Daze: Od kaver benda do Hali Gali kompilacije

Priliku da se njihova pesma "A ti, da ti" nađe na, sada već kultnoj, kompilaciji Hali Gali 2, koja predstavlja presek alternativne beogradske scene, dobio je mladi indie rok bend daze. Među tri benda koji donose nov zvuk na kompilaciju, našao se i bend koji čine Ilija Maršićević (vokal i gitara), Katarina Zarić (bas gitara), Aleksa Telalović (gitara) i Zek Benini (bubnjevi). Ubrzo nakon učešća na kompilaciji, podelili su sa publikom i svoje prvo EP izdanje “Fever dream - demos”.

Svoj prvi koncert van Beograda održali su u novosadskoj Crnoj kući, gde su nastupali sa bendovima takođe vrednim pomena, Monica, Djirika i Shandong High Speed Full Energy Group Unlimited. Članovi benda daze ovaj nastup vide kao izlazak iz zone komfora, probijanje leda, koje možda izgleda zastrašujuće, ali i kao veoma važan nastup. Osim toga, ekipa iz ovog benda deo je organizacije omladinskog umetničkog festivala Prepad, koji je u Beogradu po 6. put okupio stotine mladih iz celog regiona, uzrasta od 14 do 19 godina.  

Kako i kada je nastao daze, kako ste došli do toga da napravite bend?

Ilija: Mi uvek imamo tu jednu priču koju pričamo, a sad ću da ispričam nešto što nikada nismo zapravo rekli. Daze je nastao u maju 2019. godine, u trenutku kada je Katarina ušla u bend. Originalno je to trebalo da bude kaver bend. Mi smo hteli da sviramo kavere strane indie muzike, recimo Rex Orange County, Mac DeMarco i slično. Kada je Katarina ušla u bend i dalje smo svirali samo kavere jedno tri meseca. Mislili smo da to je to, imaćemo koncert gde sviramo Mac DeMarca, a onda su nas zvali na Indirekt i za dve nedelje smo napisali sedam autorskih pesama, izveli ih i bilo je super.

Kako izgleda početak rada nekog benda danas, koje su to poteškoće sa kojim se susrećete i šta je ono što vas pokreće da nastavite da radite?

Katarina: Mi, alternativni bendovi, koji i dalje nastajemo tim prirodnim putem, gde se drugari nalaze i kreću da sviraju zajedno, ne razmišljamo o tome previše niti smo u potpunosti svesni da će to trajati neko vreme. Ili da će možda postati ozbiljnije od toga što mi provodimo nekoliko sati nedeljno u studiju, imamo probe, družimo se i malo sviramo. Nismo uopšte imali ambiciju, hteli smo da sviramo kavere i možda odsviramo neki koncert. To je bio horizont koji smo videli.

Ilija: Tada smo imali 14,15 godina.

Katarina: Da, a onda malo kreneš da izlaziš u Cetinjsku, upoznaš neke ljude i shvatiš da su oni malo stariji od nas, ali i puno sviraju. Tako se i vidici šire, evo sad smo došli do toga da smo na radiju, imamo izdanje na strimingu, imamo kasete, prvi put smo napravili merchandise. To su sve neka mala postignuća u životu jednog benda, koja mi nismo mislili da ćemo dostići. Možda i jesmo, podsvesno, ali više na nivou sanjarenja. To se dosta prirodno razvilo, naravno mi smo se tu dosta cimali, ali ne mislim da smo se svega odrekli ili živote posvetili samo tome. Prosto se otvara neki prostor za alternativu i u Beogradu, pa i u celoj Srbiji, kog nije bilo pre 5 godina kada smo mi krenuli.

Sopstvenim trudom došli ste do toga da su vam se otvorila neka vrata, između ostalog ste dobili i priliku da se vaša pesma A ti, da ti, nađe na kompilaciji Hali Gali 2. Kako se to dogodilo ?

Ilija: Aleksa Nedić (Vizelj) nas je pitao da li bismo mi to voleli i rekao da za ovu kompilaciju želi da ima tri nova mlada benda. Znači mi, Cactus Fields i Ubili su batlera. Dali smo mu četiri pesme da bira, zato što mi nismo mogli da se odlučimo i on je prelomio da to bude A ti, da ti.

Kako je izgledalo snimanje, da li su vam stariji bendovi pružili nekakvu podršku?

Aleksa: Jesu, jesu. Snimanje je izgledalo kao da smo ušli u Legoland. Opreme je bila svuda, imali smo sve što hoćemo. Ta dva snimajuća dana kao da su prošla u sat vremena, tako smo se osećali. Rekao bih da smo veoma prirodno to sve snimili.

Ilija: Apropo bendova, u principu nismo mi mnogo sarađivali i razmenjivali ideje. To je bilo čudno, od te četiri pesme, ovu pesmu smo stavili tu zato što je malo tvrđa i nekako se pesma najbolje uklopila po vajbu. Ali mi nismo uopšte čuli druge pesme, tako da mi nismo znali šta će da se desi.

