Društvo / Intervju
Koncertni albumi prenose fenomenalnu energiju
Filipa Vlatkovića Fipu ne bismo mogli da opišemo samo kao muzičara. On je kantautor, basista, producent, audio inženjer, radi miks i mastering, a pritom je i predavač na prestižnom SAE institutu u Beogradu. Pored toga smatra se i pionirom domaćeg amerikana zvuka. Nedavno je objavio prvi koncertni album pod nazivom "Livesongs" koji je snimljen na nastupu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Zbog čega si odlučio da uradiš live album? Da li si i ti sam fan takvih izdanja?
Jesam, apsolutno. Live albumi, ukoliko se dobro odrade, mogu da prenesu fenomenalnu energiju. S obzirom na to da smo snimali nekoliko naših prvih nastupa, pre korone, imali smo priliku da to malo upeglamo i da to izađe kao audio i video snimak i ja sam bio prezadovoljan kako to zvuči.
Kako si vršio selekciju pesama koje će se naći na albumu? Zbog čega baš te pesme, šta one za tebe predstavljaju?
To su pesme sa prvog albuma "Heartsongs for the Brave" koji je izašao 2019, tako da mi taj repertoar nismo širili od onda. Sad imamo jednu novu pesmu, ali u suštini sve što smo imali i znali smo snimili.
Zbog čega si odabrao da lokacija za snimanje bude baš Muzej savremene umetnosti Vojvodine?
Kao mali sam išao tamo na časove engleskog i taj atrijum me je baš fascinirao, u smislu, kako je monumentalno izgrađena ta građevina. Uvek sam maštao da tu nešto napravim i, eto, 25 godina kasnije to se i ostvarilo. To mi je bila želja, nedosanjani san i uspeo sam to da ostvarim.
Koliko je i da li je uopšte bilo izazovno snimati live album?
Izazovno je bilo organizovati svirku. Kao što se da videti, naš setap je nekonvencionalan i mi gledamo jedni u druge. To je jako teško sa tehničke strane izvesti, da ne dođe do mikrofonije, da se čuje, da bude glasno, da bude dovoljno razumljivo. To je bio mnogo veći projekat za napraviti nego samo snimanje. Samo snimanje, stisnete "rec" i ako je svirka dobra izaći će tako. To je bila samo nagrada za ono što smo radili pre toga.
Pored pisanja pesama, baviš se produkcijom, miksom, masteringom, što si i radio na ovom albumu. Koliko je i da li je izazovnije miksati i masterovati live album u odnosu na studijski?
Jeste. Zato što sve "curi" u sve i onda nema totalne separacije, kao na studijskom albumu. Kada bi solirali jedan instrument, on bi se čuo sasvim i kad bismo hteli da ga obradimo on bi se jednostavno promenio. Ovde to nije slučaj. Ovde stvarno mora da se gleda celina, mora da se obraća pažnja na to šta svira gitara, šta svira bas, koliko cure gitare u bas, koliko u bubanj, da li vokal može da izađe, jer sve ostalo mikrofon kupi i tako dalje. Malo je to zahtevnije, ali ako se obrati pažnja na samom setapu, može to dobro da se izvede.
Rekao si na početku da si i sam fan live albuma. Imaš li neke omiljene?
Najomiljeniji album mi je Thin Lizzy "Live and Dangerous". Najčuveniji live rok album svih vremena. On je, doduše, malo dorađivan u studiju, ali sada će za nekih mesec, dva, biti 45 godina od izlaska, pa čujem da se planira neko super deluks izdanje sa 60 neobjavljenih traka. To je već unapred kupljeno što se mene tiče.
OBRATI PAŽNJU
Da li si ti kasnije nešto dorađivao u studiju, ne računajući miks i master, ili si hteo da bude baš onako kako je i snimljeno?
Jesam, dodao sam ambijent, zato što nismo razmišljali o tome kada smo snimali. Nismo snimali ambijentalne mikrofone, koji praktično snimaju zvuk samog prostora. Onda sam zamolio ekipu iz Muzeja da dođem jedan dan tamo i pustim snimak i snimim sve ono što se dešava u atrijumu. Tako da sam se ponovo vratio, tri godine kasnije, snimio sam ambijent i to sam podvukao. Čak i ako je to bila neka vrsta varanja, zapravo nije varanje, zato što je ambijent originalan i autentičan.
Hoće li biti još nekih promocija, šta je u planu?
Nadam se. Nedavno smo svirali u Beogradu, a onda od Nove godine krećemo da radimo na novom materijalu. Klasičan ciklus. Malo da dopunimo repertoar i onda ćemo ponovo da napravimo neki Novi Sad, a nadam se i negde dalje da odem.
Novi materijal znači novi album ili singlovi?
Za sada ima materijala, samo treba da sednemo i da to provežbamo, usnimimo, aranžiramo, da vidimo kako ide, pa će se nešto valjda izroditi. Želeo bih da taj novi materijal bude mnogo više bendovski trud, nego da sam sedim i smišljam. Ipak je tu trojka Ivan Jeneckov, Igor Sakač i Nenad Kojić. Taj trio pored mene lepo radi. Lepo sarađujemo i razumemo se muzički, tako da bih želeo i oni nešto da doprinesu.
Razgovor s Fipom možete poslušati i u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
