Kraljevačka voda puna panka!

Pre nekoliko nedelja iz štampe je izašla knjiga "Kraljevačka punk hronika" autora Vojkana Trifunovića, istoričara iz Kraljeva i poslednjih dvadeset godina aktivnog učesnika na kraljevačkoj, ali i regionalnoj pank rok sceni. Ovaj naslov predstavlja važno svedočanstvo o razvoju jedne od najzanimljivijih lokalnih punk scena na prostoru Srbije, ali i bivše Jugoslavije. Govori ne samo o bendovima i njihovim pesmama, već i društveno-političkom angažmanu pojedinih aktera scene. Ali, izvan ovih teških tema, knjiga se bavi i odrastanjem u Kraljevu u periodu od nekoliko decenija na prelazu između 20. i 21. veka. Na više od 250 stranica i podeljena na 15 poglavlja i tri celine, knjiga "Kraljevačka punk hronika" pruža insajderski uvid u razvoj same scene, (pra)početke i vrhunce, ali i uticaje koje imala na mnoge bendove i pojedince/ke na ovim prostorima. Sve je propraćeno gomilom autentičnih fotografija, kao i izjavama onih koji su ovu scenu stvarali.

Pank se u Kraljevu, prema podacima iz tvoje knjige, pojavio 1978. Dakle, nekih godinu dana nakon svoje zvanične "svetske premijere". Kako ti gledaš na tu istorijsku, supkulturalnu aktuelnost sa svetom, tada?

Bilo je to, tačnije, početkom školske 1978. godine. U Kraljevu se tada pojavio bend pod imenom KV Ekspres, to su bili klinci koji su radili totalno nezavisno od bilo kog drugog pank benda iz tadašnje Jugoslavije koji se već pojavio na sceni. Oni nisu imali pojma da postoje Pankrti, Paraf... KV Ekspres je svoju muziku nazvao pankom jer su sigurno naletali na naslovne strane nekih stranih muzičkih časopisa i to ih je podstaklo da se malo više zainteresuju za tu vrstu muzike. Naravno, kao i svima nama i njima je na početku bio najviše interesantan izgled, moda panka. Taj bend nije drugo trajao, već posle par meseci prestao je da postoji. KV Ekspres nije ostavio neki značajniji trag na sceni, ali sam njih morao da uzmem kao početak moje priče. Jako mi je bilo interesantno to kako oni nisu znali da postoji neki drugi pank bend u Jugoslaviji.

Bend Pinhead

Na koji način se pank onda zadržao od 1978. u Kraljevu?

Za pokretanje cele te pank priče u Kraljevu zapravo je važniji bend Vatrena voda. Oni su nastali 1981/82. i i u startu su imali veći krug ljudi, uglavnom srednjoškolaca, koji su slušali pank. Dakle, u pitanju je bila mnogobrojna ekipa, a nakon prestanka rada Vatrene vode, pojavili su se novi bendovi koji su kao uzor uzimali baš tu grupu. Na primer, postojao je bend pod imenom The Fuckers, koji su na neki način bili naslednici rodonačelnika kraljevačkog panka – Vatrene vode. Oni nisu ostvarili neki značajniji uspeh, ali su bili dovoljno vidljivi i prepoznati među klincima.

Omot knjige "Kraljevačka Punk hronika". Na fotografiji se nalazi Miladin Jevremović Jemi, čovek koji je "doneo" hardkor u Kraljevo

Čega si se držao u celinama koje povezuju tvoj književni naslov i šta predstavljaju PUNKtovi?

Prvih nekoliko poglavlja sam posvetio jednom širem kontekstu, u kome sam objasno šta je to pank supkultura i gde se tu nalazi Kraljevo. To su sociološko-intelektualni segmenti, koji su prvenstveno namenjeni ljudima koji nisu upoznati toliko sa pankom. Jedan vid informacije, kako bi dobili širi kontekst sa kojih sve strana kraljevačka muzička scena vuče svoje uticaje. Tu su priče o anarho-panku i hardkoru – važni segmenti koji su povukli i inspirisali kraljevačke klince. Posle tog, kako bih ga nazvao, uvoda, sledi drugi deo koji je opet podeljen na nekoliko poglavlja (tri talasa) i bavi se isklučivo bendovima i to od početka (1978) pa do danas. Treći deo sam posvetio političkom aktivizmu, po kome je kraljevačka scena, pogotovo ona iz devdesetih, bila najpoznatija.

Sirova snaga: Album "Srpski san" sastava Hoću?Neću!

Devedesete su sigurno i u Kraljevu bile najozbiljnije muzičke godine. U svom tom ludilu, tvoj grad je uspeo da se postavi kao primer, možda i vodeće ime, sa kompletnom, angažovanom pank/hardkor pričom. Kako je došlo to te renesanse?

