Cowboy beebop: kad Netflix krene da te tuče nostalgijom

Stariji među vama, filmskim sladokuscima, sigurno se sećaju anime "Cowboy beebop", animiranog serijala koji je na prepad osvojio publiku širom sveta. Internet je bio retka pojava, društvene mreže ni na vidiku, kao ni sistema ocenjivanja na portalima i ova serija je svoju slavu stekla na jedini ispravan način. Fanovi su je na ramenima nosili jedni do drugih, uzvikujući parole oduševljenja. 

Dve decenije kasnije, filmska industrija je usavršila način kako da unovči nostalgiju. Osamdesete polako na nos izlaze, naročito onima koji se osamdesetih sećaju, pa su na red došli biseri devedesetih.

Netflix je angažovao reditelja Kristofera Josta i glumca Džona Čoa da rekonstruišu popularnu animu i naprave igranu seriju.

Da budem iskren, originalna anima je bila toliko ispred svog vremena. Noir triler koji neguje spektaklične scene borbi i pametno napisanih prepucavanja, u stilu Džona Vua, a sve to u maniru najkvalitetnijeg vesterna koji se odigrava u svemiru. Bila je to iščašena vizija razvaljene ljudske budućnosti, koja nijednom rečenicom scenarija nije vređala inteligenciju.

Netflixova verzija je ispala duboko ispod tih standarda.

No, za sve koji ne znate šta je "Cowboy beebop", evo nekoliko napomena. Priča prati grupu lovaca na ucenjene glave koji neće prezati ni od čega da ispune svoj cilj. To je samozaljubljena, često apsolutno beskorisna klika koja ume da učini i herojsko delo, tu i tamo da spasi svet, ali cena njihovog dobročinstva uvek je iznenađujuće visoka. Oni naime, ne mare ni za svet ni za herojske uloge.

Netflixova verzija ima svojih čari, ali, njeni tvorci upali su u ozbiljnu zamku. Toliko su poštovali original da njihova verzija više dođe kao nešto što prave fanovi amateri, nego ozbiljne filmadžije.  

Džon Čo se trudi da bude šarmantni Spajk Špigl, povremeno mu to i polazi za rukom, ali uzalud. Mustafa Šakir je pristojan Džet Blek, dok Fej Valentajn koju glumi Danijela Pinede, ispada najkvalitetniji član ekipe. I to je to što se kvalitetnih delova serije tiče. Produkcija je jeftina, čak i za izlizane Netflixove standarde, kao da se nisu dovoljno trudili. Ipak, najbedniji deo ovog pokušaja da nam se podiđe nostalgijom jeste scenario.

Pojedini događaji i likovi potpuno su pogrešno napisani, pa ispadaju parodija na one iz originalne anime. Glavni zlikovac više podseća na blentavog prodavca sa auto-otpada nego na nekoga koga pokreće zlo, neki važni ženski likovi su svedeni na dame u nevolji i to je tek vrh ledenog brega od scenarističke papazjanije.

"Cowboy beebop" može biti zabavan za gledanje ljudima koji ne znaju original, ali nikako više od toga. Fanovima ovog fenomena ostaje uvredljiv. 

Srećom, nostalgija radi i kad se vratimo originalnim radovima.

Petar Klaić