Društvo / Intervju
Funk Shui: Verbalno hvatanje sentimenta, svetline i slike u trenutku dešavanja
Predstavnik regionalne scene na Festivalu uličnih svirača bio je i bend Funk Shui iz Severne Makedonije. Funk Shui čine Luka (vokal), Martina (bubnjevi), Miki (bass) i Dragi (gitara). Iza sebe imaju tri albuma, "Aether" (2012), "R.E.M." (2015) i "Nikogash Pak" (2023), kao i EP izdanje "Impuls" (2018). Razgovarali smo sa Lukom i Martinom pred njihov nastup u Gradiću.
Slušamo vas prvi put na Festivalu uličnih svirača, da li očekujete dobre reakcije od publike i kako vam se sviđa festival i Novi Sad?
Luka: Grad nam se dopadne svaki put kad dođemo i kao turisti, i kao ljudi, i kao zvezde, što bi rekla jedna od organizatorki festivala. Atmosfera na festivalu je zavidna, baš smo ga ovako zamišljali.
Često vas stavljaju u isti koš sa bendovima Buč Kesidi iz Srbije i Svemirko iz Hrvatske, kao predstavnike alternativne scene u Makedoniji. Da li se slažete sa tim i da li vam to znači?
Luka: Slažemo se, takvi smo mi Makedonci, moramo da se slažemo.
Martina: Nama mnogo znači da se družimo sa njima, a ne da budemo upoređivani. Na svakom festivalu na kom se dogodi da sviramo zajedno, mi se družimo.
Luka: Moram da istaknem Aleksu Antun (IDEM) kao muzičara neverovatnog svetskog kalibra. Svaki put kad sviramo na istom festivalu mi uradimo nešto na licu mesta i zajedno nastupimo na neki način. To je jedna od srećnih okolnosti, mislim da je Antun baš osmeh od čoveka.
Vaš treći album Nikagash Pak, u prevodu Nikad Opet, je izašao u martu ove godine. Kakvi su utisci i da li ste zadovoljni?
Luka: Ja nisam zadovoljan jer kad nešto izađe, to je već prošlo. Sviđa mi se proces kada radimo.
Martina: Radimo na novim stvarima. Album je izašao, ali smo već u novom procesu, radimo na novoj muzici i o tome razmišljamo stalno.
Luka: A stare pesme su nam drage kao uspomene.
Album je zaista privukao pažnju i primio dosta pozitivnih kritika. Kojim temama se album bavi i koji je koncept albuma?
Luka: To je veoma teško da se objasni, jer su to ipak asocijacije, a i naš način pisanja tekstova je malo komplikovan. Nije toliko komplikovan, koliko je "demode". Malo je asocijativan, malo je ludistički, malo je nadrealističan.
OBRATI PAŽNJU
Kako izgleda taj proces?
Kao hvatanje sentimenta, svetline i slike u trenutku dešavanja, verbalno. Tako da bi čovek trebao da zažmuri, verovatno, dok sluša Funk Shui, da bi razumeo tekst na makedonskom.
U vašoj muzici se ponekad čuju uticaji makedonske tradicionalne muzike. Na koji način nju provlačite kroz vaše pesme?
Luka: Na jedan nežan način, neusiljeni, nezloupotrebljivi, nadam se.
Na albumu se nalazi i pesma "Rodenden" čiji je tekst na engleskom jeziku. Da li planirate češće da pišete na engleskom ili vam jezik izražavanja nije najbitniji faktor?
Martina: Pokušavamo stvari i sigurno će biti još neka pesma na engleskom, ali to se stvarno desi u momentu, ne planiramo to.
Kakvi su vam planovi za budućnost? Jel nastavljate sa redovnim nastupima i šta možemo da očekujemo?
Luka: Da, to je generalno plan, da ne prekidamo turneju. Planiramo da budemo što dalje od kuće u ovom periodu, da bi se inspirisali novom energijom. Makedonija te brzo zasiti jer je malena zemlja, ali ipak nikad ne prekine da te inspiriše. Drugi plan nam je da radimo na novom materijalu, što je veoma uzbudljivo jer prvi put radimo u ovom sastavu, sa Martinom.
Definitivno otvarate put nekim novim mladim bendovima iz Makedonije, da se predstave i celom regionu. Preporučite nam neke bendove koje moramo poslušati.
Luka: Lincoln Letter, Lufthansa, Harakiri, Vagina Corporation, Basement Cult, Hajka, ATA (Atakizum), Pluto's Doubts. Ima ih puno, puno lepih bendova. Hajka mi je favorit, oni su pravi pankeri. Zaista su pank, zaista su iskreni i zaista su direktni sa tim što su radili.
A. Ninić
