Udruženja sa dugogodišnjim stažom na ivici opstanka

Novosadska udruženja koja se bave umetnošću i kulturom nezadovoljna su odnosom Grada prema njihovom radu. Na poslednjem konkursu za izbor projekata u kulturi, udruženja nezavisne kulturne scene nisu dobila novac za svoje projekte. Zato su odlučili da se ujedine kako bi zajedno rešavali probleme sa kojima se susreću.

Nedavno objavljeni rezultati konkursa za izbor projekata u kulturi pokazali su da najveći deo novca ide festivalskoj produkciji i kulturno-umetničkim društvima, a da savremenog umetničkog stvaralaštva, osim u pozorišnom smislu, gotovo i da nema, odnosno Grad ga ne finansira. Tako je opstanak udruženja poput Art klinike, Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Centra za za nove medije kuda.org koji rade više decenija na razvoju kulture i umetnosti doveden u pitanje, jer nisu dobili novac za projekte.

"Projektno finansiranje koje ova država ima u obavezi da podrži u smislu razvoja civilnog društva, ne pokriva strukturne troškove postojanja organizacija. U tom smislu, tu smo u neravnopravnom položaju, jer su javne institucije na budžetu određenih ministarstava, imaju svoje zaposlene, imaju svoj hladni pogon (fiksni, operativni troškovi), dok to ne postoji u sferi nezavisne kulturne scene ili udruženja građana koja takođe moraju da imaju prostor i osnovne uslove za rad", kaže Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku.

Foto, kino, i video Savez Vojvodine izbačen je iz prostorija u Pašićevoj ulici nakon 17 godina, zbog 1,7 miliona dinara duga "Poslovnom prostoru". Visoke cene iznajmljivanja prostora udruženjima koje rade neprofitno prepoznat je kao jedan od glavnih problema, kao netransparentni konkursi u kojima se ne zna koji su kriterijumi za davanje novca. Na te probleme ukazuju i rezultati istraživanja koje je sam Grad sprovodio kako bi izradio Kulturnu strategiju grada.

"Rezultati istraživanja su pokazali da su najveći problemi konkurs, netransparentnost, sredstva koja nisu za umetnost i kulturu i tako dalje, tako da mi želimo da u saradnji sa organizacijama nezavisne kulturne scene dođemo do predloga kako unaprediti taj konkurs, uvesti jasne kriterijume, diskriminisati organizacije koje čak i ne postoje, ne realizuju programe ili ne ispunjavaju kriterijume koji su zadati", kaže članica istraživačkog tima za izradu Kulturne strategije Novog Sada Ivana Volić.

Udruženja su ocenila da je jedan od paradoksa rada Gradske uprave taj što da se grad kandiduje za Evropsku prestonicu kulture, a pritom ne podržava evropske projekte koje udruženja sprovode. Takvi projekti podrazumevaju da, na primer, 70 odsto novca dođe iz Evropske unije, a 30 iz lokalne samouprave. Prema iskustvu Zorana Pantelića iz udruženja Kuda.org, Grad Novi Sad ni u tom slučaju ne podržava nezavisnu kulturnu scenu.

"Kada izađete sa takvom lascivnom idejom – idemo da postanemo prestonica kulture – to je jednostavno antibiotik, ljudi žele da čuju lepe stvari i onda oni pomisle 'vidiš kako ova gradska vlast želi nešto dobro', a zapravo u isto vreme rade vrlo pogubne, duboko represivne modele u ambijentu u kojima stvaraju i rade umetnici i ljudi u kulturi", kaže Pantelić za O radio.

Kulturnom strategijom Novog Sada, koja je još uvek u izradi, neki od ovih problema trebalo bi da budu rešeni, a nacrt tog dokumenta možete da nađete na sajtu bazakulture.rs. S druge strane, udruženja su rešila da se umreže kako bi svojim predlozima pokušali da utiču na donošenje ovog važnog dokumenta koji će važiti narednih deset godina.

O radio će nastaviti da se bavi ovom temom.

J. Ž.