Kultura / Film
Spenser: Putovanje u psihu odbačene princeze
O odnosima princeze Dajane sa britanskom kraljevskom porodicom, manje više sve se zna. Njen nesrećan brak sa princom Čarlsom, tiha, ali uporna nemilost u kojoj je bila kod kraljice i ostatka porodice, sve to mediji su sažvakali nebrojeno puta. Snimljeno je desetak filmova o tim okolnostima, jedna veoma uspešna serija (The Crown), ali nigde lik princeze Dajane nije tako duboko seciran kao u filmu "Spencer".
Na imanju Sandrinhem u Norfolku, godine 1991, Dajana je poslednji put došla na porodično božićno okupljanje. Trodnevna proslava bila je ispunjena svečanim ručkovima i večerama, lovom i obaveznim čajankama. Šta se u ta tri dana događalo mi danas samo nagađamo, ali režiser Pablo Larejn u filmu "Spencer" spekuliše kako je baš taj događaj poslužio princezi Dajani da donese konačnu odluku i napusti Čarlsa, a sa njim i nepodnošljivu kraljevsku familiju.
Filmska postavka ovog događaja jednostavna je u smislu svega što se tada dogodilo. Kao robovi tradicije i ceremonija, Vindzorovi, manje više, tamo svake godine rade identične stvari. Stoga u ovoj ekranizaciji dobijamo jedino uvid u ono što se, potencijalno, dešavalo u Dajaninoj glavi.
Fer je reći da ovaj film ne postoji izvan onoga što nam je donela iznenađujuće dobra gluma Kristen Stjuart. Ostali akteri su u ovom filmu teški epizodisti. Neki ne izgovaraju ni jednu jedinu reč, uglavnom su raspoređeni kao deo scenografije, njihovi dijalozi su retki, interakcije sa Dajanom još ređe.
Jer, o njihovom odnosu prema Dajani najviše otkrivamo kroz njene monologe i vezu sa osobljem, kao i kroz lik majora Alistera Gregorija, misterioznog majordoma čiji je zadatak da nadgleda svaki princezin korak i utiče na njene odluke kad god je to moguće.
OBRATI PAŽNJU
Sve ostalo uneseno je u interpretaciju Dajane koju donosi Kristen. Svaki pokret, svaki trzaj usnama, izgovorena reč, deluju kao da dolaze od prave princeze. Kristen je toliko ušla u ulogu da se stopila sa svojim likom i neće biti iznenađenje ako ove godine ubere Oskara za najbolju žensku ulogu.
"Spencer" je spora i klaustrofobična drama koja ima za cilj da vizuelno i narativom pokaže Dajaninu izolovanost, njenu odbojnost prema kraljevskoj porodici, strah od njihovih reakcija, ali i potrebu da je prihvate. Atmosfera koju je Pablo Larejn ovde izgradio igra na ivici onoga što već nude brojni filmovi koji govore o zatvorima, jer je baš to bio cilj njegovog pripovedanja. Princeza Dajana bila je u zatvoru porodice Vindzor, ona je takođe bila zasužnjena sopstvenim strahovima i nedoumicama, svojim psihičkim problemima.
Ne može se baš reći da smo ovim filmom dobili neku sveobuhvatnu sliku o Dajani, ali nam je ponuđena makar pristojna pretpostavka kako je ona mogla da se oseća u svetu od kojeg je pokušavala da pobegne.
Petar Klaić
