Društvo / Intervju
Lufter: "U sutra“ kao spoj alternative, melanholije i svežeg vazduha
Bend “Lufter” nastao je pre četiri godine u Kragujevcu. Pre dve godine objavili su svoj prvi EP "Oblak u nama", a nedavno i prvi album "U sutra", koji ove nedelje preslušavamo na Oradiju. U početku su bili trojac, a danas bend broji četiri člana - Marka Stojanovića, Stefana Dimitrijevića, Martu Filipović I Vukašina Milinkovića. U razgovoru za Oradio, Marko i Stefan otkrili su nam kako je tekla realizacija albuma, odakle crpe ideje za muziku, a dotakli smo se i planova za budućnost.
foto: Lufter bend, autor: Nikola Doderović
Kako biste opisali vaš muzički pravac?
Marko: To je neka alternativa, konkretno bi moglo da se opiše kao neki indie. Lufter je pomešan određenim muzičkim bojama, pravcima, novijim i starijim žanrovima u jednu celinu. Opet taj kontrast svih tih pravaca je spojen u jednu nit, dosta ima tu i džeza, punka…
Stefan: Kad nas pitaju koji je žanr naša muzika, niko nema neki konkretan odgovor, ali najbliže što može da se kaže jeste da je to neki alt rock i indie muzika. Prosto volimo da ekperimentišemo sa zvukom.
Odakle se stvorila ideja da bend nazovete Lufter?
Stefan: Prvobitno, imali smo bend koji se zvao “Bled”, u osnovi smo bili nas trojica bez Marte, znači bas, gitara i dodatno još klavijatura. Razlika između tog benda i ovog jeste u tome što smo u prošlom imali malo mračniji zvuk. Potom smo shvatili da želimo mnogo ozbiljnije da se bavimo muzikom, pa smo morali da se raziđemo sa klavijaturistom. Poslednjih par meseci tog benda, nas trojica smo krenuli da ekperimentišemo i faktički svirali smo kad smo imali "lufta", odnosno prostora da sviramo. Posle nekog vremena, to više nije bila sporedna stvar, nego je postala naš identitet i ono što mi volimo i želimo da radimo. To luft se proširilo u lufter, što za nas i predstavlja neko nadahnuće, rasplašivanje neke energije i vazduha.
Marko: Novog, svežeg vazduha, ono kad izluftirate prostorjiu. (smeh)
Kako je teklo snimanje albuma "U sutra"?
Marko: Snimili smo ga u Down There studiju u Beogradu, kod našeg druga Uroša Milkića, 2023. u maju. Sam tok snimanja je bio jako poučan, energija na snimanju je bila lepa i naučili smo dosta stvari. Album se sastoji od osam pesama, što ćete i sami čuti na radiju, ali i na ostalim muzičkim platformama.
Stefan: Voleo bih da ispričam jednu anegdotu sa snimanja, kada smo prvi put iz Kragujevca krenuli za Beograd. Ja sam pošao kolima i usput sam morao da svratim do Konjanika da pokupim sintisajzer. Ja sam nosio opremu, a njih troje su krenuli direktno ka studiju. Slučajno sam ostavio ključ u autu i zaključao sve u njemu i kad sam pokupio sintisajzer, shvatio sam da ne mogu da otvorim auto. Morali smo da cimamo neke ljude da nam pomognu, tako je da prvi dan snimanja bio dosta turbulentan. Posle, kada smo stigli u Beograd, sve je nekako krenulo samo od sebe.
Marko: Videlo se odmah da ćemo lepo sarađivati, rad sa Urošem je stvarno nešto neprocenjivo, dosta smo naučili i uživali smo u tom albumu. Producent treba zajedno s tobom da proživi te pesme na svoj način, a opet i da se poveže sa članovima benda i da shvati zašto je neka pesma takva kakva jeste, šta ona ima i koji će biti njen krajni cilj.
Stefan: Ne volim da koristim termin tržište, ali na njemu postoji zaista raznolika muzika i prva pomisao na producenta je neki "batica koji će to sve da ti odradi", ali, u stvari, potreban je neki prijateljski odnos i da producent bude zapravo član benda. Pesme poprime dodatnu notu kroz tu saradnju i novu energiju i postanu nekako draže kroz to prijateljstvo.
