Andy Stevens: "Padeži su teški"

Ako je verovati statistici, sve veći broj mladih iz Srbije, odlazi u inostranstvo da živi. Kod našeg sagovornika međutim, situacija je malo drugačija. Iako ima mogućnost da ode negde drugde, on već duže vreme živi u Novom Sadu. Kako i zašto, objasnio je za Oradio.

Andy Stevens je dvadesetosmogodišnji momak koji već osam godina živi i radi u Novom Sadu. Rođen je u Belgiji, ali se nakon toga preselio u Ukrajinu. Iako mu je majka Nemica, a otac Amerikanac, on je ipak odlučio da živi ovde. Kako i sam kaže, ovde mu je jako lepo i ne planira da napusti Srbiju. Bar za sada.

Andy, kaži mi odakle si?

Rođen sam u Belgiji, odrastao sam u Ukrajini i došao sam ovde prvi put kad sam imao 17 godina, na Exit festival. Posle tri godine sam došao da živim ovde. U Americi sam bio ukupno godinu dana.

Imaš porodicu koja je i dalje u Americi?

Imam, da. Sestra i braća su tamo.

U Srbiju si prvi put došao zbog Exit-a?

Došao sam u stvari za žurku pred Exit, pa onda za Exit. Posle sam svake godine dolazio par puta, ali sam počeo ovde da živim 2010.

Ti kao osoba koja se zove Andy Stevens imaš svaku mogućnost da se vratiš i da živiš bilo gde?

Da.

Zašto si u Srbiji?

Nemam više pojma, da budem iskren (smeh). U stvari, znam. Mali je grad, lep je, imam puno drugara ovde, mogu svugde lako i prija mi život ovde.

Šta je bilo presudno da prelomiš da je Srbija, to jest da je Novi Sad mesto gde želiš da živiš?

Ja sam to znao odmah. Kad sam došao ovde bilo mi je jasno da hoću ovde da živim jer je super.

Ti si u međuvremenu naučio  srpski. Je l’ ti teško da pričaš na srpskom?

Jako. Ne znam zašto me mučiš (smeh). Šalim se.

Osim što znaš da pričaš, znaš i da pišeš latinicu?

Da. Znam i ćirilicu. Zapravo prvo sam naučio da pišem, to je bilo lakše. Pričanje je teško. Kad sam došao nisam ništa znao. Prvo sam naravno naučio da psujem i da kažem da i ne. Posle toga, mislim da mi je trebalo bar tri ili četiri godine, da mi bude bar malo udobnije da pričam. Za akcenat mi je bilo teško, još uvek imam taj akcenat from somewehere, ne znam gde.

Jezik si sam naučio ili uz društvo?

Krenuo sam prvo sam sa drugarima, a posle sam išao u školu da učim padeže jer mi je bilo preteško sam to da učim. Posle godinu dana u školi sam prestao, pa sam samo slušao i making a fool of myself.

Ti što se tiče Srbije imaš i pasoš i državljanstvo?

Imam samo stalni boravak. Posle par godina sam mogao i pasoš i državljanstvo da dobijem, ali to je izgledalo malo komplikovanije, tako da sam samo uzeo stalni boravak. Imam američko državljanstvo, otac je iz Amerike. Mama je iz Nemačke u stvari, ali imam i holandski pasoš. Mama je pola Holanđanka, pola Nemica.

I ti si od tolikog izbora odlučio da živiš u Srbiji?

Da, što da ne.

Ne vidiš da se u bilo kom momentu vraćaš, ili odlaziš da živiš negde drugde? Ti si u međuvremenu oženio devojku koja je odavde.

Da, ne znam. Ne znam šta ima u budućnosti, za sad sam srećan ovde. Okej mi je i ne vidim da ću uskoro odlaziti, ali videću.

Foto: Dušan Pujić, Dlight Photography 

M. M.

Intervju možete preslušati ovde.