To je bila neka njihova politizacija koja je došla sa raspadom zemlje (1991). Ti klinci, okupljeni u bendovima kao što su Totalni Promašaj, Hoću?Neću!, Smudos itd, ozbiljno su shvatili krilaticu da su pank i hardkor više od muzike i da je i poruka mnogo važna. Pored sviranja, svi oni su poromovisali mnoge, različite, pozitivne ideje. Naravno, to su sve bile izlizane teme, pogotovu za širi krug ljudi u svetu. Antiseksizam, antinacionalizam, antifašizam, borba protiv multinacionalizma, nuklearni rat...  To sve je kod nas bila novina, kraljevački bendovi su se trudili da budu konstantni u tome, a iz godine u godinu su postajali sve radikalniji. Mnoge stvari su saznavali iz stranih fanzina i iz tekstova drugih bendova, poput Chumbawamba, Discharge, Dead Kennedys, Crass... Neki od njih su prihvatili i ideju anarhizma, pa su pored bendova formirali neformalne grupe. Prva takva organizacija zvala se Grupa neodgovornih građana, koja se pojavila za vreme prvih demokratskih izbora u Srbiji, tada još Jugoslaviji (1990). Oni su organizovali anti-izbornu kampanju, kada su napravili akciju lepljena plakata koji su pozivali da se glasa za nikog. Poruka je bila da ljudi preuzmu život u svoje ruke, a ne da daju glasom tamo nekom političaru.

Upravo zato se tada Kraljevo istaklo, sa jednom ozbiljnom supkulturalnomo svešću u turbulentnim godinama.

Ono što je jako interesantno i na čemu ja potenciram, to je ta decentralizacija scene. Ona se dešava još sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Mnogi manji gradovi dobijaju svoje scene, a u toj novoj Jugoslaviji (SRJ) čak i sela dobijaju svoje bendove, fanzine (Kontrapunkt, Klipan), festivale... Supkultura više nije bila rezervisana za velike centre, svuda si imao razmenjivanje informacija u tom začaranom krugu. Tada je bend Totalni promašaj sa svojim naslovom "Use Your Head" (1995) izašao čak u Japanu, za HG Records, a prvi tiraž je bio prodat u hiljadu komada.

Album "Use Your Head" benda Totalni promašaj

Po profesiji si istoričar i u knjizi je jasna ta linija informacija. Ali, na koji način si se sociološki bavio istorijom panka u Kraljevu?

Trudio sam se da obradim mnoge omladinske fenomene. Na taj način sam mogao da skrenem pažnju ljudima koji nisu pankeri, niti znaju bilo šta o tome. Pokušao sam jednostavno da objasnim šta se tu zapravo dešavalo. Neki ljudi koji nikada nisu bili deo scene, a čitali su knjigu, rekli su mi da su bili oduševljeni upravo tom mešavinom ozbiljnih tumačenja i šaljivih detalja.

Na koji način se, iz tvog ugla, menjala kraljevačka supkuturalna omladina?

Meni se čini da je situacija u Kraljevu bila preslikana onoj u tadašnjoj Jugoslaviji. Dakle, imao si klince iz osamdesetih koji su svoje idole tražili slušajući rokenrol muziku, dok je prosto bilo sramota slušati narodnjake tada. To se sve drastično promenilo tokom devedesetih. Došlo je do smene, pa su ljubitelji narodne muzike postali brojniji, dok rokeri postaju crne ovce i otpadnici društva. Danas je najveći problem taj što klinci više ne slušaju rokenrol. Mogu oni da čuju taj žanr, ali ne na nivou da se dublje uvuku u tu priču.

Vojkan Trifunović

Neminovno pitanje se odnosi na trenutnu alternativnu scenu Kraljeva. Kakva je ona danas i šta seisve od toga obradio u svojoj knjizi?

Ne mogu reći da je današnja KV scena mrtva, dešava se nešto. Najveći problem je to što većinu današnjih bendova čine matorci. Preko četrdeset, pa naviše. Nekada su glavna pokretačka snaga bili srednjoškolci. Nešto malo primećujem da ima novih klinaca. Oni imaju bendove, ali je njihov zvuk najviše hardrok orijentisan, a svoje muziciranje većinom baziraju na sviranju obrada. Meni se čini da mladi danas nemaju osećaj za pobunu. Nekako su letargični, a ja sam ih toliko puta podsticao da odvrnu svoje gitare i da budu glasni... Oni su ti koji nose pobunu, ali izgleda da kod njih danas to nešto ne štima. To je tema za šire i ozbiljnije sociološko tumačenje.

Da li se tvoja knjiga završava negativno ili pozitivno?

Napravio sam čitav krug – zatvorio sam je poslednjim bendom koji je nastao 2013. U pitanju je sastav Tortura, koji se pre manje od godinu dana ponovo okupio. Doduše, članovi sada žive u Beogradu. Tu sam stavio tačku, jer se posle njih nije pojavio ni jedan novi pank/hardkor bend. Shvatam da su njihovi heroji neki novi ljudi i svako vreme ima svoje heroje. Ono što je za naše generacije alternativa, za njih je sada IDJ Videos. Moramo to da prihvatimo, bez nametanja svojih stavova.

U nastavku poslušajte sastav The Truth u kom Vojkan svira gitaru:

Dušan Majkić