Rok kamp za devojčice: Prave vrednosti i istinska prijateljstva

U Sremskim Karlovcima je prošle nedelje održan drugi Rok kamp za devojčice. Tokom sedmodnevnog druženja, devojčice su savladale veoma zahtevan repertoar koji isijava mladalačkom energijom i željom da se pronađu prave vrednosti, sklope istinska prijateljstva, a da strah od nastupa bude sam dobra šala. Pored vrednih mentorki koje su bile zadužene za savladavanje instrumenata, najvažniju ulogu imala je Tatjana Nikolić – inicijatorka Rok kampa za devojčice.

Sa kojim planom ste ušli u realizaciju drugog kampa?

Mi smo ove godine imali manje vremena za pripremu kampa, s obzirom na to da smo odlučile da se on održi u junu. Prošle godine je kamp bio u avgustu i mnogi su nam sugerisali da to nije toliko dobar termin. A takva odluka će povući dobre posledice za sobom, imaćemo celo leto kako bi mogli da nastavimo komunikaciju sa devojčicama. Što se tiče prijava, objavile smo samo jedan post na Fejsbuku i kamp se odmah popunio! U stvari, nismo ni išli u kampanju jer su uveliko sva mesta bila popunjena. To nam je jako dobar pokazatelj da smo već izgradile jako dobru zajednicu. Prijave iz Beograda i Novog Sada stignu lako i brzo, ali nije cilj da u kampu učestvuju samo devojčice iz velikih gradova. Onda smo zaključili da možemo pokušati, našim kanalima, dodatno da širimo tu informaciju. Tako smo došle do nekih izuzetnih devojčica, koje sada imaju prvu priliku da se po prvi put u životu upoznaju sa određenim muzičkim instrumentima. Po tom segmentu je kamp drugačiji od onog od prošle godine i to nam je veoma važno. Devojčice su neverovatno talentovane, neke od njih već imaju ozbiljno muzičko iskustvo, koje je onda inspiracija drugim devojčicama, dokle možeš da doguraš i kako možeš da sviraš onda kada vežbaš i kada si, zapravo, tome posvećen.

Tanja sa polaznicama kampa

U njihovom procesu sviranja i učenja bitnu ulogu igraju i mentorke. Ove godine imate neka nova imena?

Imamo osam mentorki. One rade sa devojčicama na četiri instrumenta i za svaki instrument su zadužene dve mentorke. Vođa mentorskog tima je Selena Simić (bubnjarka u bendovima Nemesis i Raskid 13) koja je u međuvremenu postala i članica Upravnog odbora svetske mreže rok kampova za devojčice. To je za nas veliki uspeh. Imamo veliko zadovoljstvo što smo ove godine ugostili i dve nove mentorke iz Novog Sada, Bijanu Šunjku (bubnjarka bendova Zona Katastrofe i Čupavci) i Minu Stojanović (gitaristkinju benda Tri kapljice). Tim funkcioniše zaista jako dobro, to su devojke koje su motivisane i koje se trude da devojčicama učine ovaj sedmodnevni boravak u kampu najboljim u životu. Uz Selenu tu su i devojke koje su i prošle godine činile deo mentorskog tima: Isidora Dimić i Marija Nikolić (klavijature), Anja Tvrtković i Jelena Mihić (bas gitara), Tijana Milivojević i Tamara Kojić (pevanje). Nama je bilo važno da su to, sa jedne strane, devojke čiji bendovi čine trenutnu domaću muzičku scenu i sa druge strane, one su spremne da prihvate pedagogiju koju mi pokušavamo ovde da primenimo. Dakle, nije bitan samo ključni rezultat – bitan je proces i način na koji se uči. Važne su vrednosti kao i atmosfera koja se prenosi na kampu i da su naše mentorke uzori – modeli ponašanja za te devojčice.

Na koji način se prati ta razvojna linija, od prve vežbe do završnog koncerta, jer kamp traje samo sedam dana?

Sedam dana nam je malo za sve što smislimo. Kako prošle, tako i ove godine. U pitanju je jako kratak period za jedan ambiciozan plan kakav postavimo na početku, tako da su devojčice prvog dana ipak malo hladnije, rezervisane i nekako skeptične. Tu se skoro niko ne poznaje. Ipak, radimo na tome da od njih napravimo jedan tim i to su sada bendovi koji perfektno funkcionišu nakon samo sedam dana. Kamp se završi sedmog dana, ali mi njima ostajemo podrška. Veliki broj devojčica je nakon prošlogodišnjeg kampa dobilo instrumente od svojih roditelja. Mi smo im pomagali da izaberu instrumente i da ih nabave po nekim povoljnijim cenama. Jedan veliki broj devojčica je nastavio da ide na časove. Od prošlog kampa do ovog, mi smo imali šest nastupa u različitim gradovima. To su bile prilike da se devojčice ponovo okupe, da se prisete svega što su naučile na kampu i da na kraju zajedno sviraju. Nadam se sličnoj situaciji i sa ovogodišnjom generacijom kampa.

Zanimljiva je i lista izvođača sa ovogodišnjeg repertoara (Blondie, Joan Jett, Eurythmics, The Cranberries, Boye, Bon Jovi, Josipa Lisac, White Stripes...). Dosta starije stvari, ali i dalje kod mladih prolazi taj pobunjenički stav.

Tako je. One su već trećeg dana smišljale imena svojim bendovima. To je unerbesno. Raspad, Elektro čobani... Dakle, vrlo duhovito, ali takođe vrlo cinično. Hrabro i smelo. One su zaista pronašle momenat u svojim životima da se opuste, da eksperimentišu, da se blesave i da budu jako glasne. Što se tiče repertoara, neke od devojčica su znale sve te pesme, muzičare, muzičarke i te bendove. A prijavile su se za kamp kako bi konačno pronašle sebi slične devojčice kojih u njihovom okruženju ima baš malo.

U nastavku, pogledajte kako su tekle pripreme za ovogodišnji završni koncert:

Dušan Majkić