Čuvajte se dozvoljenih minusa i kreditnih kartica

Prvi posao posle fakulteta ili srednje škole podrazumeva i otvaranje računa u banci, preko kojeg će vam poslodavac uplaćivati platu. Stvar je prilično jednostavna. Lična karta i nekoliko sitnih odluka na šalteru o vrsti računa koji želite da otvorite. Međutim, komplikacije dolaze posle toga. Banke svakom korisniku nude sijaset usluga koje mogu mnogo da vas koštaju. Osnovne ponude, koje odmah dobijate, tiču se dozvoljenog minusa, debitnih i kreditnih kartica, a vrlo brzo na šalterima banaka dobijate i brojne ponude za keš kredite i druge vrste pozajmica.

Generalno iskustvo sa bankama je da vam neće dati baš sve podatke o pozajmicama koje nude. Postoji čitav sistem odgovora na pitanja klijenata koji službenicima omogućava da sa nama komuniciraju, a da sakriju najnezgodnije delove aranžmana.

Komunikacija između bankara i klijenata ključna je kada počnete da razmišljate o uslugama koje se nude. Prosečan korisnik bankarskih usluga uglavnom ne zna šta da pita, kao što ne razume ni dobar deo priče o kamatama, troškovima i planovima otplata. Posao bankara je da ga privuče, a ne kaže najnezgodnije i po klijenta najštetnije delove ugovora. Tako često dolazi do upadanja u dug na koji nikako niste računali.

Naša sagovornica u emisiji "Za i protiv" Jelena B. prihvatila je dozvoljeni minus čim su joj ponudili, a onda je dugove otplaćivala na prilično stresan način.

"Pre godinu i po dana, kada sam dobila prvi ugovor otvorila sam i račun, a jedina pozajmioca koju sam tada mogla da dobijem bio je dozvoljeni minus. Nije mi tada bio potreban, ali sam ga ipak uzela i uskoro shvatila da ću imati veoma negativno iskustvo", priča Jelena.

Ona kaže da u banci nije dobila ni izbliza dovoljno informacija o ovoj vrsti zaduženja. Naivno ga je prihvatila i uvalila se u dugove.

"Znala sam da će tu biti kamate, ali ne i kolika je ona, niti kako se obračunava. Kada je došlo vreme da se vrati novac nije mi bilo jasno da li treba da ostavim na računu samo pokriven dug ili i za kamatu, u banci nisu hteli da mi kažu kako to funkcioniše. U međuvremenu su bez mog odobrenja produžili dozvoljeni minus koji sam kasnije jedva pokrila. To se apsolutno ne isplati, dozvoljeni minus treba uzimati samo u krajnjoj nuždi", kaže Jelena.

Nisu sva iskustva sa bankama negativna, kao što ni svi klijenti nisu neobavešteni. Evo kako o dozvoljenom minusu i kreditima razmišlja Miloš.

"Ja sam se dobro obavestio o uslovima kredita, službenici banke su me dobro uputili u sve posledice kredita, tako da nisam imao zamerki na njihovo ponašanje. Dozvoljeni minus nikada ne bih uzeo, preskup je. Dovoljno je da kasnite jedan mesec da uplatite dug, oni će vam naplatiti skoro 100 posto kamate. Što se tiče kredita, bio sam prinuđen da ga uzmem jer je to jedini način da rešim neke veće potrebe koje imam u životu", kaže Miloš.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je kamata na dozvoljeni minus najskuplja bankarska kamata. Oni upozoravaju da, iako se ponekad čini da je korišćenje dozvoljenog minusa neizbežno, treba znati da se "prednost" korišćenja minusa u punom iznosu može osetiti samo jednom – prvi put kada se iskoristi, dok će dugovanje na ime kamate, ako se pozajmica blagovremeno ne vrati, predstavljati dodatni teret za budžet.

Takođe, neretko se iz dozvoljenog pređe i u nedozvoljeni minus, koji je u pogledu troškova još nepovoljniji. Na iznos nedozvoljenog minusa plaća se kamata koja je veća od redovne kamate na dozvoljeni minus, a kreće se od 25 do 98 odsto.

Iz NBS kažu da je kamata na dozvoljeni minus u proseku na godišnjem nivou 28, 7, a nedozvoljeni 36,3 odsto. 

Primera radi, ako ste na početku godine iskoristili dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5 odsto ili 34,49 odsto na godišnjem nivou, tokom cele godine ste uvek koristili iznos maksimalno dozvoljenog minusa, što se najčešće i događa, ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu iznosila bi 12.000 dinara. Uz to i dalje biste dugovali onih osnovnih 40.000 koje ste pozajmili.

Što se kreditnih kartica tiče, njihova kamata iznosi od 19 do 35 odsto, a postoji i članarina koja može koštati i do 8.500 dinara.

Najjeftinije kreditiranje predstavljaju čekovi, jer imaju kamatu od 0 odsto. Nažalost, ne možemo ih dobiti mnogo, njihova količina je ograničena i oni mogu poslužiti za kupovinu stvari niže vrednosti.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" posvećenu bankarskim uslugama i pozajmicama, poslušajte na našem podkastu.

P. K.