Društvo / Intervju
Nezamisliva energija na bini
Kultni novosadski pank bend Pekinška patka u podmlađenom sastavu započeo je u koncertom u zemunskom klubu Fest turneju po Srbiji. Pored originalnih članova Sretena Kovačevića Srete i Lasla Pihlera Cile, tu su Sava Obradović na gitari i Nemanja Đorđević na basu, a najnovije pojačanje je Stefan Kefa Stanojević na vokalu.
Novog frontmena možda znate iz bendova British Steel, Rachet i Clyde. Za sebe kaže da je jedan jednostavan lik iz Novog Sada.
"Studiram psihologiju, završavam je, pravim muziku, bavim se sportom, a sve to nekako integrisano ide ka pravljenju neke vrste muzike koja može da izleči nekoga, da ga natera da razmišlja na drugačiji način. To je neki glavni cilj", kaže Stefan Kefa Stanojević na početku intervjua za Oradio.
Kakvi su ti utisci posle prvog nastupa sa Pekinškom patkom?
Bilo je tu mnogo interesantnih stvari s kojima sam morao da se pomirim, da shvatim. Prvi put pevaš u nekom bendu koji je toliko poznat. Pekinška patka je kultni bend, za koji znam od kad sam počeo da slušam ovu vrstu muzike – pank, rok i ostalo. Taj momenat kad sam došao na binu i video da svi iz publike znaju sve pesme, svaku reč... Ta povratna energija koju sam dobio od publike mi je bila nezamisliva. Ne mogu da kažem da sam do sada s nekim bendom osetio tu vrstu energije na bini. Ne samo od publike, nego i od samog benda iza mene. Bilo mi je u jednom trenutku čak i teško da se obuzdam koliko sam osetio tu povratnu energiju od mase i od benda.
Šta bi poručio publici i fanovima benda, šta mogu da očekuju od tebe i šta je ono što donosiš na scenu?
Pekinška patka se u novoj formi trudi da to bude jedan pravi, profesionalni muzički performans. Mi smo bend koji je došao da odradi svoj posao i da publici pruži energiju koja će ih držati narednih mesec dana, ako ne i duže. E sad, šta da očekuju od mene... Uvek postoji to poređenje novog frontmena sa starim. Za razliku od prošlog, mlađi sam, drugačija mi je pozadina, na drugačijoj muzici sam odrastao. Pokušaću svakako da održim to sve na nivou energije i ludila koje treba da bude prisutno dok smo na bini, Ali, moj doprinos svemu ovome treba još da pronađem.
Kako je došlo do poziva benda? Koliko ulogu je tu igrao tvoj dugogodišnji kolega i saborac iz benda Clyde Sava Obradović i da li je uopšte imao neku ulogu?
Naravno da je imao ulogu. Kada je Pekinška patka tražila novog pevača mene su uzeli u obzir. U prvom krugu nalaženja novih ljudi nisam prošao, nisam odgovarao u tom trenutku. Jednom se, međutim, desilo da sam bio kod kuće i čuo sam se sa Savom, trebalo je da pokupim nešto od njega. On je u tom trenutku baš imao probu sa Pekinškom patkom. Do tada i dalje nisu imali pevača, ja sam došao na probu slučajno i Sava me je pitao da li mogu da otpevam jednu stvar, kad sam već tu. Otpevao sam pesmu koju sam spremio ranije i otišao dalje svojim poslom. Kad sam stigao kući čekala me poruka da sam pozvan da probam da budem frontmen. Tako je počelo sve.
OBRATI PAŽNJU
Sad kada je podmlađeni sastav formiran, da li se radi možda na novim pesmama, da li ste razgovarali nešto na tu temu?
Mislim da će, za sada, to biti sviranje ovih 15 pesama sa prvog albuma. Čitav performans traje 45 minuta, to je cela svirka i nema ništa više od toga. Voleo bih, naravno, da sa Pekinškom patkom probam da napravim nešto što je u tom fazonu. Mogu da se prilagodim svakoj vrsti muzike i da iznesem to što taj bend jeste. Za to je potrebno, ipak, malo više vremena, da i mi mlađi članovi nađemo naše mesto u svemu tome i da osetimo šta je kompletna poenta Pekinške patke, kako bismo mogli da napravimo neku muziku koja je dostojna toga što je bilo ranije, ako je to moguće uopšte.
Malopre smo pominjali Savu, vas dvojica ste bili u Clydeu. To ti je, čini mi se, prvi veći projekat, nastupali ste na Trgu u Novom Sadu i na Exitu. Da li je definitivno gotova priča sa tim bendom, šta se dešava?
Trebalo je da sviramo još jednom na Exitu, međutim, oluja je odlučila da joj se naša bina nešto ne sviđa, pa nismo mogli da sviramo jer je sve bilo potopljeno. U tom trenutku je baš i bubnjar izašao iz benda, malo smo se i Sava i ja umorili. Dugo smo tražili novog bubnjara i basistu i to se vrtelo uvek iz početka. Ne mogu da kažem da smo stavili tačku na bend, ali shvatili smo da nije vreme za Clyde kao takav. Ne mogu da kažem da ga neće više nikad biti, ali za sada ništa od toga.
Trenutno si u tri benda, a i ranije si bio u brojnim bendovima. Da li si nekad razmišljao o solo karijeri, da izbaciš neki album, singl, kao solo izvođač?
Naravno, ali mislim da treba još dosta da sazrim kao muzičar da bih napravio nešto gde mogu da kažem "ovo je moje, ja sam gazda u tom projektu". Po meni, treba da budem ozbiljnija osoba za izvođenje takvog projekta. I dalje se tražim, pa ne bih još ništa, ali jednog dana svakako. Imam gomilu svojih pesama koje nigde nisu objavljene. Radi se na njima polako, ali sada nemam ideju kada bih to uopšte izbacio. Trenutno mi se sviđa ideja benda.
Pekinška patka je krenula na turneju po Srbiji, gde će biti sledeći koncerti. I da li ima nešto novo kada su u pitanju British Steel i Rachet?
Što se tiče Racheta, trenutno smo u procesu snimanja autorskih pesama. Rachet je napravljen kao autorski bend i stvaranje pesama nekad zavisi od svih članova, ne samo od jednog. Treba sve da se poklopi, da se to sredi na vreme. Dok se to ne sredi neće biti svirki Racheta. Imamo repertoar, može da se odradi, međutim, dok to ne bude kako treba ne idemo nigde. Što se tiče svirki Pekinške patke, tražimo specifična mesta, nećemo da sviramo bilo gde. Tražimo mesta koja odgovaraju našim uslovima i onome što hoćemo da prenesemo. Sledeća svirka je 12. maja u Smederevu, u Kombinatu. To je petak, a sutradan, u subotu, pevam sa British Steelom u Subotici, u klubu Mladost. Tu nema mnogo filozofije, hevi metal 70-ih, 80-ih. Ko je bio zna kako je. Glasno i jako.
Intervju sa Kefom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
foto: Marko Ristić
