Kultura / Film
Westworld: Sanjaju li androidi zlo u ljudima
Žanr: Naučna fantastika
Režija: Lisa Džoj, Džonatan Nolan
Uloge: Entoni Hopkins, Evan Rejčel Vud, Ed Haris...
Westworld, naučnofantastični serijski spektakl u koji je HBO uložio stotine miliona dolara, vraća se u trećoj sezoni za koju nam je ovih dana stigao i prvi trejler. Veliki ep Majkla Krajtona iz 1973. godine poslužio je kao čvrst temelj za ovu seriju koja svoju priču nadograđuje do neslućenih visina (i dubina). Kreatori su prihvatlili ideju, neka osnovna pravila, ali su, zahvaljujući fanstastičnim mogućnostima specijalnih efekata, uspeli da se razmašu onako kako Krajton nikada nije ni sanjao.
Mnogo ljudi odavno zna, a oni koji tek treba da se zakače na Westworld vagon trebna da znaju: ova serija nam donosi izolovani univerzum ispunjen jedinstvenim likovima, moralnim i etičkim dilemama, nasiljem, seksom i pričama koje se protežu kroz nekoliko vremenskih linija.
Glavni likovi su roboti u zabavnom parku u dalekoj budućnosti, koji glume u bezbroj uzbudljivih priča iz ere divljeg zapada, kauboja, indijanaca i revolveraških okršaja. U taj zabavni park dolaze ljudi koji to mogu da plate i tu se prepuštaju najgorem u sebi: porivima koji ih teraju da siluju, ubijaju i maltretiraju robotske replike ljudi.
Problem je što androidi nisu svesni sopstvene prirode i ponašaju se kao ljudi. Posle, najčešće, veoma nasilne smrti, briše im se memorija i oni se vraćaju u svoje uloge. Sve dok zrnce svesti ne počne da pronalazi svoj put u blagoj devojci Dolores (Evan Rejčel Vud) i upravnici bordela Miv (Tendi Njutn). Tada počinje da se odmotava veoma komplikovano i zamršeno klupko zavera, industrijske špijunaže, ličnih netrpeljivosti, zbog čega ovaj svet lagano klizi ka konačnoj katastrofi, odnosno, pobuni androida.
Impresivnoj plejadi glumaca pridružili su se i Ed Haris, Entoni Hopkins i mnogi drugi, što je ovaj filmski poduhvat učinio još kvalitetnijim.
Pitanje da li veštačka inteligencija može steći svest očigledno je stiglo pravovremeno, jer se poslednjih godina u naučnim krugovima o tome mnogo raspravlja. Govorila je sedma umetnost i ranije na tu temu, od Stenlija Kjubrika preko Stivena Spilberga i Ridlija Skota. Ono što je HBO učinio jeste da stvori veoma raskošnu, vizuelno nadmoćnu seriju, koja se neće postideti ni pred najskupljim blokbasterima.
Pod taj vizuelni kišobran smeštene su sve filozofske dileme kojih danas možemo da se setimo kada pričamo o veštačkoj inteligenciji.
Šta čini ljudsku svest? Kako se ona razvija? Može li se usaditi kompjuterskim kodom u androida? Pa, kada android postane svestan sebe, počne da mašta, tuguje, bude srećan i nada se, čini li ga to ljudskim bićem? Sve su to pitanja razastrta pred publiku, a neka od njih dobijaju veoma zanimljive odgovore.
Poseban osvrt stavljen je na deo ljudske prirode koji je ispunjen zlom i najnižim porivima. Kada se androidi pobune i počnu da istrebljuju ljude u Westworldu, oni to čine sa jednakom surovošću kakvu su osetili hiljadu puta pre toga od strane posetilaca, pokazuju isatu mržnju i maštu za uništavanje, sanjaju o osvajanju tog malog sveta, pa i o preuzimanju ljudskog koji se nalazi van granica zabavnog parka. U tom mračnom delu samosvesti, oni su identični nama i ova serija to pokazuje na maestralan način.
Postoji u ovoj seriji dosta nedoumica, naročito sa vremenskim linijama koje nisu jasno odvojene, pa je potrebno biti ekstremno strpljiv da bi se dočekalo razrešenje nejasnoća. No, ta je doza misterije možda i najžešći lepak koji publiku drži zakovanu pred ekranima.
Za koga ćete da navijate u ovoj seriji nebitno je. I dobro i loše podjednako kipte i iz ljudi iz androida.
Petar Klaić