Odakle crpite ideje i inspiraciju?
Marko: Na početku smo se trudili da svi pišemo tekstove. Većinu pišem ja, a i Stefan ima svoje. Obično sve proizilazi iz ličnog života i iskustava u njemu. U tekstovima dosta postoji neka melanholija, smatram da je ona potrebna našem životu jer predstavlja retrospektivu svega onoga što si proživeo, što živiš i što ćeš tek živeti. Neka spojnica između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i, bar za mene, daje taj neki srećan odgovor o konačnosti života, o prolaznosti. Obično se melanholija može shvatiti kao neki vid tuge, nešto negativno, a lično za mene je to srećna nota. Naravno da postoje i neke druge teme, kao što su ljubav, pozitivna energija i prijateljstvo. Dodao bih još jednu bitnu stvar, a to je da se i kroz muziku i tekst trudimo da se povežemo sa ljudima, jer su to situacije koje svi mi proživljavamo. Najbitnija uloga koju umetnost treba da ima jeste da svi ljudi mogu da se objedine zajedno i da uz pomoć muzike i drugih umetnosti prikažu svoj život koji može da se poveže sa ostalim životima i sa svim osećanjima koje mi svi imamo.
Stefan: Dodao bih da pored svega što nam se dešava danas, umetnost ima tu ulogu da omogući svima nama da osetimo empatiju, jer posle svih događaja koji su nas zadesili, treba da shvatimo gde smo mi, u stvari. Ljudi moraju da shvate da treba da paze na sebe i na druge.
Album prate spotovi za pesme “Niz žute ulice” i “U sutra”. Kako je izgledalo snimanje?
Stefan: Konceptualno su oba dosta različita, u tehničkom smislu, a i u vizuelnom. “U sutra” je režirao Voin Vasojević, tražili smo nekog iz Kragujevca ko bi to mogao da uradi, on inače studira režiju na FDU u Beogradu. Neki elementi spota, taj nadrealizam, proizašli su iz diskusije i dogovora s njim. Drugi spot je totalni kontrast, to je nostalgično topla pesma. Neko vreme smo pratili rad Staše Bukumirović i ona je kroz pokret dočarala emociju koju smo želeli. Samo je došla sa kamerom, rekla da će biti vrlo zabavno i mi smo svi upali u neku malu avanturu. Opet smo se osetili kao klinci, neka nevinost, trčanje, jurenje i ne znam ni kako bih opisao taj osećaj.
foto: Lufter bend, autor: Nikola Doderović
Gde ste nastupali do sad?
Marko: Sa novim albumom svirali smo u Aranđelovcu, gde smo imali i promociju albuma, u Beogradu, kod nas u Kragujevcu. U Kragujevcu ćemo svirati opet, na humanitarnoj svirci koja se zove "Srce Kragujevca" 21. decembra. Sad imamo priliku i da najavimo naš prvi koncert u Novom Sadu 26. decembra u KC Labu. Nadamo se da će i u januaru biti još jedna svirka u Novom Sadu, jer ga ja lično mnogo volim i nama svima će biti drago da dođemo i sviramo, jer nismo imali prilike do sada.
Stefan: Pozivamo sve da dođu 26. u Novi Sad, a 27. decembra u Pančevo.
Koji su vam planovi za budućnost i šta još možemo da očekujemo od vas?
Marko: Planiramo da zakazujemo svirke širom Srbije i regiona. Plan nam je da što više sviramo i upoznajemo ljude sa našom muzikom i albumom. Planiramo i da snimimo još dva spota sa ovog albuma, a onda od proleća opet planiramo da uđemo u studio.
Stefan: Jedva čekamo da opet uđemo u studio i vidimo koja je sledeća etapa benda, šta nas to sve čeka dalje, gde će sve da evoluira zvuk i gde ćemo biti za godinu-dve.
Ceo razgovor sa Markom i Stefanom poslušajte ovde:
Jelena Bursać
