Za funkcionalnog robota potreban je tim

Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu bili su najbolji na nedavno održanom takmičenju u robotici "Eurobot Srbija 2016" i plasirali su se za evropski deo takmičenja, koje će 11. juna biti održano u Parizu. Dva člana pobedničkog tima "M41+", Nenad Peleš i Nikola Dobrijević, studenti četvrte godine mehatronike, za O radio su opisali šta njihov robot može da radi i šta je potrebno da bi on bio napravljen, ali su govorili i o interesovanjima u vezi sa robotikom i svojim planovima.

Šta je presudilo da vaš robot pobedi?

Nenad: Naš robot je bio najviše istestiran. U svakoj situaciji je bio spreman na sve, pouzdan je i pre svega ponovljiv, a to se u ovom takmičenju pokazalo najbitnijim. Napravili smo robota koji je brz, može da uradi svaki zadatak, eliminisali smo nepredviđene situacije i slučajni faktor.

Svi ste imali isti zadatak. Šta je on podrazumevao?

Nikola: Tema je bila pesak, more, plaža. Najsloženiji zadatak je bio da gradimo kule, koje su podrazumevale dva valjka i kupu, ili zamak, za koje smo dobijali bonus poene. Takođe smo imali jednostavan zadatak da zatvaramo vratašca od kabina, koja se nalaze na plaži. To je bio dosta jednostavan zadatak. Ove godine je bila atrakcija skupljanje ribica, koje su se kao nalazile u vodi.

Koliko ste i kako pravili tog robota?

Nenad: Robote pravimo samostalno tako što počinjemo od nule kada se objavljuju takmičarska pravila. Izrada delova bude gotova obično u decembru, a ona se pristupa pravljenju softvera. Celokupna izrada robota, sa sve mehanikom, elektronikom i programiranjem traje od oktobra, pa do samog takmičenja.

Sada se spremate za evropsko takmičenje u Francuskoj. Kakva su vam očekivanja?

Nenad: Imaćemo potpuno isti zadatak, ali će konkurencija biti jača. Biće oko 50 ekipa, koje su pobedile u svojim zemljama na Eurobot takmičenjima i manifestacija će trajati dva dana.

Nikola: Ako uspemo da ostavarimo ono što smo zamislili u narednih mesec dana smatramo da bez problema možemo da budemo u prvih 16. Očekujemo najbolji plasman. Uz faktor sreće možemo biti treći ili drugi, a zašto da ne i prvi.

Šta je sve potrebno da se zna da bi se napravio robot?

Nenad: Pod jedan, to sam čovek ne može da uradi. Potrebna je ekipa ljudi u kojoj svako voli i zna svoj posao. Potrebno je i da se podele zaduženja. Mi se u ekipi delimo na mehaničare, odnosno ljude koji projektuju i prave delove za tog robota. Oni zamisle kako robot može da reši zadati problem. Zatim elektroničari projektuju svu elektroniku, a na nastupaju programeri, koji naprave da sve zamišljeno robot može da uradi samostalno.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Nikola: Sad smo fokusirani na evropsko takmičenje. Naravno, studije ćemo da nastavimo, pa ćemo videti da li ćemo se ponovo takmičiti sledeće godine.

Nenad: Svi bismo najviše voleli da se bavimo robotikom, ali svesni smo da ona kao nauka nije toliko rasprostranjena. Svako od nas će otići na neku stranu, neko više ka mašinstvu, neko ka programiranju, ali robotika nam ostaje kao jedna velika ljubav.

Radmila Leovac