Poezija u regionu živi neki novi život

Mladi pesnik je objavio svoju zbirku pesama. Koliko često čujete ovu rečenicu? Nedovoljno. Međutim, mladi pesnik Srđan Sekulić uspeo je ove godine da objavi zbirku pesama "Kavalov jek", u kojoj se najviše piše o nostalgiji za rodnim krajem, usled izbegličkog iskustva.

Jedan je od tri dobitnika nagrade "Mak Dizdar" za 2018. godinu, koja se dodeljuje u gradu Stocu u sklopu festivala "Slovo Gorčina". Njegova poezija prevedena je na engleski, makedonski, albanski, persijski (farsi) i mađarski jezik. Bavi se prevođenjem poezije i proze sa makedonskog i bugarskog jezika.

Zašto Kavalov jek?

Kaval je instrument koji me jako očarava, sa njim sam imao dodira kad sam bio mali. On se svira u planinskim pasivnim krajevima, uglavnom Makedonija, jedan deo Grčke, Bugarska i Kosovo. Kao mali sam čuo kako jedan čobanin svira kaval i to me je očaralo. Došli smo do zaključka da bi to bio najbolji naziv za knjigu, da bi on na najobuhvatniji način opisao poeziju koju sam napisao. Ta poezija je dosta arhaična i bavi se balkanskim temama koje sam proživeo, neko moje iskustvo. 

Koje je to iskustvo imalo najveći uticaj na tvoje stvaralaštvo?

Rekao bih da je to izbegličko iskustvo, to što sam doživeo na Kosovu i Metohiji posle rata 1999. godine. Onda smo došli u Vojvodinu, u Vrbas, da živimo. Kroz život sam se vraćao tim temama, u kući se o tome najviše pričalo. Ta emocija, nostalgija za rodnim krajem, time sam se najviše bavio u knjizi. Već u sledećoj knjizi kratkih priča koju pripremam biće uglavnom vojvođanske priče. Baziraće se na pričama koje sam preživeo živeći u Vrbasu, Novom Sadu i putujući po vojvođanskim mestima.

Kada pričamo o tome šta se dešavalo u ratovima, postoje dve strane. Uglavnom se obe vode emocijom mržnje. Koja emocija tebe vodi kada pišeš o tome?

Trudim se da to bude samo ljubav i razumevanje. I jedni i drugi idu iz krajnosti u krajnost. Tu su se desile strašne stvari. Nije to toliko crno-belo. Uglavnom se trudim da pišem sa razumevanjem obe strane, to su neki moji motivi.

Šta želiš da postigneš time?

Želim da ljudi shvate da smo osuđeni da živimo jedni pored drugih, niko neće ispariti. Mislim da je vreme da malo više slušamo jedni druge, da naučimo drugi jezik. Razumevanje i kompromis su najbitniji.

Ti si neko ko deluje u celom regionu. Kako ti izgledaju mladi u regionu, koliko prisvajaju poeziju?

Putovao sam najviše po Bosni i Hercegovini i tamo se poezija ceni, čita, to mi uliva nadu. U Hrvatskoj i Crnoj Gori imamo baš dobre mlade pesnike i pesnikinje. Poezija živi neki novi život u regionu i drago mi je da to vidim. Imamo, na primer, Marka Tomaša koji prodaje ozbiljne tiraže poezije, što je neko novo dešavanje. Pre se poezija nije toliko kupovala, voleo bih da to zaživi još više.

Zašto se mladi koji pišu više okreću prozi nego poeziji, po tvom mišljenju?

Poezija se slabo kupuje, nije isplativa izdavačima. Ljudi su shvatili da će prozom, odnosno, romanom pre svega, prodati knjigu i da će izdavač zaraditi novac. Poezija se slabo kupuje. Ona se danas čita na književnim portalima, koji su spasli kratku formu od propadanja, nečitanja. Zbog toga se ljudi okreću prozi. Evo, na primer, sjajan mladi pisac Vladimir Tabašević je pisao vrhunsku poeziju. Onda je počeo da piše prozu i dobio Ninovu nagradu za roman "Zabluda Svetog Sebastijana" i taj roman se prodaje.

Zašto onda ti nisi krenuo putem proze?

Još se nisam afirmisao toliko da bih se bacio na nešto veliko, kao što je roman. Hteo sam da kroz kraće forme pisanja izbrusim zanat, da bih u jednom trenutku došao do toga da napišem nešto ozbiljnije kao što je roman. Sad radim na knjizi, pripremam knjigu kratkih priča. Uporedo pišem poeziju. Pisanje romana je ozbiljan proces, i naravno da bih voleo da se oprobam.

Većina mladih neafirmisanih pesnika često kaže da ne postoje izdavači kojima mogu sami da priđu, da im daju svoja dela i da neko prepozna njihov rad. Kako, po tvom mišljenju, da mladi napreduju u sferi poezije?

Imao sam isto iskustvo, mislio sam da neću nikad izdati knjigu. Onda su se desili književni konkursi, nagrada Mak Dizdar, otvorila su mi se neka vrata. Tu sam upoznao urednicu izdavačke kuće Buybook iz Sarajeva. Videla je da me objavljuju veliki pisci kao što je Jergović, oni su stali iza mene. Ponudila mi je da radimo knjigu poezije. E sad, mislim da je najbolje da objavljuju prvo online, iako ljudi misle da se to ne čita, čita se. Postoje super književni portaliu regionu gde se prati poezija. Tu bi mogli da budu primećeni, da bi došli do izadavača. Poezija se teško štampa jer se ne prodaje toliko, ali postoje književni konkursi koji štampaju prvu knjigu poezije. Na primer, imamo "Brankovo kolo" Matice srpske, postoji nagrada "Mak Dizdar" i još književnih konkursa.

Kakva je budućnost poezije?

Mislim da će poezija da raste, da će se književnost kao književnost da vratiti u punom sjaju. Knjiga je najbolji medij. Što se mene tiče, budućnost knjige je svetla.

S.P.

Fotografije: Vanja Fifa