Triler za ljubitelje dremanja tokom filma

Nekim filmovima jednostavno nije bilo suđeno da budu dobri. "Žena na prozoru" (The woman in the window) Džoa Rajta očigledno nije imao nikakve šanse. Zasnovan na istoimenom bestseleru A.J. Fina, ovaj film imao je potencijal trilera kalibra "Gone girl", sve dok se nije umešala kompanija Dizni otkupivši "20 century Fox". Tehnokrate iz Diznija su projekat poverile svojim tehnokratama koji su odmah angažovali pisca Tonija Gilroja da "popravi" scenario.

Ovaj ga je tako revnosno popravio da je režiser dobio radikalno izmenjenu priču, kasnije će se ispostaviti, vrlo jadnu verziju originala. Verovatno je to neko u Dizniu nanjušio na vreme jer je projekat prodat Netflixu.

No, da kažemo nekoliko reči o samom filmu. Priča prati agorafobičnu ženu (Ejmi Adams) koja, špijunirajući svoje komšije, svedoči ubistvu. Problematična žena, sa očiglednim psihološkim problemima, lekove često kombinuje sa vinom i samoj joj je nejasno d ali je, kobne noći, prisustvovala surovom ubistvu preko puta ili je njena svest konačno otkazala poslušnost i počela da klizi u shizofreniju.

Takva priča ima sve šanse da uspe, ali ovde to nije slučaj. Film jeste vizuelno energičan i kreativan, pojedine sekvence izgledaju zaista impresivno, što se može pripisati jedino režiseru Džou Rajtu. No, sve ostalo nije zadovoiljavajuće. Kada u film okupite ekipu glumaca kakvi su Ejmi Adams, Geri Oldman, Dženifer Džejson Li i Džulijen Mur, stvari bi trebalo da vam idu na ruke, ali eto, nešto je krenulo po zlu.

Adamsova je trebalo da bude samoubilački i agorafobičan lik, ali iz nekog razloga ona je previše sabrana i staložena. Njena bekap priča o tragičnoj prošlosti ovde se pojavljuje suviše kasno da bi joj dala bilo kakav balans. Šteta, jer njen lik je bukvalno nosilac celog filma, kroz nju i preko nje se prelama sva radnja. Ostali likovi pomalo su dosadni i neinventivni, veoma loše iskorišćeni.

Rajt je očigledno želeo vizuelno da se poveže sa nekim od najvećih psiholoških trilera. Reference na pojedina Hičkokova dela više su nego jasne i transparentne. No, te scene nisu Hičkokove i gledalčac se zapita zašto ne bi pustio neki film rodonačelnika triler žanra umesto da se smara ovim osrednjim citiranjem u još više osrednjoj priči.

"Žena na prozoru" nije donela ništa originalno. Ovaj film školski je prikaz kako nekompetentni apartčici u mastodontskim filmskim kompanijama, zarad malo uticaja, mogu da pretvore rasni hit u dvosatnu dosadnu splačinu. On takođe svedoči da, kada se scenario prerađuje do besvesti, projektu izmiču čvrsti temelji bez kojih nema ni režisera ni glumca koji mogu da izgrade stabilne uloge.

Umesto ovog promašaja, slobodno pogledajte Hičkokov "Rear Window". Zarad mentalne higijene, ništa više. 

Petar Klaić