Daško & Mlađa: Koristimo nove tehnologije za razvitak nazadnih ideja

Jutarnji program O radija "Alarm sa Daškom i Mlađom" emitovan je poslednji put u petak, a na našem sajtu i dalje možete pronaći podkaste svih emisija do sada. Pre nego što su odneli kutiju sa svojim šoljama i stvarima razgovarali smo o godinu dana provedenih na O radiju, o tome da šta misle o ekipi O radija i da li planiraju da nastave sa emisijom na nekom drugom mediju.

"Nakon poslednje emisije na O radiju osećam se okej u smislu osećaja ispod pazuha. Recimo, kao da si godinu dana sa nekim na moru u Makarskoj i onda treba da se rastanete", rekao je Mlađa, kada smo ih pitali da li su tužni što odlaze. 

"Dogovorili smo da se svi nađemo sledeće godine na istom mestu", dodao je Daško.

Kako vam se sada čini O radio, nakon godinu dana rada?

Mlađa: Teško je otići, jer nikada nismo imali bolje okruženje za rad i nikad nismo imali veću ekipu istomišljenika. Zbog toga mi je vrlo teško, ali s druge strane znamo odakle idemo i onda za neke mlade kao što nismo on i ja, odlazak iz kuće gde se guše slobode i nije toliko loš.

Kada ste zatvarali program poslednje reči su bile doviđenja u slobodi...

Daško: Tako se nadamo, mislim ovo sad je kao '41.  Uzeli smo lično naoružanje i bežimo u šumu, a ’45 ćemo opet uzjahati na belim konjima, barem se nadam. (smeh)

Ovo nije prvi medij sa kojeg ste morali da odete, da li ima nešto zajedničko?

Daško: Zapravo nema, ovo je nama novo.

Mlađa: Mi smo na početku našeg bežanja, bežali od kretenizacije radija, nije bio politički problem, nego smo bežali od formatiranja. To je nešto što se dešava sa radio stanicama na Balkanu, počinju da liče jedna na drugu. Govorni program traje tri minute i onda idu četiri pesme, i to se dešava svuda. Uspešno smo se krili na B92, gde smo nakon godinu i po dana našli utočište kod istomišljenika. Ovaj put je problem bio to što nam je istekao ugovor, ali svakako ono što mi pričamo, nije nešto što se sme pričati na RTV-u.

Daško: O radio je deo te kuće i ne možemo da kažemo da smo politički progonjeni, nama jeste ugovor istekao, s tim rečeno to je sve kec na 11. Imali su uzrok i povod. Uzrok je šta mi pričamo, a povod je ugovor koji je istekao.

Kako ste doživeli O radio kao internet radio?

Mlađa: Nama je to bio problem, jer smo sa nacionalne frekvencije prešli na internet, na nešto što je ograničeno.

Zar nije čudno da pričamo o tome kako je internet ograničen?

Daško: To je potpuno smešno, ali dokle god intenet ne bude dostupan ljudima kao signal radija, tako će biti. Delovanje O radija uopšte ne bi bio problem da se nalazimo u nekoj od zemalja Zapadne Evrope, gde ljudi imaju neograničeni net. Ovde i dalje moraju da ga prištede, danas ću slušati Daška i Mlađu uživo, sutra ću skinuti podkast i sve to zato što me dere kompanija kojoj plaćam telefon. Mislim da je u Srbiji internet i dalje luksuz.

Da je publika uspela da se prilagodi?

Daško: To što mi je bio najveći hendikep, sada smatram najvećim uspehom. Učinjeno je sve da što teže dođemo do slušaoca i mi smo to premostili. Za razliku od radija gde program stiže do tebe, ovde ti moraš da ideš do publike.

Mlađa: Fale nam preteće poruke, kad smo bili na FM-u dobijali smo ih stalno.

Daško: Na O radiju ostali samo ovi naši. Upali smo u mehur od sapunice i nećemo da izlazimo iz njega.

Koliko je lako ili teško biti omladinac danas u Srbiji?

Daško: Sve je lako kad si mlad, znaš tu pesmu.

A da li je stvarno?

Mlađa: Starost je grozna, nema ničeg dostojanstvenog u tome što si star. Svuda je bolje biti mlad. Bolje je biti zdrav i mlad nego star i bolestan, ali ne zato što je biti star loše (smeh).

Daško: Deco bunite se, pravite više pizdarija.

Mlađa: Mene samo brine činjenica da se često desi da su mladi obrazovani ljudi konzervativniji od svojih predavača. Kada si ti mlad čovek od 19 godina, studiraš i boriš se za porodične vrednosti i da dva muškarca ne mogu u brak, mislim da to nema puno smisla, ali jeste takva tendencija sada.

Daško: Lezbejke mogu na Redtube, al ne mogu u Opštini.

Znači pojava interneta ipak nije uspela da poništi homofobiju, ksenofobiju?

Daško: Uspeli smo da koristimo nove tehnologije za razvitak nazadnih ideja. Nemojte biti konvervativniji od svojih baba i deda. Nemojte ići u crkve i kafane da slušate Miroslava Ilića, bolje sedite na hladnom.

Mlađa: Da, nemojte ići u kafanice.

Šta nakon O radija?

Daško: Ja ću da se oženim i borim za porodične vrednosti (smeh)

Mlađa: Mislim da ćemo nastaviti ovo što radimo sada, ali na nekim drugim meridijanima.

Daško: Mlađa je već pokrao mikrofone, ja sam drpio komp, teško da ćete imati više uključenja.

Mlađa: Dve su opcije, jedno je da pokrenemo sopstevnu produkciju, a drugo je da probamo da se uklopimo na nekom radiju.

Da li je pokretanje sopstvene produkcije trenutno najbolje rešenje?

Daško: Mislim da jeste. Ovo nije uopšte tehnički komplikovano, možemo mi to napraviti i šerovati. Mene više zanima šta ćete vi u ponedeljak ujutro? (smeh).

Pa ići će ovaj intervju, a mene zanima gde sada ljudi da vam šalju bonbone, čokolade i ostale poklone? Da ostavimo i dalje adresu O radija?

Daško: Naša adresa je i dalje Ignjata Pavlasa 3. Drugi ljudi će preuzeti puške, drugi ljudi će preuzeti čokolade (smeh)

Mlađa: Da, merci. Mislim merci za ovaj intervju.

Lea Kotlica