Zdrav grad nije samo onaj u kome stanovnici nisu bolesni

Biciklisti, aktivisti, psiholozi i stručnjaci koji se bave prostornim planiranjem razgovarali su na Zelenoj debati o tome šta jedan grad čini zdravijim. Došli su do zaključka da je to uređenje grada ne samo da ima više zelenih površina, već da se pri donošenju odluka i u drugim sferama poput ekonomije, urbanizma i slično razmišlja i o zdravlju građana.

Foto: Zoran Vučelja

O zdravom gradu se razgovaralo iz ugla biciklista, kojih u odnosu na 2013. ima za 30 odsto više! Za to vreme osnovana je Novosadska biciklistička inicijativa koja je pokrenula Kritičnu masu, vožnju velikog broja biciklista poslednjeg petka u mesecu. Pored toga radili su mnogo akcija, poput deljenja svetala i edukacije građana, što je svakako uticalo na popularizaciju vožnje bicikala, kaže iz Novosadske biciklističke inicijative Agneš Ćurčić Asodi.

"Kad smo počeli da radimo, da osnivamo Bici inicijativu, bili smo svesni da ne možemo ništa da promenimo za godinu dana i da treba da budemo uporni, da ponavljamo neke aktivnosti, širimo broj aktivista, da se što više ljudi uključuje u naše aktivnosti", kaže Agneš.

Svesni smo činjenice da su mnogi učesnici u saobraćaju isfrustrirani zbog onih drugih – pešaci izleću biciklistima na staze, biciklisti vozačima automobila, dok se automobili često parkiraju po pešačkim i biciklističkim stazama. Za tu isfrustriranost kriva je infrstaruktura, jer staze za određenu grupu učesnika u saobraćaju nisu dovoljno dobro povezane ili uređene. S obzirom na to da su pešačke staze prilično neravne, imaju prepreke u smislu bašta kafića i parkiranih automobila, neki pešaci poput majki sa bebama u kolicima moraju da koriste alternativne rute, koje su najčešće na biciklističkim stazama, jer su one ravne, što noge bicikliste ljuti. Takođe, dostavna vozila koja na kratko okupiraju sve staze, nemaju alternativu kako bi radili svoj posao.

Vladimir Mrkajić sa Departmana za zaštitu životne sredine koji se bavi politikama planiranja biciklističkog saobraćaja kaže da je mnogo manji problem u građanima, već je to prvenstveno u institucijama, u ljudima koji upravljaju gradom, u ekspertima – oni su ti koji moraju da uvedu neki red. Dodaje da građani treba da zahtevaju uslove za normalno kretanje i da "ipak živimo u 21. veku, a to je rađeno pre 20, 30, 40 godina, pa sigurno može i sada da se radi".

Svakako da može! Tako je i pre nekoliko godina velika grupa biciklista protestovala u centru grada, zato što su im odjednom pisane kazne za vožnju u pešačkoj zoni, iako je do tada bilo nepisano pravilo da je taj prostor namenjen i biciklistima. U sklopu protesta predali su i predlog da Ulica Modene i Njegoševa postanu i biciklističke, što je usvojeno.

Obeležavanje različitim bojama pešačkih i biciklističkih staza u Njujorku

Međutim, pitanje je i dalje šta je to zdrav grad? Svetski pokret za "Zdrave gradove" podrazumeva pod tim grad koji unapređuje svoju okolinu i proširuje svoje resurse kako bi ljudi, dajući podršku jedni drugima, mogli da dosegnu svoj najviši potencijal. Zdrav grad nije samo onaj grad koji je dosegao određeni nivo zdravlja. To je grad u kome postoji svest o zdravlju kao važnoj društvenoj vrednosti i na čijem unapređenju treba kontinuirano da se radi.

"Sve aktivnosti koje smo radili u okviru projekta 'Novi Sad - zdrav grad' bile su usmerene na to da ispitamo stanje i pokazatelje zdravlja stanovništva i neke determinante zdravlja, ali i da vidimo koje su potrebe građana, odnosno šta oni vide koji su problemi. Sledeći korak je pisanje gradskog plana za zdravlje, koji će biti smernica za zdravstvenu politiku u nekom narednom periodu", kaže za O radio psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Dragica Jovišević.

Publikaciju "Zdravstveni profil Grada Novog Sada i okvir gradskog plana za zdravlje" možete da nađete na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, odnosno ovde.

J. Ž.