Soft skills - neprimetne veštine koje je važno unapređivati

Softs skills ili "meke veštine" su svakodnevne veštine koje nam pomažu da uspostavimo i razvijemo kvalitetne međuljudske odnose, bilo da se radi o partnerskim i prijateljskim odnosima, ili o odnosima sa kolegama na fakultetu ili na poslu. Ove veštine deo su i našeg vaspitanja, nešto što učimo od "malih nogu", ali ih u odraslom dobu možemo usavršavati kako bismo bili uspešniji u svim sferama života. 

Organizacija studenata elektrotehnike Evrope, odnosno njen novosadski ogranak EESTEC LC Novi Sad organizuje četvrti put četvorodnevni seminar Soft Skills Academy želeći da studentima Univerziteta u Novom Sadu omogući usavršavanje ličnih i profesionalnih veština važnih za razvoj karijere. Jedna od organizatorki, Milica Stanković, koja je i soft skills trenerica kaže da ove veštine svi posedujemo i svakodnevno koristimo.

"One obuhvataju naša razmišljanja, stavove, način na koji organizujemo svoj život i kako se ponašamo u određenim situacijama. Potrebno je da budemo svesni šta radimo i kako se ponašamo kako bismo to mogli menjati i unapređivati. Upravo tome je namenjen naš seminar", kaže ona.

Tema ovogodišnjeg seminara je "Produktivnost i motivacija". Akcenat će biti stavljen na to kako da se motivišemo kada nam se čini da nemamo volje ni za šta, kao i šta treba da radimo kako bismo povećali produktivnost. Jovana Trbojević, psiholog, kaže da je motivacija širok pojam na koji utiče mnoštvo faktora, individualnih i socijalnih, ali važno je da se, kada nam ponestane motivacije, vratimo unazad i podsetimo zašto smo uopšte nešto krenuli da radimo.

"To je dosta teško, pogotovo kad dođete u period kad shvatite da neki vrednosni sitemi koje ste ranije usvajali više ne vrede, pa se preispitujete šta ću ja ovde. Tu smo mi da vam pomognemo, ali ne samo mi kao psiholozi već svi oni koji se bave mladima i koji mogu da otkriju gde je zapelo. Veština je znati i kada odustati, ukoliko je fakultet u pitanju, kada ga menjati, ili kada je posao u pitanju, kada odlučiti da se bavimo nečim drugim. Ukoliko se pojavljuju psihosomatski simptomi, kada se kreće na fakutet uz mučninu ili glavobolju, to je svakako znak da nešto ne valja. Tada naročito treba da radimo na sebi i vidimo šta nedostaje, da li nastavljamo ili odustajemo. Jedino u radu na sebi nema odustajanja, jer tako se razvijamo", kaže ona i dodaje da je podučavanje "mekih veština" usmereno pre svega na mlade, a pretpostavka je da mlada osoba već ima socijalne i emocionalne veštine pa se javlja pitanje zašto ih unapređivati.

"Prvo, vreme se promenilo, a drugo, mlad čovek, kada dolazi na fakultet ili kada počinje da radi, ulazi u okruženje koje nije samo vršnjačko već je u pitanju sistem u kom postoje autoriteti i odnos prema poslu. Tu se javljaju pitanja – šta je u redu, a šta nije, kako se postaviti prema novom okruženju i gde sam ja u svemu tome. Usavršavanje 'mekih veština' pomaže da se mlada osoba snađe u svemu tome", dodaje Jovana.

Neurolingvističko programiranje ili "nauka ličnog prosperiteta" bavi se, između ostalog i mekim veštinama, odnosno kako kaže praktičar NLP-a, Stefan Aleksin, bavi se time kako da poboljšamo sebe, razvijajući ono što već prirodno imamo u sebi.

"Ja sam počeo da se bavim NLP-om jer sam želeo da unapredim svoju komunikaciju. Svi mi nešto pričamo ali dešava se da nas ljudi ne shvataju, ne razumeju šta hoćemo da kažemo jer nekome su potrebni detalji, nekome treba samo opšta slika, neko voli da zna procedure, neko je vizuelni, a neko auditivni tip. NLP nas uči da prepoznamo ko je kakav tip ličnosti i da onda znamo kako da se prema njemu postavimo", kaže Stefan.

Bilo da se radi o pristupima iz ugla psihologije ili pristupima koje nalazimo u NLP-u, sijaset je alatki uz pomoć kojih možemo da poboljšamo svoju produktivnost i motivaciju. Sve one mogle bi se svrstati u kategoriju soft skills-a. Milica Stanković kaže da kada joj je potrebno da se motiviše, piše obaveze na cedulje koje kači na plutanu tablu. Podstičući sebe da obavlja zadatke i uklanjajući cedulje, oseća se produktivnijom i zadovoljnijom. Jovana Trbojević, s druge strane, kaže da su ručno pisani spiskovi, sa kojih precrtavamo obaveze odličan motivator. 

"Kad na papiru napišeš šta treba da radiš, od početka strukturiraš sebi dan i jasnije ti je u kom pravcu treba da se krećeš. Međutim ukoliko ste izuzetno demotivisani, onih dana kada ste 'u bedaku' korisna tehnika je postavljati sebi male ciljeve, odnosno u tom ništavilu i besmislu treba naći jedan momenat koji će vam pričiniti zadovoljstvo. Cilj može biti da ustanete iz kreveta i obučete se, da ne biste ceo dan bili u pidžami. U takvom stanju totalne demotivisanosti, nije dobro zacrtavati velike ciljeve, recimo da ćete pročitati 500 strana knjige. Ali cilj je recimo uzeti knjigu u ruke, opipati je pa krenuti sa čitanjem. Već to je napredak", kaže ona.  

Stefan Aleksin kaže da je njegov način da poveća produktivnost i motivaciju jutarnji unutrašnji dijalog jer ako dan krenemo sa negativnim stavom, onda će ceo takav i biti.

"Ako kažem sebi 'Jao, idem na posao. Jao, smor. Jao, ne mogu više', unapred sam isprogramiran i fokusiran na sve loše i naravno da zapažam samo ono loše što se dešava. Ja koristim nešto što je osnova NLP-a, model koji kaže da um, emocije i fiziologoija čine celinu, odnosno da su ova tri elementa međusobno povezana. Vaše misli utiču na vaše emocije, a onda oni utiču na to kao se vaše telo ponaša. Isto tako, kako se osećate utiče na način razmišljanja, a onda i na to kako stojite ili sedite. Nekima je teško menjati misli, nekima je teško menjati osećanja, ali ono što svi možemo s lakoćom da promenimo je držanje tela. Podignuta glava i brada, ispravljena leđa i ramena povučena unazad omogućavaju nam da bolje dišemo i već tako telo šalje informaciju mozgu, menja se emocija, menja se način razmišljanja", kaže Aleksin i dodaje da kada se probudimo umorni i demotivisani, mnogo toga možemo promeniti ukoliko ispravimo držanje i odlučimo se za jedan mali potez koji se zove smešak na licu.

Preslušajte emisiju "Lampica" u kojoj smo pričali o "mekim veštinama":

Jovana Zdjelarević