Ritam Nereda: Dosledni sebi

Bend Ritam Nereda će u subotu 16. aprila prvi put posle devet godina održati samostalni koncert u Novom Sadu, u klubu "The Quarter". Frontomen Boban Petronić najavljuje u razgovoru za Oradio da će to biti prilika da bend provede publiku kroz svih deset prethodnih albuma, ali i da predstavi goste, bendove Kolaps iz Novog Sada i KBO! iz Kragujevca. "Tehnika, razglas i rasveta biće na vrhunskom nivou. Jako nam je važna ova svirka, jer dolazi devet godina posle našeg poslednjeg samostalnog nastupa na Gradilištu", kaže Boban.

Deluje da ste od albuma "IX" pa do danas uhvatili talas koji vas je izbacio na površinu, ali i da ste ostali verni svom zvuku. Šta je uticalo na to?

Poenta u celoj priči je da smo isto kao i pre 28 godina, ostali smo dosledni sebi, ali bukvalno. Zato smo tu gde jesmo, nismo ni hteli a ni mogli da idemo bilo gde, uvek se osećamo kao "gušteri", svakim novim albumom sve ide iz početka, cela priča. Nama je samo bitno da se držimo ispravnog stava, da radimo ono što je po nama dobro i kvalitetno. Svakim novim albumom smo se trudili da uradimo nešto novo i to prikažemo, pa nas tako i poslednja tri, četiri albuma vode u pravcu koji smo zacrtali. Zadovoljni smo sobom, ispunjeni muzikom koju stvaramo i to nam je najvažnije u celoj priči. 

Koje su te inspiracije vodile na novom albumu?

Dok su raniji albumi bili više okrenuti sociološkim problemima, sistemu, državi u kojoj živimo, album "To nisi ti" bavi se više pojedincem, samim sobom, našim unutrašnjim problemima. Ali i dalje se kroz sve tekstove provlači nota socioloških problema, fenomena koji postoje kod nas.

Sajt, facebook, spotovi, fotke, probe, majice, promocija, tehnika sve je na jako visokom nivou, Ko vodi računa o svemu tome? Da li to ima veze sa poslednjim kadrom iz spota za pesmu "Divan dan"?

U tom kadru su naši drugari koji nas prate i koji idu svuda sa nama na svirke, a koji su nam i tehnička podrška, ali i mentalna i emotivna. Poslednjih godinu dana sarađujemo sa Markom Ristićem (Nocturne magazin) koji je celu priču uobličio i počeo da vodi računa pre svega o tome kako se pojavljujemo na internetu. Koliko god da je to bitno za svaki bend, mi ne volimo time da se bavimo, više volimo da idemo po svirkama. Što se ovog koncerta tiče, napravili smo dogovor sa Mišom Berarom i njegovim sinom Emilom da tehnika bude na najvišem nivou. Hteli smo da u našem gradu i pred našom publikom, rodbinom, prijateljima i svima koju dođu na koncert napravimo malo drugačiji doživljaj. Rasveta i razglas će biti prvoklasni, a Ritam Nereda će svirati retrospektivu svih deset oficialnih albuma, tj. jedanaest ako računamo i demo. 

Pored muzike tetoviranje je drugi deo tebe. Kada si to i kako počeo?

Sredinom osamdesetih, pošto sam dobro crtao, lokalne limanske barabe su me naterale da uzmem burgiju u ruke i da zabijam ljudima pod kožu uz bolne krike. Nekako je to bio sastavni deo rock'n'rolla i prvi moji kontakti sa muzičarima su bile tetovaže. Ta ljubav je ostala do današnjih dana, uspeo sam da ujedinim muziku i crtanje i da to postane neraskidivi deo mog života. Mogu da kažem da se u poslednjih 17-18 godina mog života, i pored svih završenih škola, profesionalno bavim tetoviranjem i mislim da je ovo pravi put koji sam odabrao. 

Šta danas ljudi najviše traže da im tetoviraš, da li se desi da nešto odbiješ?

Odbijam često, ali sve zavisi. Tetovaža je postala neviđeni trend, sad se stvarno svi tetoviraju, negde se izgubio onaj "uličarski" duh i fazon, pa samim tim i značenje tetovaža. Kako je sve krenulo trbuhom za kruhom tako su se i tetovaže razvile, oprema, klinci koji uzmu opremu u ruke i kao da rade trista godina... Izgubio se taj mood da moraš biti dobar zanatlija da bi napravio nešto dobro. Lično, najviše volim da radim old school, new school, e sad, ove "fotokopir" mašine, portreti, nisu mi bliski (smeh). A šta je u trendu? Mother de muerte, meksički motivi, slova, natpisi, Bog može da mi sudi, satovi, vreme je prošlo... Znači jednom rečiju treš! Najgore što jedni od drugih pregledaju, bez i malo svoje note i kreativnosti. 

Vratimo se natrag na muziku. Koji mladi bend bi izvojio iz naše zemlje ili regiona? Ili savet mladim muzičarima?

Savim mladim kolegama je da veruju u sebe i da je upornost jedina stvar koja može da im se isplati, ali ne novčano nego emocionalno, da budu zadovoljni time čime se bave. Nama je trebalo vremena da prevaziđemo mnogo toga što nas je sputavalo, tako da mislim da je upornost najbitnija. Iako Ritam Nereda sledeće godine slavi 30 godina postojanja i dalje se osećamo kao klinci. Mladi bendovi moraju da imaju stav i da imaju šta da kažu. Kod većine domaćih bendova mi se ne dopadaju te sitnice, mada su suštinski to glavni, bitni momenti, a to je robovanje žanrovima. Jednostavno, muzika je jako široka, ona može biti dobra ili loša. Imali smo prilike da sviramo sa mnogo dobrih bendova iz regiona. Ako pričamo o novosadskoj sceni, izvojio bih bend Kolaps, oni se svojski trude, imaju dobar stav. Takođe mi se sviđa to što se bendovi ponovo okupljaju, bendovi iz devedesetih godina koji sada doživljavaju neku zrelost, poput Proleća. Volim i Đembin Gun Sale, mada im svima nekako fali da više kidaju i da se trude. 

Razmišljaš li o nekim prepevima svojih pesama na engleski i karijeri u inostranstvu?

Ceo život sam sve pravio da budem ovde, tu mi je sve, želim da kažem na maternjem jeziku ono što mislim i što osećam. Probao sam, nije da nisam, početkom devedesetih neke pesme bile su na engleskom, međutim, mislim da to nije prava stvar, barem nije za Ritam Nereda. U Srbiji postoje dva benda koja su uspela da naprave nešto ne engleskom, to su Love Hunters i Eyesburn. Ipak, mislim da je budućnost domaće scene pevanje na maternjem jeziku. 

Gde će fanovi uskro moći da vas vide osim u Novom Sadu? Priprema se novi spot?

Počeli smo polako da razmišljamo o novom spotu, sa novog albuma uradili smo dva spota za kompozicije "Divan dan" i "Zauvek", a sledeći spot će verovatno biti za kompoziciju "Boli me sve". Svirke koje nam predstoje posle novosadskog koncerta su u Subotici, Pančevu, Zrenjeninu, nakon toga idemo u Sloveniju gde sviramo Maribor i Kranj, pa Beč, a onda kreću letnji festivali. Biće dosta toga ove godine, radimo promociju albuma, ali svaki koncert Ritma Nereda u suštini je retrospektiva prethodnog rada. 

Jovan Marjanović

Fotografije: Marko Ristić / Ritam Nereda facebook