Hekleraj kao kanal za kreativnost i aktivizam

Znate li da se jedno celo dečje igralište može isheklati ili da se mogu opheklati stabla drveća i spomenici, te da se naheklati mogu korpe za voće ili veš?! Heklanje odavno prevazilazi miljee i stolnjake na koje prvo pomislimo kada ga pomenemo, a Ivana Mitrović, koja pasionirano hekla već godinama potkrepljuje ovu tvrdnju podatkom da hekla trakom od video kaseta, a od pocepanih starih majica heklanjem izrađuje tepih. Iz njene priče proizilazi i da je danas krajnje nepravedno priču o heklanju smeštati u puke tradicionalističke okvire.

Foto: Siniša Dronjak

Ica, kako je češće oslovljavaju, već nekoliko godina intenzivno hekla, kad stigne, gde stigne i hekla maltene sve što joj padne na pamet. Iskoristila je mamine veštine heklanja, štrikanja i šivenja da i sama nauči kako uz pomoć različitih igala i materijala može kreativno da se izrazi.

"Heklanje mi je nekako baš leglo i nekako ga intuitivno razumem, razumem sve šeme, razumem kako da ih pravim. To stvara jako dobar osećaj, kad vidiš da si u nečemu dobra i tako se to valjda kod mene i zadržalo", objašnjava Ica.

Kao neko ko ima pozamašno heklačko iskustvo, tvrdi da je heklanje najlakše naučiti, lakše od štrikanja, bar osnove, a kasnije se ova veština može razvijati u nedogled.

"Heklati se može bukvalno sve, od nekih tako upotrebnih odevnih predmeta do apstraktnih skulptura. Ja sam videla čak i cela igrališta koja su napravljena od hekleraja. To su neke ogromne gumene lopte koje su uheklane u neke mreže i deca po tome skaču i igraju se. Takođe, postoji yarn bombing, jedan pokret nastao, sad već ima možda čak i desetak godina, koji podrazumeva da razni ljudi opheklavaju svašta - od spomenika do starih debala drveća", kaže ona.

Sve ono što nastaje, izradilo je deset prstiju i jedna igla, uz pomoć materijala koji mogu biti prilično iznenađujući, od tankog konca koji nam je svima poznat, opcije se šire na konopac, pamučne tkanine, pa čak i žicu.

"Možeš koristiti, na primer, konopac ako želiš da napraviš neku činiju za voće. Možeš samo praviti niti od starih stvari, od recimo starih majica mogu se napraviti jako elastične debele niti od kojih se uglavnom prave činije, korpe, čak i prostirke i tepisi. Heklala sam trakom od video kaseta, to je super materijal za zadržavanje oblika za 3D objekte i jako lepo izgleda, crn je i lepo šušti dok se radi sa njim. Napravila sam torbu za plažu od njega i neke apstraktne skulpture", dodaje Ica.

Dakle, Ica hekla svašta, no najviše uživa u izradi minijatura. Heklanje joj je zabava, a tako štedi i novac, međutim ima tu još jedan elemet, onaj koji se tiče neopipljivog uticaja koje heklanje može da ima na osobu.

"Mnoge žene su mi govorile kako ih smiruje heklanje, kako im prija i sigurno postoji i taj meditativni momenat jer manuelno se radi neka radnja, a misli mogu da lutaju gde god. Ja sam više od onih osoba koje vole da zaokupe i svoj mozak dok heklaju, pa volim da slušam audio knjige, razne potkaste i radio i poprilično sam smirena osoba, možda to nešto govori o vezi heklanja i psihe", s osmehom kaže ona, inače diplomirana psihološkinja.

Zanimaju je različite vrste ručnog rada, štrikanje, šivenje i vez, ali tvrdi da joj je baš heklanje "leglo" i intuitivno ga razume, razume sve šeme i kako da ih napravi. Međutim, pored toga što joj heklanje pričinjava zadovoljstvo, podjednako voli i da svoju veštinu deli s drugima. Otud u Omladinskom centru CK13 vodi radionicu heklanja "Heklicu".

"Volim da učim druge ljude da heklaju, volim da se družim sa njima i na mojim radionicama ja dosta toga naučim od mojih učenica. Uživam u tome, uživam u činjenici da postoji mesto gde se deli znanje. Volim da budem politična i inače u životu pa čak i u tome što radim, pa tako kad je neki društveni problem ja volim da na 'Heklici' pričam o tome ili da organizujem neku akciju kao što je bila 'Heklica, ne granica", kaže ona.

"Heklica, ne granica" je akcija nastala na njenu inicijativu, uz pomoć Volonterskog centra Vojvodine u kome su se tokom zime okupljale devojke i žene i heklale stvari za izbeglice koje su prolazile kroz Srbiju. Kako je bilo nemoguće naheklati toliko stvari koliko je njima bilo potrebno, ujedno je to bio i punkt na koji su mogli doći oni koji žele da, za istu namenu, doniraju zimske stvari.

"Pored toga, za mene važan deo tog dešavanja bilo je i to da mi pričamo o izbeglicama, jer dok heklamo obično se nešto priča, tračari ili se razmenjuju recepti. Ali, dok je trajala 'Heklica, ne granica' pričale smo isključivo o izbeglicama, o tome zašto su oni ovde i šta se dešava, pošto većina nas, čak ni ja, nismo bile dovoljno informisane o svim aspektima tog fenomena. Tako smo razgovarale o tome, širile smo realnu sliku, pošto u medijima tad nije baš postojala neka pozitivna slika o izbeglicama", objašnjava Ivana. 

Njena priča otkriva nam višedimenzionalnost ručnog rada, u ovom slučaju heklanja. Ono je za nju i ručni rad i strast, zabava, način da se uštedi, ali predstavlja i još jedan od načina za promišljanje sebe i društva oko sebe. To je i način da se angažuje u svojoj lokalnoj zajednici, te da se sa drugima upozna i poveže. Otud je radionica "Heklica" koju vodi svakog utorka, od 16 časova u CK13 mesto na koje su dobrodošli svi oni koji heklanje vide bar u jednom od ovih konteksta.

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević

Foto: privatna arhiva