Godina odličnih striming-filmova

Filmska industrija ne pamti ovako jadnu i siromašnu godinu. Pandemija je zakatančila bioskope, veliki studiji su neprestano odlagali premijere najvećih blokbastera i publika je ostala bez većine repertoara. Srećom, filmske online platforme su nas, s vremena na vreme, obradovale nekim novim filmovima među kojima je bilo i ozbiljnih bisera.

Pred vama je deset filmova za koje smo procenili da ne bi trebalo da se stide ni mnogo bogatijih sezona. To je deset filmova koji su emitovale najpopularnije striming stanice poput Netflixa, HBO-a, Amazona... 

Da 5 bloods

Film "Da 5 bloods" Spajka Lija počinje govorom Muhameda Alija o tome kako ne želi da ratuje u Vijetnamu protiv ljudi koji ga nikada nisu nazvali "crnčugom", prebijali i maltretirali, za demokratiju koja ni njemu kao Afroamerikancu ne garantuje sva prava, u rođenoj zemlji. Time mnas Spajk uvodi u priču o četiri crna američka vojnika koji, 40 godina posle rata, dolaze u Vijetnam ne bi li pronašli ostatke svog poginulog drugara i što je važnije, kovčeg sa zlatnim polugama koje su svojevremeno zakopali u džungli.

Pol (Delroy Lindo), Otis (Clark Peters), Eddie (Norm Luis) i Melvin (Izaja Witlok Jr.) zajedno sa Polovim sinom Dejvidom (Džonatan Majdžors), kreću u avanturu koja ih vodi od savremenog urbanog Sajgona pa do poplavama izmenjenog krajolika, džungle u kojoj moraju da pronađu saborca, blago i suoče se sa svojim najvećim problemima. U potrazi im pomaže vlasnik lokalne turističke agencije i (silom prilika) ekipa iz humanitarne organizacije, koja uklanja milione zaostalih mina iz Vijetnamskog rata. Još jedan film Spajka Lija u kojem u glavni narativni tok ubacuje dokumentarne snimke i fotografije koje svedoče o stvarima, događajima i osobama o kojima glavni junaci razgovaraju. Nekada to stvara komičan efekat, a ponekad ozbiljno pojačava dramatizaciju, čime režiser pokazuje da je pravi majstor propagande kojoj može da pribegne u svakom trenutku.

Never Rarely Sometimes Always

"Never Rarely Sometimes Always" je drama koju je režirala Eliza Hitman sa Sidni Flanigan u glavnoj ulozi i Taliijom Rajder, Rajan Egold i Šeron Van Eten u sporednim ulogama. Premijerno je prikazan na Sandens festivalu i dobio je Srebrnog medveda u Berlinu. Priča prati sedamnaestogodišnju Otomn Kalahan koja posumnja da je trudna i odlazi u kliniku. Tamo joj test pokaže da je 10 nedelja trudna, a lekari joj utrape literaturu o usvajanju dece i film protv abortusa. Kada uvidi da ne može da obavi abortus u Pensilvaniji, udara se u stomak i guta pilule. Kada sve to ne bude učinkovito, sa rođakom i ukradenim novcem kreće u Njujork gde se njena situacija dodatno komplikuje. Ovo je lep, poučan i potresan film, bez mnogo patetike i prilično realan, a govori na najbolji mogući način o maloletničkim trudnoćama i svetu koji je nadasve licemeran. Mnogo je filmova sa ovom tematikom, ali "Never Rarely Sometimes Always" je jedna od retkih prizemnih i realnih ekranizacija ovog savremenog problema.

Mank

Dvosatna crno-bela drama uvodi nas u život Hermana Mankievicaf, čoveka koji je napisao scenario za film Orsona Velsa "Građanin Kejn". U ovom filmu, u kojem je briljirao Geri Oldman u naslovnoj ulozi, Dejvid Finčer nam prikazuje najupečtaljivije trenutke piščevog života iz kojih je nastalo filmsko remek delo koje se i danas smatra najboljim filmom svih vremena. Ovo je priča o starom Holivudu, koji je favorizovao republikance na uštrb demokrata (što je danas apsolutno nemoguće), o naivnosti šefova studija koji u Hitleru ne vide opasnost, ali pre svega o korenima manipulacije kroz film, o propagandi koja uništava živote, a kojoj i danas svedočimo u velikoj meri. Mank je film za one sa zrnom soli u glavi. Ako se lepite za kojekakve teorije zavere na Fejsbucima, zaobiđite ovaj film. Prepoznaćete se u njemu u najglupljim akterima.

Ma Rainey's Black Bottom

"Ma Rainey's Black Bottom" je film Džordža Volfa baziran na pozorišnoj drami koju je pisala Ogast Vilson. Film je producirao Denzel Vošington, a glavne uloge igraju Viola Dejvis i Čedvik Bosmen, zajedno sa Glenom Turmanom, Majklom Potsom i Kolmanom Domingom u sporednim ulogama. Priča, čiji naslov nosi ime njene čuvene pesme, prati bluz pevačicu Ma Rejni dok u jednom čikaškom studiju snima ploču davne 1927. godine. U srcu te priče leže teme umetničke kontrole, komercijalne eksploatacije muzike i sistematskog, ponekad i veoma nasilnog rasizma u Americi. Ma Rejni se sa svojim menadžerom i producentom, koji su belci, bori za kontrolu nad pesmama koje snima. Ovaj film o kumi bluza veoma je oštro napisana drama, pomalo klaustrofobična i neprijatna, a tako je uvek kada se bavi pitanjima koja su, na žalost i danas aktuelna.

