Deni Bojl i Sex Pistolsi koji ispaljuju ćorke

Kada je Deni Bojl, autor Traintspottinga, odlučio da će za FX da snimi šestodelnu seriju o rodonačelnicima evropskog panka, Sex Pistolsima, uzbuđenje je išlo ruku pod ruku sa zebnjom. Može li stari lisac, jedinstvenog filmskog potpisa, da prense sirovu energiju benda koji je promenio rokenrol iz korena, energiju koja je četvoricu neuklopljivih antiheroja i urušila posle samo jednog albuma. 

Odgovor, posle odgledane serije, kaže: ne može!

Serija je bazirana na memoarima Stiva Džounsa (Tobi Volas), pa je čuveni gitarista, poznat po svom jezivom i nasilnom detinjstvu i traumama, okosnica ove priče. Kroz njegov život i odnos sa Malkolmom Meklarenom (Tomas Brodi-Sangster), kao i sa ostatkom benda, a pre svega sa Džonijem Rotenom (Enson Bun) prikazana je zapanjujuća priča o bendu koji je inženjerski krojen da bude disfunkcionalan i na sopstvenu štetu eksplozivan.

Deniju se mora odati priznanje, jer se potrudio da u seriju smesti sve što je važno za Pistolse. Od ranih dana u kojima je Meklaren tražio idealan spoj za bend, pa do raspada na najgore organizovanoj i zamišljenoj muzičkoj turneji, po najnazadnijim američkim državama koje, evo, danas brekću od zadovoljstva i zabranjuju abortus, dok su u ono vreme Pistolse pokušavali da prikucaju na zapaljene krstače.

Ono što u seriji ne postoji, jeste duh panka i žestina koja je pratila svakodnevnicu pank ikona. Mi smo, doduše, dobili fer pretpostavku iz kakvog okruženja članovi benda dolaze i šta ih načinilo tako besnim, iako tog bekgraunda nema ni izbliza dovoljno. Stoga je i kratak život Sex Pistolsa ovde opisan nekakvom suludom kombinacijom filmske komedije i besomučnog preglumljivanja i šmiranja, što je priču odvelo u travestiju.

Roten se ovde migolji kao crv na vrućoj kašiku i njegov konstantni nelagodni telesni brejkdens kao da je jedina karakteristika na koju su svi zajedno mislili. Sid Višas (Luis Partridž) izgleda mlak i nedorečen, dok je jedini originalni lik iz te priče ispao Meklaren, prikazan kao manipulativni sociopata, suviše mlad da zaista zna šta želi, a dovoljno inteligentan da zatalasa učmalo britansko društvo. 

Bojl je Pistolse snimao  kao da smo usred sedamdesetih. Slika je prilagođena kvadratnim televizorima, kamere su filmske, uz obilatu upotrebu filtera i kadrova koji podsećaju na Thames televiziju. Uz nadasve Bojlovsku montažu, vrlo kreativnu upotrebu dokumentarsnih snimaka, ovo je mogla biti brilijantna serija. Da je boljeg scenarija i malo manje glupiranja pred kamerama. Ali, eto, nije bilo.

Ako vam je do prave pank atmosfere, pogledajte "Sid i Nensi“ iz 1986. godine. Kombinacijom energije iz tog klasika i priče iz Pistolsa moglo se dobiti još jedno televizijsko remek delo. 

Petar Klaić