Stvaranje muzike zahteva entuzijazam

Ovogodišnje izdanje Festivala uličnih svirača, koje se u našem gradu održava po 23. put obilovaće veoma kvalitetnim programom, ali i nastupima koje Novosađani nisu imali često priliku da čuju i pogledaju. Među onima koji će se publici predstaviti po prvi put je i Sanja, naša sugrađanka koja svoju karijeru gradi polako, osmišljeno i temeljno ugrađujući svoja prethodna muzička iskustva, ali i znanja stečena na smeru za Scenski dizajn. Sanja se, po prvi put uživo predstavlja na bini u Štrosmajerovoj ulici.

„Pripremam se za nastup, vežbam kompozicije čiji sam autor i koje ću izvesti uživo, a uz to pripremam i jednu vrstu performansa, a koji će imati veze sa rečima koje su sadržane u tekstu. U toku nastupa ću, uz pomoć papira i papirnih traka sagraditi sebi haljinu koja će biti haljina od reči“ ispričala nam je Sanja na početku našeg razgovora.

Šta te inspiriše za rad i nastanak pesama?

Ja sam zapravo audiovizuelni uzmetnik, ali na neki način i pesnikinja jer pišem i tekstove za sopstvene kompozicije. Moja inspiracija je instiktivna i verujem da je odogovor mnogih umenika, tako i ja, prosto moram to da radim. Koristim sva moguća sredstva da se umetnički izrazim.

Tvoj muzički, ali i kompletan vizuelni identitet prikazali si i kroz spotove. Kako kreiraš spotove?

Za sada sam objavila dva spota, a u sve što radim ugradila sam prethodno iskustvo jer sam inženjer audio-video tehnologija, a nedavno sam završila i scenski dizajn i u svom radu zapravo kombinujem dva pristupa, tehnički i umetničko kreativni. Smatram da je moja pesma gotova, završena tek kada dobije i svoj vizuelni deo.

U tvojim pesmama pokret je takođe veoma značajan, koliko ti je važan ritam?

Ritam je izuzetno je važan. Ne pravim balade, barem za sada nisam napravila ni jednu (smeh), i ceo album koji je pripremljen prilično je ritmičan, sve pesme su u suštini krenule od ritma. Uglavnom tako počnem da pravim muziku pa na taj ritam dodajem druge elemente i na kraju tekst. Nakon svega pristupam video radu koji je tu ne da opiše ono što se dešava u tekstu pesme nego da proširi iskustvo konzumenta.

Iako je danas realtivno lako snimiti i muziku i spot, koliko je teško završiti projekat?

Izuzetno je teško jer sve to zahteva znanje, žrtvovanje i vreme. Generalno zahteva entuzijazam. Sa takvom motivacijom moguće je postići nešto kvalitetno.

Kuda si krenula sa svojom muzikom?

(smeh) Vrlo teško pitanje. Ono što je želim da uradim jeste da nekako dam više, da tražim od sebe više  i svako ko pogleda moje spotove videće da nisu baš konvencionalni, a da sam i toku izvođenja spotova ponovo tražila od sebe da dam što više. Nadam se da će ljudi to prepoznati i da će mi publika ne neki način pokazati put kojim treba da idem. Moj cilj je bio da sve ovo uspem da realizujem da takav način.

Kolege i prijtelji te iskreno podržavaju i cene to što radiš, ali koji je tvoj put do publike?

Ovo što sad treba da predstavim publici po prvi put uživo radila sam prethodne dve godine izuzetno aktivno i bilo je potrebno vreme da se sve realizuje na takav način. Tek sad to krećem da predstavljam ljudima, a moram da se zahvalim prijateljima koji su me puno podržavali dok sve ovo nije imalo formu koju ima sada. Pravim prve korake i taj nastup na Uličnim sviračima će biti moj prvi živi nastup i svakako ću pokušati ljudima da dam nešto što zanimljivije.

Hoćeš li sve ovo sakupiti pod neki zajednički nosač zvuka, album?

Danas stvari malo drugačije funkcionišu i albumi ne prolaze toliko dobro. Materijala za album imam, ali to se danas objavljuje u formi singlova koji se objavljuju u određenom vremenskom periodu. Plan je da publiku polako upoznajem sa svojom muzikom kroz singlove, a što se tiče nekog vrsta objavljivanja, našla sam hosta koji funkcioniše kao distributer za taj materijal i plasiru muziku na striming platforme na kojima ljudi danas najčešće i konzumiraju muzičke sadržaje. Video radovi su dostupni na mom jutjub kanalu pod nazivom @beingsanja, a tako sam i na instragamu i fesjbuku, pa ko želi može da pronađe.

Jovan Vanja Marjanović

naslovna foto: Jelena Vladušić

foto: Jelena Kovačević Vorgučin