Društvene mreže - prilika za zaradu i aktivizam

Svakodnevno provođenje vremena na društvenim mrežama postalo je uobičajeno, ne samo među mladima. Kao i svaka veća promena i ovaj fenomen doneo je određene inovacije, pre svega zbog činjenice da postoji sve veći broj ljudi koji onlajn zarađuju. Zarada na društvenim mrežama i onlajn servisima nije rezervisana samo za glumce, pevače, sportiste i druge poznate ličnosti već na njima zarađuju i "obični" korisnici.

foto: www.forbes.com

U početku se zarada najlakše mogla ostvarivati preko blogova, dok danas preovlađuju korisnici koji zarađuju i preko Fejsbuka, Tvitera, You tube kanala i Instagrama. Kao trenutno najbrže rastuća mreža izdvaja se upravo Instagram, koja u svetu ima više od pola milijarde korisnika, a samo u Srbiji taj broj prelazi 400.000. Logično je i da sve veći broj brendova odlučuje da svoje prozivode reklamira preko društvenih mreža, prvenstveno preko Instagrama.

Čini se da je početna zamisao Instagrama, insta fotografisanje i postavljanje trenutnih slika postala zaboravljena. Sada sve češće viđamo pojedince koji svoje profile uređuju kao modne magazine, često ne objavljuju fotografije napravljene telefonom već unajmljuju profesionalne fotografe ne bi li ostavili što bolji vizuelni efekat na pratioce. Danas prvi put anonimni ljudi koji imaju strast za fotografijom mogu komercijalizovati svoj talenat i uticaj i od toga zarađivati.

Studentkinja Julija Perić (@tripanohobia) je devojka koja je svojim stilom, ali neretko i promovisanjem humanosti i društveno odgovornih aktivnosti, kao i zalaganjem za udomljavanje životinja, zaradila veliki broj simpatizera koji prate njen rad i uživaju u njenim svakodnevnim objavama.

"Iako sam uticajna na društvenim mrežama, posebno na Instagramu i preko njega i Fejsbuka promovišem proizvode brendova sa kojima sarađujem, ali na meni svojstven način i fotografijama kakve sam ja zamislila, upravo zato što me prati veliki broj ljudi i informacije stižu du puno korisnika kada god prepoznam podeliću vest o nekoj zanimljivoj akciji, udomljavanju životinja i ostalih humanih akcija", ističe Julija.

Julija Perić (foto: Jelena Rikalo)

Ona dodaje da nikada ne bi promovisala nešto što se kosi sa njenim principima, poput cigareta, alkohola i slično

"To mi ne ide uz buduće zvanje, jer ću uskoro biti diplomirani farmaceut. Mislim da je bitno ostati dosledan sebi i svojim principima i stilu, to prepoznaju i brendovi i pratioci", kaže Julija.

Sve navedene platforme spajaju zabavu, umetnost i biznis. Društvene mreže su postale ozbiljno tržište i jedan od vodećih vidova interakcije između kompanija i kupaca, kao i između organizacija i korisnika, čega su sve svesniji i marketinški stručnjaci ali i svi oni koji žele da promovišu svoje proizvode i usluge na jednostavan, a efikasan način. Pri tom, velika finansijska ulaganja nisu neophodna.  

Sociološkinja Jelena Mitrović smatra da su društvene mreže danas primarni vid komunikacije, jer ih u istoj meri koriste i individue i organizacije i politički akteri, pa i društvene organizacije koje se bave aktivizmom.

"Društvene mreže su definitivno najefikasniji, najbrži i najjeftiniji način da se dopre do što većeg broja ljudi. One uopšteno i služe širenju informacija, sem toga što služe i umrežavanju ljudi. I kao takve one pružaju mogućnost da vi u jakom kratkom roku možete da svoju informaciju plasirate što većem broju ljudi", objašnjava naša sagovornica.

Jelena ističe da se u Srbiji, ali i u svetu, većina poziva za društvene ili aktivističke događaje pokreće najpre putem interneta.

"Preko društvenih mreža će saznati tu informaciju ne samo oni koji su direktni korisnici nego i pasivni korisnici, to jest, oni koji ne moraju nužno imati profile na društvenim mrežama i slično. To su organizacije kod nas prepoznale i koriste i treba da koriste", zaključuje Jelena.

Ivana Kovačević