Minight Mass: Horor koji provocira veru dobrim pitanjima

Majk Flenigan, scenarista i režiser poznat po hororu "The Haunting of Hill House" dugo se mučio da pred publiku iznese novi Netfliksovu seriju "Ponoćna misa" (Midnight Mass). Godinama je pisao i dopisivao priču koju je prvobitno želeo da postavi na bioskopsko platno, ali ga je ona nadrasla i postala mnogo više od dvosatne zabave. Na Netfliksu je dobio sedam sati da kaže šta je želeo i to je, očigledno, bilo dovoljno.

Ova serija je "horor priča s dušom", jer je Flenigan poznat po porodičnim temama u svojim hororima, po bogatom razvoju glavnih likova sa čijim se problemima više povezujemo, nego što se uznemirujemo njegovim suptilnim horor trikovima. Odvija se na ostrvu Kroket, na kojem živi 127 stanovnika na ivici egzistencije, koji se još oporavljaju od nedavne ekološke katastrofe u sopstvenim vodama. Oni imaju svoj skromni život i veru, u čijem središtu je katolička crkvica u centru ostrva.

Na Kroket se, u prvim kadrovima, vraćaju dva ključna lika. Mladi Rilaj, bivši zatvorenik koji je u saobraćajnoj nesreći usmrtio devojku, dolazi da ponovo uspostavi život. Sa njim, trajektom koji saobraća tek dva puta dnevno od kopna do ostrva, stiže i mladi harizmatični sveštenik Pol, da zameni ostrvskog voljenog starijeg popa, koji je otišao na hodočašće u Svetu zemlju i više se nije vratio.

Život na ovom ostrvu je spor, kao da je ispao iz zupčanika savremenog sveta, pa je i radnja serije spora do te mere da se pravi zaplet zapravo pojavljuje tek u trećoj epizodi.

Počinju da se događaju neke veoma jezive stvari, ljudi nestaju, dešavaju se ubistva, a sve to prati renesansa vere u maloj crkvici, uz novog sveštenika oko koga je više misterije nego odgovora od samog početka.

Nemoguće je pričati o ovoj seriji bez kvarenja doživljaja, pa ćemo taj deo preskočiti. Činjenica je da je Flenigan zasukao rukave i stvorio priču koja iskače, pre svega, iz horora kao žanra na bezbroj malih načina. On ponovo lamentira nad smrću i kako je pobediti. Kroz svoje likove, njihove dijaloge i brutalna dešavanja, on istražuje drevna, teška pitanja o religiji: postoji li bog, ima li života posle smrti, zbog čega božanstvo dopušta toliku patnju na svetu i jesmo li dužni da ga obožavamo pod takvim okolnostima.

Tvorac ove priče ne trudi se da balansira između teizma i ateizma, on preipsituje oba pola koliko je to moguće u jednoj horor seriji i zaista otvara više pitanja nego odgovora. Ipak, to ne smeta, ako želite da gledate sedmočasovni film čiji dijalozi su najčešće fraze ili parafraze iz Biblije. I taman kada to počne da vas smara, shvatite da se sva ta krvava i napeta dešavanja na ostrvu Kroket savršeno uklapaju u biblijske citate, da nema nedoumice ili misterije, zločina ili nepočinstva koje ne može da se opravda nekim biblijskim citatom, zahvaljujući, pre svega, jezivoj vaspitačici Bev koja je okosnica verskog fanatizma na ostrvu, ali i pokretačica nekih od najužasnijih dešavanja.

Uklapaju se ti biblijski citati i u pozitivna dešavanja, ali to samo potvrđuje Fleniganov napor da pokaže prirodu religije, odnosno, način na koji ona funkcioniše kada je se dokopaju obični ljudi.

"Ponoćna misa" je kvalitetna horor serija, ali joj sve vreme nedostaje još nešto malo da bude sjajna. Nisu to odgovori na otvorena pitanja, horori ni po koju cenu ne bi smeli publici da otkrivaju sve. Nedostaje nekog zanosa u kreiranju priče, koji ćete prepoznati tek kada seriju odgledate.

Petar Klaić