Katarina: Da, a onda su polako stizali demo snimci bendova i počele su da se slagažu kockice šta će kompilacija biti. Deo zabave je bilo to što smo stvarno imali slobodu. Jedini uslov je bio da pesma bude na srpskom jeziku i ništa dalje od toga. Što se tiče saradnje sa bendovima, pošto nismo imali priliku da pišemo zajedno i budemo zajedno u studiju, mislim da je bilo važnije to koliko smo „blejali“, koliko smo proveli vremena zajedno. Stalno su sedele grupe koje razmenjuju ideje, ambicije o tome šta bi alternativna scena mogla da postane i šta mi tu možemo da uradimo kao pojedinačni bendovi, kao neka družina koja se okupila oko zajedničke ideje da napravi kompilaciju. Verujem da je tačno tih pet godina, koje sam pomenula, kada se otvorilo više prostora za alternativu, zapravo period od prve kompilacije. Oni stvarno jesu napravili pomak već sa tom prvom kompilacijom, a sad se širi taj uticaj i sa ovom drugom.

Prošlo je već neko vreme od kad ste objavili vaš prvi EP “Fever dream - demos”. Kakve su reakcije publike i kako ste vi zadovoljni?

Ilija: Mi smo vrlo zadovoljni, ali smo takođe dosta iznenađeni kako su neke pesme koje nismo očekivali postale popularnije od drugih, poput pesme, na primer, Vrane se krljaju na kanti za đubre. Na svirci u Crnoj kući mi nismo planirali  da sviramo tu pesmu uopšte, pošto prvi deo ima violine i taj prvi deo zvuči prazno bez violina. Ali smo shvatili da ljudi iz nekog razloga vole tu pesmu, probali smo na tonskoj i odsvirali je. Na Hali Galiju u Dragstoru nam se prvi put desilo da neko peva naše pesme, to se nikada nije desilo pre.

Katarina: To mene i dalje šokira, kad sretnem nekoga koga znam ili tek koga ne poznajem i kad mi kažu da su preslušali album. Toliko smo dugo bili bez izdanja, da je samo taj ko dolazi na svirke otprilike znao šta se događa. Ne mogu još da se naviknem da smo sad dostupni. Sve reakcije jesu pozitivne, ali mi je neobično da smo konačno uspeli to što smo planirali tako dugo. 

Kako nastaju pesme u bendu? Ilija, ti kao kompozitor verovatno pišeš muziku, a ko piše tekstove, da li i ostali učestvuju u stvaranju muzike ili kako to izgleda?

Ilija: Ja obično napravim kostur, kao demo traku i tu ima svašta nešto, nekad bude i tekst, a nekad ne. Ne mislim da sam neki fenomenalan tekstopisac, tu mi Katarina puno pomaže. Kad napišem kostur onda se mi nađemo, ili na probi ili kod mene kući, i onda dodamo ko zna šta, zavisi od pesme do pesme. Neke pesme su baš potpuno drugačije od demoa. Smešno je što govorim demo kad je to demo demoa. Što se violina tiče to mi je blio prvi put u životu da sam shvatio da definitivno želim da se bavim komponovanjem. Ja sam napisao te aranžmane za violine na papiru, što je baš mnogo hipsterski od mene. Svi koriste programe, mogao sam i ja da koristim program, ali program je komplikovan, pa sam uzeo papir. Lud je osećaj. Ja sam napisao te aranžmane na klaviru, i kad smo otišli da snimamo odjednom su četiri neke divne devojke svirale to što sam ja napisao i ta muzika je  bila ispred mene. To je dosta specifično, mislim da samo u muzici i može da se desi.

Spomenuli ste kasete, koje ste prodavali i na koncertu u CK13. Zašto ste napravili kasete, da li ih inače slušate?

Aleksa: Jer su kul.

Ilija: Pa ne, ja nemam kasetofon, nemam nikakav način da ih pustim. Moram da idem kod drugara na Novi Beograd da bih čuo. Čudno je, zato smo ih uradili. Ljudi će da urade CD-ove, možda vinile, i svi će da okače na striming. Imati kasetu je samo čudno, meni je kul da imam kasetu.

Katarina: Mislim da je to delom vraćanje stvari koje su retro, gde je vinil bolji primer, ali ni ovo, možda, nije loše kao kompromisna varijanta. Primetila sam da u zadnje vreme dosta ljudi kupuje i skuplja vinile, čak i ako nemaju gramofon, više kao tip robe, merchendise-a koji kupuju i skupljaju. Zato su kasete dobro kompromisno rešenje jer su jeftinije i kompaktnije. Meni se dopada ideja da možeš da uzmeš nešto kao suvenir, koji pri tom može da bude funkcionalan, a može i samo da ti stoji na polici. Ilija je uradio dizajn, sa obe strane, jako lepo izgleda, ima prilagođen omot i sve.

Kakvi su vam planovi za budućnost, bliži se i ta sezona festivala, da li imate zakazan neki nastup ili nam možda pripremate nešto novo od muzike?

Ilija: Sigurno možemo da kažemo da sviramo 25. maja na Mikser festivalu, na Dorćol platz-u. To će  biti prelep koncert i pozivamo sve da dođu. To je to od koncerata, a što se tiče muzike sprema se veliki singl i biće jako dobar.

Razgovor sa bendom daze poslušajte u plejeru:

A. Ninić

foto: Marija Cerović Arsenijević