Kako pomoći ljudima i životinjama u gradskoj vrelini

Trenutno uživamo u prijatnom zahlađenju i malo ko misli na vrućine koje nas čekaju već od sredine nedelje. Čim se termometar popne iznad 32 stepena celzijusa za svet oko nas važe nova pravila i važno je znati kako se pripremiti, a još bitnije kako pomoći ljudima i živom svetu oko sebe. Sagovornici O radija insistiraju na prevenciji kako ne bi ni došlo do potrebe da se borimo sa posledicama velikih vrućina. 

Lekar specijalista higijene Dragana Balać kaže da se toplotni talasi lako mogu prevazići ukoliko vodimo računa o ishrani i hidrataciji, a boravak na direktnom suncu svedemo na minimum.

"Jaka, začinjena, masna hrana, što podrazumava prženje, pohovanje, zaprške i tako teška jela, trebalo bi da se izbegavaju. Trebalo bi da se orijentišemo uglavnom na lagane obroke koji podrazumevaju voće, povrće, bareno ili grilovano meso i tako dalje", kaže Dragana.

Ona napominje da je voda najvažniji faktor u očuvanju stabilnosti organizma u vrelim danima, a da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje minimum dve litre vode dnevno.

Međutim, šta se događa kada neko ne posluša ove savete i kolabrira na javnom mestu. Doktorka Dragana Zvijer-Jović smatra da bismo svi morali znati osnove prve pomoći jer, lagana nesvestica na javnom mestu može da se pretvori u nešto mnogo gore.

"Nesvestica je stanje koje se javlja kao posledica vrućine, gladi, neispavanosti ili umora i jedna od mera prve pomoći je da postavimo osobu u ležeći položaj i da joj podignemo noge, kako bi se pritisak stabilizovao. Druga stvar koju treba da uradimo jeste da joj damo vode i ostanemo sa njom, te razgovaramo dok ne prođe ta nesvestica za nekoj desetak minuta", kaže naša sagovornica.

Od nesvestice su svakako gori toplotni udar i sunčanica koji zahtevaju obaveznu lekarsku pomoć, ali Dragana Zvijer Jović kaže da je i u tim slučajevima moguće pomoći odnošenjem osobe u hladovinu, umotavanjem u mokar čaršav i obilnom hidratacijom.

Životinje sa druge strane ne mogu preventivno da brinu o sebi, pa je na nama da to činimo za njih. Veterinarka Sonja Lovrić za Oradio kaže da im u stanovima treba obezbediti zamračene prostorije, sa temperaturom ispod 30 stepeni i mnogo vode. Važno je i da se promeni režim ishrane.

"Što se tiče hrane, psi ne jedu u toku dana kada su velike vrućine. Treba smanjiti obroke i hraniti ih ili ujutro rano ili uveče kasno oko 21 ili 22 sata. I za njih, kao i za nas, važi da ih ne treba izlagati jakom suncu duži vremenski period iako su često izdržljiviji od čoveka", objašnjava sagovornica Oradija.

Pomoći možemo i životinjama osuđenim na ulicu. Već niz godina u Novom Sadu i drugim gradovima organizuju se apeli da se ispred zgrada i kuća ostavljaju posude sa svežom vodom za pse i mačke lutalice. To je već postala praksa, ali malo ko misli o pticama koje su deo našeg urbanog staništa. Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica kaže da posude koje ostavljamo za pse na ulici uglavnom dobro posluže i pticama koje su u istom problemu kada su ogromne vrućine.

"Posude treba da budu dostupne, a voda da se menja kako ne bi došlo do gnježđenja komaraca koji su prenosioci bolesti. Na žalost, dešava da ljudi iznesu velike plastične posude u koje stane i do pet litara vode, pa se ptice utapaju u njima, jer se pokvase i ne mogu da izađu napolje. To naročito važi za odsečene velike plastične flaše iz kojih za ptice nema izlaza, zbog glatke površine. Stoga posude treba da budu plitke i bezbedne", upozorava Ristić.

Novi Sad je posebno ugrožen jer, čim se udaljimo od Dunava skoro da nema nijedne fontane, bare, jezerceta ili izvora pijaće vode. Stoga je dobro ostavljati posude na terasi, jer iz jedne male posude vodom se napoji do 100 vrabaca ukoliko ih ima u tom kraju.

Ono što grad radi za sve poslednjih godina je da na dvadesetak punktova u gradu montira slavine na ulici sa pijaćom vodom. Jedna od njih je u Zmaj Jovinoj ulici nadomak Trga Slobode gde je pre sedam dana izmerena temperatura od čak 52 stepena.

P. Klaić