Gimnazijalci pokazuju da novinarstvo može biti kvalitetno

"Mi, tinejdžeri, odnosno naši vršnjaci, dobijamo primere o tome šta je novinarstvo kroz nacionalne medije, a to nije uvek dobar primer. Mi smo dobar primer kako se u novinarstvu, u našim godinama, može raditi kvalitetno", kaže Elena Čoban, učenica drugog razred Gimnazije Svetozar Marković iz Novog Sada i članica školske redakcije. A potvrda za to stigla je i od Društva za srpski jezik i književnost na čijem republičkom takmičenju je časopis "Gimnazijalac" osvojio treće mesto u školskoj 2019/2020 godini.

"Mi radimo i trudimo se, čak i u uslovima kao što je bila prošla godina, sa online nastavom, pandemijom, nemogućnošću da se vidimo, da se odigraju manifestacije u školi i slično. Deca odvajaju od časova da bi radili nešto što je kvalitetno, trude se, popravljaju, na neki način učestvuju u radu cele škole, jer pohađaju sve manifestacije unutar škole o kojima izveštavaju", objašnjava profesorka književnosti Gimnazije Svetozar Marković, Milena Maričić.

"Gimnazijalac", gotovo u potpunosti, samostalno stvaraju učenici – od izbora tema i pisanja tekstova, preko lekture, sve do dizajna i preloma. U proizvodnju sadržaja usključeni su i radijski propratni prilozi, kao i mini video zabeleške.

"Novinarska sekcija je pre svega jedna ogromna novinarska ekipa. Složna. Svaku prepreku koju nam nametne rad zajedno prolazimo. Imamo puno članova, svako ima različita interesovanja. Naša publika su uglavnom tinejdžeri naših godina. To su teme koje su povezane sa današnjicom, društvene mreže, teme vezane za lepotu, plastičnu hirurgiju, nešto o čemu svaki dan čitamo i koje možemo da predstavimo iz drugog ugla. Mene, recimo, zanima moda. Volim da dizajniram i da čitam o njoj, a kod nas ima toliko mladih odličnih dizajnera o kojima niko ne zna jer se o njima ne piše, pa mi Gimnazijalac daje prostora i za tako nešto", priča Teodora Žerajić učenica trećeg razreda.

Deo redakcije Gimnazijalca: Marija Vukajlović, Milena Maričić profesroka, Elena Čoban, Teodora Žerajić

"Mislim da nije suština u temama, već da teme o kojima i u drugim medijima možemo da pročitamo, mi prilagođavamo našim vršnjacima. To je specifična grupa, po meni, neće ih zanimati sve što odrasli čitaju, pa pokušavamo da nađemo nešto što će nekoga zainteresovati da pročita", dodaje Elena Čoban.

Upravo to – učenička vizura – najvažniji je deo rada u Gimnazijalac redakciji, kao i u odnosu đaka i profesorke.

"Suština svega je da ja pustim njih, da njihove ideje izađu i uobliče čaospis. Ono što je moj zadatak jeste da ih uputim u to kako da stvari koje oni žele budu kvalitetne i dobro pripremljene za štampani tekst. Ali je njihova ideja ono što je realizovano. Istovremeno, ja od njih učim kako mladi vide svet. Mlađi su, drugačije posmatraju svet. Drugačije ideje imaju. Međusobno učenje, to je kreativan rad i posebno zadovoljstvo, pogotovo jer i deca i ja obožavamo sve što se tiče kreiranja časopisa. U okviru redakcije mnogo jasnije i slobodnije izražavaju svoje stavove i mišljenja i ideje. Rad je neformalniji, samim tim i mnogo lakše izražavaju mišljenje", navodi Milena.

Kada je o medijima reč, ovde je ključ. Do uvrežene slike da su mladi nezainteresovani najčešće se dolazi nerazumevanjem ili nedostatkom prostora za teme za koje su mladi zainteresovani. Podjenako važno, ali često zanemareno, jeste i platforma na kojoj se teme donose.

Elena Čoban kaže da je istina da većina mladih ne gleda televiziju ili ne čita novinske publikacije, ali ne zato što ih ne interesuje sadržaj.

"Većina naših vršnjaka nije naviknuta da sedi pred TV ekranom, već svoje vreme daju drugim ekranima, kao što je telefon ili kompjuter. Ali, TV verovatno ni ne uključuju zato što znaju da na njemu tamo za njih nema ničega. Zato idu tamo gde ima, a to su uglavnom društvene mreže. Nedostaju emisije u kojima su glavni karakteri tinejdžeri i ljudi naših godina. Oni koji mogu da podele svoja iskustva sa nama i kažu da nije sve crno i da možemo da uspemo ako se trudimo i želimo", ističe Elena.

Slično dodaje i Teodora: "U medijima mi nedostaju emisije posvećene tinejdžerima, u kojima se govori o temama koje nas zanimaju i bude svest, odnosno, da program bude poučan za nas. Ja bih volela da gledam emisiju u kojoj je gost neki tinejdžer", kaže ona.

"Pogrešno je da su mladi nezainteresovani, već nemaju prostora da iskažu svoje ideje. Taj prostor im je preko potreban da bi se ta njihova zainteresovanost razvijala", zaključuje profesorka Maričić.

List Gimnazijalac

Gimnazijalac je osnovan sedamdesetih godina prošlog veka, a jedan od osnivača bio je i Dušan Kovačević. Od tada do danas u njemu su objavljivali i Đorđe Balašević i brojni danas uspešni novinari i književnici, koji su tu načinili svoje prve korake. Nagrade, kao što je ova Društva za srpski jezik i književnost, samo su potvrda dobrog rada, kaže direktorka gimnazije Tatjana Vukadinović.

"Kada se učenici potrude i pokažu, pre svega načinom na koji su pisali o važnim temama i dizajnirali časopis, onda je jako važno da dobiju i povratnu informaciju o tome koliko je to zapravo vredno i viđeno. Mislim da postoji spremnost, mladi su generalno radoznali i uprkos specifičnom vremenu koje na neki način može da bude demotivišuće, zainteresovanost mladih postoji. Svi smo svesni koliko je bitno da se neguje i kritičko mišljenje, medijska kultura i pismenost kod naših učenika", zaključuje direktorka.

Časopis Gimnazijalac nalazi se na sajtu Gimnazije Svetozar Marković, a ceo intervju sa đacima, možete poslušati u plejeru:

I. Miloradov