalaze", kaže Bojan.
On je diplomirao novinarstvo na Fakultetu politčkih nauka i radi kao urednik u magazinu "Lice ulice", a u tom novinarskom konktekstu smatra da je hrvatski novinar i pisac Viktor Ivančić jako važna novinarska vertikala. Kaže da ukoliko nekoga zanima kako se trenutno dobro piše o ovom prostoru i ovom konkretnom vremenu, vredelo bi pročitati Ivančićevu knjigu "Radnici i seljaci".
"Radnici i seljaci je knjiga koja je jako važna jer na brutalno dobar način ispituje delatne potencijalne revolucionarnog subjekta kod nas i kako se on može ponovo osmisliti, te kako se može ponovo osmisliti na kraju krajeva i uloga nasilja u društvenim odnosima i koji su to točkovi koji mogu da pokrenu promenu u nekom pravcu", objašnjava on.
Kao treću preporuku navodi knjigu "Područje bez signala", Roberta Perišića, koji kako kaže problematizuje pitanje rata na prostoru bivše Jugoslavije po prvi put dominantno iz perspektive radništva kao grupe, a ne ove ili one etničke skupine.
"Taj roman je važan jer uvodi nove eksplanatorne matrice u razumevanju pitanja jugoslovenskog sukoba i rata. On je objašnjen na drugačiji način, a ne narodima koji su se vekovima mrzeli i samo čekali da izvade ratne sekire i da se ponovo kolju. Rat je objašnjen i radničkim štrajkovima osamdesetih i ekonomskom krizom i odnosima koji su bili u staroj Jugoslaviji i na koji način se ona raspadala još dok je trajala. Jako je važan u tom smislu, a tu je i čitav niz ličnih, setnih Karverovskih kratkih priča koje su uvezane u širi narativ da te naprosto radi i na političkom i na emotivnom planu", kaže Bojan.
J. Z.