Kultura / Film
The King's Man: Paralelna istorija koja je izgubila šarm
Pomalo neprimetno u bioskope se umuvala treća filmska instalacija franšize "Kingsmen" – "The King's Man" (Kraljev čovek). Smeštena je u period pre uvrnutih dešavanja u u filmovima "Kingsman: Tajna služba" i “Kingsman: Zlatni krug“. Ovde gledamo kako je nastala istoimena agencija, 1902. godine u Južnoj Africi.
Priča prati vojvodu Orlanda Oksforda (Ralf Fajns) koji, sa suprugom i sinom Konradom, putuje na kraj afričkog kontinenta u diplomatsku misiji, samo da bi upali u zasedu. Orlando je ranjen u nogu, a njegova žena ubijena. Njena samrtna želja je da sina zauvek zadrže podalje od nasilja koje im razara familiju. Godinama kasnije, misteriozni zlikovac okuplja ekipu najgorih ljudi na Zemlji, uključujući Grigorija Raspućina (Ris Ifans) i započinje globalne planove za vladavinu nad celim svetom.
Mali Konrad (Haris Dikinson) je sada odrastao, želi da se prijavi u vojsku, ali Orlando podstiče nenasilniji pristup: špijuniranje i trgovinu informacijama. Naravno, pošto je špijunski posao nepredvidiv, tuče se dešavaju, pa mladi Konrad, zavetovan od majke na asertivnost, povremeno mora i da se pošiba, uključujući tu i smrtonosni obračun sa glavnim negativcem na vrhu planine.
No, valja li ovo filmsko ostvarenje išta?
Ako je režiser Metju Von zamislio da ovaj film bude osuda suludog nasilja, a verovatno jeste, jer se oko dileme glavnog junaka treba li da deluje nasilno ili ne, ionako sve vrti - onda je The King's Man poprilično šizofren film. On pokušava da osudi nasilje, ali umesto toga samo ga još produbljuje i sam zaplet čini dosta neuverljivim.
OBRATI PAŽNJU
Ideja da se radnjom falsifikuje, podriva i sprda bliska istorija nije loša. radili su to i drugi režiseri u svojim filmovima. Forest Gamp je dobar primer za to. Metju Von pokušava tako nešto, ali i da ode dalje. On je, recimo, Tomu Holanderu dozvolio da igra kralja Džordža, kajzera Vilhelma i cara Nikolaja, zezajući se činjenicom da sva trojica ionako bili rođaci, pa što kog vraga ne bi bi i izgledali jednako blesavo. U priču se nekako upetljavaju i Lenjin i mnogi drugi savremenici, a posebno treba istaći ulogu Raspućina od kojeg je Ifans napravio raskošnu glumačku bravuru, mnogo veću i kvalitetniju od ostatka filma.
No, da se vratimo nenasilju. Režiser se zaista trudi da pošalje antiratnu poruku. On u film ubacuje turobne scene Prvog svetskog rata, koje ga odjednom spuštaju na surovi nivo realnosti. U njima, prirodno, nema komedije, ima samo bezumne mržnje i nasilja, pa umesto da uvrnutoj komediji dodaju malo verodostojnosti i prizemnosti, te scene kreiraju antiklimaks. Kao kad vam komediju kojoj se smejete, bez najave, na TV-u ubace bučnu reklamu koja vas tera da prebacite kanal.
"The King's Man" je film koji je posledica truda da se napravi inteligentna komedija prepuna uzbudljve akcije. Razvučen je na više od dva sata i taj trud je, na kraju, vrlo slabo vidljiv. No, ako vam je ubijanje vremena u kišno nedeljno popodne na umu, možete da pogledate i ovaj film.
Petar Klaić
