Kako smo dobili mračnog Mračnog Viteza

"Godina je 1985. Moj stan u Njujorku. Iznenadna spoznaja i to nimalo prijatna. Uskoro će mi biti trideseti rođendan. Na pragu sam da postanem godinu dana stariji od Betmena. Uspeo sam da prihvatim da je Spajdermen mlađi od mog mlađeg brata, ali Betmen?! Betmen! Moj omiljeni junak iz detinjstva! Ta uvek mudra očinska figura brade veličine kredenca! Zar ću zaista biti stariji od Betmena? To je bilo neizdrživo. Nešto se moralo preduzeti." 

Ovako se čuveni Frenk Miler priseća trenutka otkrovenja, kada je shvatio da je njegov omiljeni superheroj iz detinjstva sebično ostao kakav je bio na početku. Možda malko zabavan, ali i dalje klinački dvodimenzionalan, previše šaljiv, premalo stavljan na muke. Kao neki dečak u leto pre prvog razreda osnovne škole, nesvestan da ga čeka težak period učenja i sticanja iskustava, od kojih će mnoga biti bolna.

Negde u to vreme Frenk je radio na redefinisanju Marvelovog Derdevila, još jednog superheroja u škripcu, čije su prodajne brojke opadale. Pre nego što će se u štampi naći "Ponovo rođen", danas kultni roman o heroju iz Hels Kičena, čuveni pisac je izbaciovao ideje stalno iznova, dobijajući odgovor da su one više za Betmena nego za Derdevila. Kada je te ideje sabrao na jedno mesto video je da ima potpuno nov, svež, neobičan i u svakom smislu preteran pristup Mračnom Vitezu, koji može da se inkorporira u priču koja bi redefinisala ovog junaka. Ali, takvo šta nema šanse da odobre u DC-ju, mislio je tada Miler.

Međutim, nakon rada na stripu "Ronin", Frenk je dobio šansu da stvori nov početak i za Betmena. Zajedno sa crtačem Klausom Jansenom i slikarkom Lin Varli koja je u strip unela do tada neviđen stil bojenja crno-belih scena koje su, zahvaljujući njenom radu, prosto oživele.

Ubrzo se rodila i priča. Betmena u Gotamu nema čitavu deceniju i možete samo pretpostaviti kakva se gamad nakotila za to vreme u njegovom podzemlju. Čini se da će grad ekspolodirati i baš u tom trenutku Mračni Vitez se vraća, stariji, iskusniji, čini se izmučeniji, ali spreman da uvede red u Gotam Siti na način na koji to Betmen nikada nije radio - brutalnom silom.

Tu Frenk Miler u priču uvodi Keri Keli, tinejdžerku u ulozi Robina, što je još jedna mini revolucija u Betmenovom kanonu.

Dinamični dvojac se sukobljava sa novom bandom, stvorenom u međuvremenu, pod nazivom Mutanti. Kao da to nije dovoljno, svet iz kojeg je Brus Vejn odlučio da nestane na deset godina, više ni izbliza nije isti. Za taj svet on je gori od Mutanata i učiniće sve da ga se dočepa. Sve se to dešava dok, negde u pozadini, tinja sukob koji će eskalirati epskim obračunom Betmena sa Supermenom.

Teško je u jednom kratkom tekstu pobrojati na koje je sve načine Frenk Miler uspeo da redefiniše najpopularnijeg superheroja ikada. Baš tu, u stripu pod nazivom "Povratak Mračnog Viteza" rodio se i zacementiran je savremeni američki strip koji se u narednim godinama neće plašiti rušenja tabua, promene kanona... Betmen, a posle i drugi superheroji, dobili su injekciju superljudskosti. Njihove dileme, njihova dela, prevazilaze dotadašnju podelu na dobre i loše, njihovi karakteri dobili su najdublje ludske crte. Nadalje, ni njihovi protivnici nisu bili lišeni intervencije, pa su postali suroviji, luđi, pametniji, nežniji i sve drugo što ih je činilo ljudima u većoj meri nego ranije.

Frenk je prvi pisac koji je Betmena stavio na ultimativne testove, prvi koji je dopustio da njegov junak greši, da izgubi bitku, da za sve to na kraju plati i glavom. Prvi je koji je pronašao originalan način da ga iz te smrti vrati, a da to ne bude ni smešno i ni glupo.

Njegov Betmen imao je neslućen uticaj na svet stripa, ali i na popularnu kulturu uopšte. Bez njegovog rada danas ne bismo imali ovoliko uspešnu Nolanovu filmsku trilogiju, ali ni noar viziju Betmena kakva nam dolazi sledeće godine u bioskope.

"Povratak Mračnog Viteza" danas možete pročitati u besprekornom izdanju "Čarobne knjige", a dostupna je na našem tržištu i verzija hrvatske "Fibre". 

P. K.