Biti pisac u Srbiji daleko je od perspektivnog

Objaviti roman sa 22 godine prilično je veliki uspeh. Mladi pisac Danilo Todorović može da se pohvali ovim dostignućem. Njegov roman "Ogledalo" ušao je i u finale konkursa Tvoja reč. Za vrlo kratko vreme dobio je mnoge pohvale.

Ovaj roman kritika opisuje kao nešto najjezivije što se dogodilo domaćoj književnoj sceni u skorije vreme. Danilo kaže da za pisanje psihološkog triler-horora treba po prirodi biti mračan.

"Pošto svašta nešto viđam noću, pa ne mogu da spavam zbog toga, onda pišem o tome da poplašim i druge ljude, da i oni ne bi mogli da spavaju (smeh). Mislim da sam ja, kao škorpija po prirodi, mračan tip i jednostavno me privlače te jezive scene. Čak i kad treba da ubijem nekog lika u romanu, to ne mogu normalno da uradim, ne mogu junaku da dam pištolj to da uradi, moram da zakomplikujem. Dakle, unapred upozoravam, čisto da naglasim, roman 'Ogledalo' nije za svačiji stomak, da ne bude posle da nisam rekao", kaže Danilo.

On dodaje da je objavljivanje romana veliki izazov. Kako kaže, ma koliko bilo teško samo pisanje, problemi dolaze tek nakon završetka i ispravljanja teksta.

"Prvo muka sa pronalaženjem izdavača, kojeg zaista ne zanima vaše delo, a zatim i muka nakon izdavanja za reklamu. Ja sam skoro sve uradio sam – od pisanja, ispravljanja, preko izdavanja, sve do reklame i prodaje. Jedina razlika od muke sa izdavačima i muke sa reklamom i muka sa pisanjem, je ta da sam u mukama sa pisanjem, makar uživao", navodi Danilo.

Ovaj mladi pisac odlučio se za veoma nekomercijalan žanr. Međutim, Danilo kaže da su psiho-trileri nešto što i privatno prati u kinematografiji i književnosti. Stoga je odlučio da piše ono što voli, a ne ono što bi većinu oduševilo.

"Jednostavno, pišeš ono što čitaš. Dakle, teško da ćeš čuti da je neko ko čita ljubavne sapunice seo da napiše horor, ili da neko ko čita psiho-trilere i horore napiše nešto ljubavno. Mislim, ne moraju to da budu striktno knjige. Prosto, ako čuješ da je neko napisao neku misteriju, najverovatnije je ljubitelj filmova poput 'Shutter Island', 'Memento' i njima sličnih. Psiho-trileri su ono što ja volim i naravno da ću o tome pisati, jer me to zanima", kaže Danilo.

Iako većina pisaca inspiraciju pronalazi u svom okruženju i trenutnim dešavanjima, Danilo zagonetno odgovara na pitanje da li u njegovom romanu ima sličnosti sa današnjim društvom. 

"Da ne bih sam davao sud, pročitaću vam kratak odlomak iz romana, pa procenite sami ima li sličnosti":

"Napolju je bilo mračno, ali nisu padali ni sneg ni kiša. Savršen dan za održavanje mitinga pred narodom. Naravno, bilo je hladno, ali to neće sprečiti ljude da slepo izađu da slušaju svog beskrupuloznog vladara. Nelfegor je bio dikrtator, često je pokušavao da zamaže oči ljudima svojim slatkim obećanjima – od povećanja penzija, pa do otvaranja novih radnih mesta. Ipak, nakon svima poznatog incidenta gde je bez ikakvog razloga pobijeno 300 ljudi, samo najnaivniji su ostali iza njega i nastavili da ga slušaju i podržavaju, a najnaivnija beše većina".

Danilo, pored pisanja, studira i zaštitu od požara i spasavanje. Kako kaže, to je nešto čime će se baviti u budućnosti, jer je njegov stav da mlad čovek ne može da živi samo od pisanja.

"Da nije smešno, bilo bi žalosno. U stvari, kada malo bolje razmislim, nije smešno, a jeste žalosno. Ne, pisanje neće biti moje buduće zanimanje. Moje buduće zanimanje je zaštita od požara, pisanje može da bude samo hobi. Dakle, pisati u Srbiji je daleko od perspektivnog, svetlosnim godinama daleko. Da li ste nekad čuli da se ljudi hvale svojim kolekcijama domaćih autora, pod uslovom da su ti autori još uvek živi? Teško. Dakle, možete ih čuti kako jedva čekaju da izdavačka kuća izbaci novo delo Stivena Kinga koje će koštati bar 2.000 dinara, ali im je za nekog domaćeg autora mnogo i 500 dinara. Dakle, ako je domaće, teško da može da valja. Domaćim autorima treba da bude čast da njima, velikim stručnjacima, poklone svoj roman. Ovo je mišljenje prosečnog srpskog čitaoca", kaže Danilo.

S obzirom na to je roman ovog mladog pisca veoma mračan, u nekim delovima čak i jeziv, Danilo objašnjava da njegova publika mora da ima jak želudac. Uz to, veoma je bitno i da vole da čitaju.

"Nije važno da li su ljubitelji epske fantastike, istorijskih romana, ljubića, ili stvarno vole psiho-trilere. Lično bih voleo da čujem različita mišljenja. Znači, da li bih svojim romanon uspeo da, žargonski rečeno, navučem ljude koji inače ne čitaju ovu vrstu romana – da li bih uspeo da ih navučem da čitaju psiho-trilere? Takođe, kako to izgleda iz drugih uglova. Jednostavno, ne samo ugao ljudi koji vole Harlana Kobena, Stivena Kinga i tako dalje. To su ljudi kojima bih preporučio roman. Ne bih ga preporučio onima koji su skloni brzom bataljivanju knjiga. Pročita desetak strana i zna da li je knjiga dobra, to je bezveze. Naravno, kao što sam rekao, čitaoci sa slabijim želucem zaobiđite ovaj roman – nije za vas", kaže Danilo.

A za sve vas koji već dugo niste pročitali roman koji vas je šokirao, uzdrmao i pomalo uplašio, "Ogledalo" je pravi izbor. Jezive scene ostaviće vas bez daha i naterati da ne prestajete sa čitanjem.

M. M.