Znaš onaj film u kom Glen Klouz razvaljuje?

Ron Hauard ume da napravi dobar biografski film. "Beautifull mind", "Rush", "Frost vs. Nixon", "Cinderela man" samo su neki od veoma kvalitetnih filmova rađenih po istinitim sudbinama i likovima. Šta god u rukama imao praveći te filmove, očigledno mu je nedostajalo dok je snimao "Hillbilly elegy", film rađen po bestseler-memoarima pisca J.D. Vensa.

Priča prati mladog Džej Di-ja (Oven Astalos), pomalo usamljenog, veoma inteligentnog dečaka koji pokušava da pronađe svoje mesto u veoma disfunkcionalnoj porodici, koja je etalon za izraz "white trash" u nekoj presiromašnoj selendri u šumskim bespućima Kentakija.

Njegova majka Bev (Ejmi Adams) radi u lokalnoj bolnici kao medicinska sestra, ali uskoro postaje ovisnica od lekova, pa na kraju i od heroina. Ona je u stalnom ratu sa sopstvenom majkom Mamav (Glen Klouz), rigidnom, čvrstom i beskompromisnom staricom koja je rasla i živela sa izrazitno nasilnim mužem. Ta neuništiva žena čini i moralnu vertikalu Hauardovog filma, jer je smrtno odana svojoj porodici, spremna je da se žrtvuje za svog unuka, da ga prisvoji od problematične majke i pruži mu svu potporu da jednog dana završi školu, koledž, ode i vrati se iz vojske i dospe na Jejl, gde će izučiti prava i konačno postati deo privilegovane klase iz čijeg komfora će i napisati knjigu koja je bila naširoko hvaljena. Sve to Mamav će činiti bez ijednog čina nežnosti.

Druga dominantna žena u njegovom životu, majka Bev, sposobna je da iskaže ljubav, ona očigledno voli svog sina, ali je spremna i da mu naudi na najrazličitije načine jer njeno raspoloženje olujnom žestinom prelazi iz vesele euforije u najgrđi bes.

Džej Dij-evo odrastanje gledamo u flešbekovima, dok je glavna linija priče njegov povratak sa Jejla kako bi zbrinuo majku koja je, zbog narkomanije, dospela u bolnicu.

Podnaslov knjige po kojoj je Hauard snimio film je "Memoari o porodici i kulturi u krizi", što je dimenzija priče zbog koje su memoari postali veoma popularni među američkim intelektualcima. "Hillbilly elegy" sjajno opisuje siromaštvo belaca u ruralnim krajevima kroz prizmu političkih i ekonomskih turbulencija savremene Amerike. Hauardu je ova dimenzija, iz nekog razloga, ometala ideju, te je film bazirao samo na emotivnim i burnim porodičnim odnosima i Džej Di-jevoj potrebi da pobegne iz takvog miljea, ali i da ostane veran porodici.

To je bilo dovoljno da stvori film o tome kako je dečak pobegao iz siromaštva, ali ništa više od toga. Njegovi odnosi sa porodicom, bez političke priče koja itekako utiče na njihov položaj u društvu, deluje u najmanju ruku nedovoljno.

Ono što ovaj film čini vrednim gledanja je uloga koju je ostvarila Glen Klouz. "Ladna trajna", ogromni cvikeri, večita cigareta u ustima, samo su deo njene uloge. Način na koji je odigrala surovu staricu velikog srca jedini je razlog zbog kojeg se ovaj film našao u nekoj od kategorija za ovogodišnjeg Oskara.

Sve ostalo je zbir propuštenih prilika da publika dobije još jedan dobar biografski film.

Petar Klaić