The Trial of the Chicago 7

Kada je američki javni tužilac odlučio da pokrene proces protiv sedmoro aktivista koji su 1968. organizovali proteste pred održavanje izborne konvencije Demokratske partije, akteri tog bizarnog suđenja nisu na umu imali baš ovo pitanje. U filmskoj adaptaciji tog događaja "Suđenje čikaškoj sedmorci" (The trial of Chicago 7) Arona Sorkina, oni će potražiti odgovor na pitanje šta se dogodi kada ti država iz ruku istrgne kontrolu nad protestom i odluči da ga uguši u krvi, a za to odluči da optuži tebe. Ima li tu pravda neke šanse? Dvosatno filmsko ostvarenje, koje je producirao Netfliks, dalo je uzbudljiv, prilično veran i na mahove veoma zabavan pregled procesa koji je bacio dugu senku na američko pravosuđe, zahvaljujući političkim ambicijama Niksonovog kabineta.

Soul

"Soul" prati priču nastavnika muzičkog Džoa Gardnera, kojem glas pozajmljuje Džejmi Foks. Njegova strast je sviranje džez muzike, ali pre velikog nastupa koji bi mu mogao doneti željenu karijeru, doživi nesreću zbog koje mu se duša odvoji od tela. Njegova duša želi da se vrati, a na tom putu će mu pomoći lik kojem je glas posudila Tina Fej. Zanimljivo je da je ovo prvi Pixarov film sa tamnoputim glavnim likom, nakon 21 animiranog projekta snimljenog tokom tri decenije postojanja. Režiju potpisuje Diznijev veteran Pit Dokter, dobitnik nagrade Oskar za "Inside Out" i "Up", a film se ističe u svetu animacije zbog svoje vrlo ozbiljne i mračne tematike, pošto se bavi životom nakon smrti.

1917

Film u kojem režiser ne pokazuje dva puta istu scenografiju, terajući nas, publiku, da hodamo, trčimo, puzimo i padamo zajedno sa junacima i na neki način proputujemo tu smrtonosnu rutu. Odlična gluma na stranu, upravo to je njegova najveća vrednost. Mendez se potrudio da snimi film koji izgleda kao video sastavljen od svega jednog kadra, snimajući pokretnom kamerom, najčešće iz ruke i time stvorio iluziju da smo u filmu zajedno sa junacima, da smo uvek korak dva ispred ili iza njih i da proživljavamo sve što i oni. Za tako nešto bilo je potrebno mnogo više vremena, ideja, strpljenja, proba, planiranja, preciznosti i vanserijske montaže, nego u bilo kojem drugom filmu koji se ove godine nalazio u trci za Oskara. Taj osećaj prisutnosti gledaoca radnji filma nije moguće rekreirati na neki drugi način i ekipa ovog filma je stvar ispeglala do usijanja.

JOJO Rabbit

Jojo samo želi da postane dobar Hitlerov vojnik, pravi nacista spreman da pogine za svog vođu. Dok mu je otac negde na frontu, on živi sa brižnom majkom (Skarlet Johanson) koja na tavanu krije malu Jevrejku Elsu (Tomasin Meknzi), a u slobodbno vreme širi letke nemačkog pokreta otpora. Njegov život se dodatno komplikuje kada odlazi u kamp za nacističku omladinu gde ga čeka propagandna indoktrinacija kojom rukovodi nesposobni, smoreni, ali u dubini duše dobri kapetan Klenzendorf. Urnebesan, dirljiv, potresan i upozoravajući film o dečijoj nevinosti, ratnim strahotama i potpuno suludom svetu u kojem su nacističke ideje nešto sasvim normalno.

Lovers rock

Lovers Rock je film koji je napisao i režirao Stiv Mekvin. Glavne uloge igraju Majkl Vord i Amara Džej Obin. Radnja prati dvoje mladih ljubavnika na kućnom partiju 1980. godine u Zapadnom Londonu. Film je emitovan u okviru  antologijske serije Small Axe. U suštini, Lovers Rock priča izmišljenu priču o mladim crnicima i muzičkom pravcu rege, znanom kao "lovers rock". On nas vraća u vreme kada je crnačka omladina pronalazila svoju verziju slobode u Velikoj Britaniji, na popularnim kućnim žurkama koje su trasirale čitav jedan muzički pravac u vreme kada im je bilo zabranjeno da ulaze u brojne disko klubove u koje izlazi većinska belačka populacija.

Nomadland

Da Frensis Mekdormand snimi dvosati film u kojem gleda u lonac čekajući da provri voda za špagete, ja bih to gledao bar jedanput. Srećom, film "Nomadland" u režiji Kloi Žao, baziran se na knjizi "Nomadland: Surviving America in the Twenty-First Century" Džesike Bruder, toliko je dobar da bih mogao da ga gledam beskonačno. Frensis igra ženu od šesdesetak godina koja gubi apsolutno sve u velikoj ekonomskoj krizi 2008. godine. Ona napušta svoj gradić i kreće na put po američkom zapadu, započevši život savremenog nomada. Ovo je film koji pomera iz stolice, tera vas na empatiju prema junacima koje prikazuje uz svu dinamiku jednog "road filma". Možda i najjače filmsko ostvarenje u 2020. godini.

Petar Klaić