LP Duo: Moderna klasična muzika nalazi put do publike

Pijanistički dvojac LP Duo nastupio je, proteklog vikenda, posle dve godine pauze pred novosadskom publikom. Oni su u Sinagogi izveli neke od najnovijih autorskih kompozicja, nastalih tokom izolacije. Sonja Lončar i Andrija Pavlović, osim moderne klasične muzike stvaraju i savremenu elektronsku muziku u okviru projekta LP Elektro. U razgovoru sa njima smo, pred koncert, pokušali da saznamo kako izgleda spoj između ta dva muzička univerzuma.

Foto: YouTube / LP DUO

Kakav je osećaj kada na sceni izvodite sopstvene, autorske kompozicije, a kakav kada su na repertoaru dela drugih kompozitora?

Sonja: Više od pola svoje karijere smo svirali dela "klasičnog" repertoara. Svoje kompozicije izvodimo tek od pre nekoliko godina i za mene je to jedan savršen spoj. Osećam se najlepše kada izvodim našu muziku, jer tu stvarno dolazi do potpune sinergije. Jednostavno, ne može da se poredi.

Andrija: Naravno, jako volimo da interpertiramo dela drugih kompozitora, to nam je nekako u rukama. Uvek napravimo nešto novo i na kraju te kompozicije postanu nekako naše. Ta razmera između kompozitora i interpretatora je negde 50-50 na kraju.

KAD OSTANEŠ U APSOLUTNO ISTOM ZVUKU ZAROBIŠ SE U TOME 

Savremena klavirska muzika ima svoju publiku širom sveta i svoje mesto. Kako vi vidite njen položaj u današnjem muzičkom svetu?

Andrija: Promenjen je, definitivno. Još uvek imamo klasičnu muziku koja je tradicionalna, muzika različitih epoha, ali desilo se i nešto novo. Klavijaturni instrumenti su postali dominantni, kao što je nekada, možda, to bila električna gitara. Veliki broj novih muzičara iz popularne muzike komponuje upravo klavirsku muziku.  Stvorila se jedna scena "neo klasike", odnosno moderne klasike i tu se toliko muzike meša i stvara da je to fascinantno. Nova klasična muzika je svakako donela i novu publiku.

Sonja: Klasična muzika je bila u nekoj vrsti krize, ali će "neo klasika" pomoći ljudima da, možda, dođu do nekih starijih dela. Nova klasična muzika je spoj različitih žanrova, koji su bliži široj publici i kroz njih može da se dođe do "klasike".

Ne bojite se ekspreimentisanja, u kompozicijama ima uticaja raznih žanrova. Koja kombinacija vam je najdraža?

Andrija: Trudimo se da svakog trenutak u našoj karijeri muzika izlazi iz nas. Da vidimo šta se zapravo desilo, šta je dominantna tema. Odrasli smo na najrazličitojoj muzici. Imali smo dve karijere, jedna je klasičarska, a druga u domenu i popularne i avangardne umetnosti, tako da se sve to spojilo. U našim delima se dosta čuje i minimalizam, koji je, kada se pojavio krajem šezedesetih, bio antestablišment muzika i neki način da se u klasici ide dalje.

Sonja: Minimalizam, kao žanr, nije nešto čemu težimo, nego nešto što se prirodno dešava. Nikada ni ne razmišljamo kog žanra će biti neka kompozicija, nego se samo opustimo. Na kraju to možda i ima najvše veze sa mimalizmom, ili npr. Erikom Satijem.

Aktivni ste i kroz projekat LP Elektro. Kako izgleda prelaz sa klasičnog klavira na klavijature?

Andrija: To su naša alter-ega, naši svetovi. Svako stvaranje muzike je jedan prostor za sebe. Kada prođemo kroz kapiju LP Elektra, onda se nađemo u potpuno drugom ambijentu, ali nam to nije strano. Ove godine smo komponovali dosta primenjene muzike, za nekoliko kratkih filmova i jednu seriju. Volimo da odlazimo u te druge svetove, koji nam onda pomaži i u ovom interpretatorskom.

Sonja: LP Duo ima jako uticija LP Elektra i u samom zvuku i izboru tih sintisajzera koji se koriste. Apsolutno bi mogla da se napravi jedna zvučna slika. Možda LP Elektro nema klavire, ali upotreba sintisajzera je povezana.

Razgovor sa Sonjom i Andrijom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:

M. L.