Retro album nedelje: Green Day - Dookie

Evergrin bomba!

Ako ste pažljivo pratili tajmlajn istorije pank(rok) muzike, onda znate da se nezaobilazno moraju pomenuti tri velika albuma, čiji je izlazak promenio sva do tada ucrtana pravila. Godinama posle oni su se pokazali i kao nezaobilazne tačke/lektire mladalačkog zanosa i pobune. Prvi su Britanci The Clash ("The Clash", 1977), drugi Amerikanci Hüsker Dü ("Candy Apple Gray", 1986), a treći takođe amerikanci Green Day sa svojim klasikom koji ove godine slavi četvrt veka revolucije. Naravno, u pitanju je neponovljivi "Dookie". U sva tri slučaja ti albumi su bili proglašavani za izdaju panka jer su se pojavili na etiketama velikih izdavačkih kuća, željnih samo što većeg broja zelenih novčanica. Zapostavićemo ovu klinačku logiku, a zeleno i ide uz zeleni dan. Trećim studijskim albumom, mladi otpadnički trio iz Kalifornije (Bili, Majk i Tre Kul) konačno je kupio sebi nepovratnu kartu za muzički raj, stadionski uspeh i kultni ugled koji traje i dan danas. Što se kaže, njihovi pankerski obrazi ostali su neukaljani. "Dookie" se pojavio 1. februara 1994. a za vrhunsku produkciju bio je zadužen Rob Kavalo. Od svojih skromnih početaka na pank sceni Bej Erije (deo Kalifornije odakle dolazi sastav) do masivnih visina uspeha, "Dookie" je sa pravom postao jedan od najvećih adolescentskih albuma svih generacija.

Jedan od najgledanijih spotova te godine bio je upravo ovaj MTV klasik: "Basket Case"

Tinejdžerska avantura počela je još krajem osamdesetih godina prošlog veka. U srednjoj školi, Bil Armstrong i Majk Dirnt zajedno su svirali u bendu pod nazivom Svit Čildren (Sweet Children), krčeći svoj put u moru "uradi sam" ideologije koja je ostala kao jedino logično rešenje i borba protiv uspavane Amerike. Još tada je Armstrong rekao svojoj majci, konobarici, da neće diplomirati. Skupio je veliku dozu hrabrosti, otpisao trenutni bend kako bi se posvetio novoj muzičkoj viziji - Grin Dej je konačno osvanuo. Zapravo, momci su samo preimenovali naziv benda i sve je krenulo kako treba. Genijalno rešenje. Posle dva vrlo dobra izdanja (1,039/Smoothed Out Slappy Hours i Kerplunk), bilo je samo pitanje trenutka kada će velika pankrok bomba odjeknuti u daljini, dok će njena snaga u sekundi bukvalno zbrisati novu generaciju fanova koja se već umorila od turobnog grandža i prevaziđenog glem metala. Na toj bombi pisalo je: "Dookie". Sam naziv albuma odnosi se na članove benda koji često patili od dijareje, a interno su je zvali "tečni duki", sve to kao rezultat jedenja pokvarene hrane tokom turneja. U početku je bend trebalo da album nazove "Liquid Dookie" međutim, ovo se smatralo previše grubim. Dobro, nije moglo baš sve da im se dozvoli.

Spot za pesmu "Longview"

Do danas je ovaj mejnstrim debi prodat u više od dvadeset miliona primeraka širom sveta. Verovatno većina kupaca albuma nikada ništa nije znala o skromnom poreklu momaka koji su ga sklopili. Ali ta priča pomaže da se objasni jedinstveni niz balansa, između rođenih šoumena i nezadovoljstava koja su duboko označila njihove duše, dogmatičnih punk ideala i romantičnih stadionskih snova, slatkoće i gorčine, druženja, bola i post tinejdžerskog beznađa. Za to ime je samo trebalo četrnaest kompozicija. 

Nemaš baladu - raspusti bend: Spot za pesmu "When I Come Around"

Kao nikada do tada (a i posle toga) frontmen Bili Džo Armstrong je uspeo da usmeri čitav život kroz opsednutost pravljenja idealnih pesama. Bend je i uživo zvučao razarački. Možda su to tako dobro radili jer su bili smrtno ozbiljni. Ponekad pevanje o ozbiljnim stvarima u vašem životu (želja, anksioznost, identitet) izgleda mnogo bestežinski kada vam pažnju poremeti pozadina pretrpane post hipi ilustracije vašeg rodnog grada. Grin Dej su nas sve obmanuli, ponudivši nam jednu gorku pilulu umotanu u svetlucavu foliju najukusnijeg slatkiša. Samo, to smo kasno skontali jer smo halapljivo sve pojeli sa stola. Svih ovih godina Armstrong zna kako da podigne velike mase ljudi, obećavajući im da će se lepo provesti. Svake večeri izvodi fanove na pozornicu kako bi uzeli svoje instrumente i odsvirali pesmu. Grin Dej sazreva na sve načine, po šablonu kako to čine najveći bendovi i to je njihovo pravo. Nezreli ali lukavi, pank ali pop, Amerikanci koji se pretvaraju da su Englezi koji se pretvaraju da su, eto, bilo šta. Zeleni dan iz "Dookie" ere - jedno vreme kada su bili sami u klasi. Nazovite ih patetičnim, nazovite ih kako hoćete. Svi su to oni bili i svi su ih slušali.

U nastavku pogledajte kultni nastup grupe Grin Dej sa manifestacije Vudstok 1994.

Dušan Majkić