Vreme je da mladi preuzmu grad

Mladi glumac Uroš Mladenović zajedno sa ekipom koja stoji iza projekta TeatarNova radi na predstavi u koju su uključeni i svi zainteresovani glumci amateri koji su se na vreme prijavili. Pozorišne radionice na kojima se priprema predstava po tekstu "Romeo i Julija" V. Šekspira, za mlade uzrasta od 16 do 20 godina, počele su krajem oktobra. 

Uz ovu predstavu mladi će pozorišnim jezikom predstaviti sebe i grad Novi Sad, onako kako ga oni vide i doživljavaju. Vođeni Šekspirovim rečima "Šta je grad nego ljudi", cilj je da kroz dramske radionice mladi otkriju šta je Novi Sad - da li je to grad tolerancije i srećnih građana i građanki ili možda postoje podeljenosti među njima, zabrane i diskriminacije drugačijih. Pre nego što budemo u prilici da pogledamo predstavu, o njoj smo razgovarali s Urošem.

Kako ste birali pitanja kojima ćete se baviti u predstavi?

Pokušali smo da prepoznamo mlade u gradu i grad u mladima,. I šta je to što bi im danas bilo zanimljivo. Projekat TeatarNova ima podnaslov "Glasno i ponosno" i želimo da uz pomoć Šekspira kažemo stvari za koje smatramo da mladi žele da budu rečene. Ispitujemo da li ima zabranjene ljubavi, kako živimo u ovom gradu, da li je grad i koliko tolerantan i može li biti još tolerantniji.

Šta za tebe predstavlja Novi Sad i ljudi u njemu?

Za mene on predstavlja grad koji ima velikI potencijal. Za mene je on definitivno grad mladih i trebalo bi im dati odgovornost, prilike i šanse da progovore sa neke platforme i da preuzmu ovaj grad od starijih i da ga vode u modernom smislu onako kako misle da bi trebalo.

Da li je Novi Sad i dalje grad tolerancije?

Mislim da je svaki grad grad tolerancije i netolerancije. Mislim da svaki možeda bude još tolerantniji i da to nije sad neko trčanje na sto metara, već apsolutna disciplina koju bi trebalo postići. Novi Sad svakako ima prostora za još tolerancije, iako ga već tako doživljavamo. I mislim da je veoma važno da se ide u tom pravcu.

Da li je gluma pravi način za kretivni izraz u današnje vreme?

Gluma je dobar način, pogotovo što se u tom procesu rada i stvaranja predstave otvaraju mnoga pitanja na koja i ne pomisliš da ćeš nekad dati odgovor. Pozorište jeste mesto koje ne daje nikakve konačne odgovore, ali otvara pitanja o kojima bi trebalo da se diskutuje. U stvari bi pravi odogovor bio da o tome mora da se razgovara. Iz tog razloga mislim da je pozorište pogodno.

Šta očekuješ da će mladi naučiti nakon rada na predstavi?

Naš cilj je da oni imaju dodatnu aktivnost koja će im omogućiti da napreduju u svom potencijalu, kako bi sutra bili bolji studenti. Prosto je bitno da se oprobaju na sceni ili da im to bude lep hobi. Nadamo se da ćemo napraviti predstavu koju ćemo posle i igrati, ali da to što nauče jedni od drugih mogu da prenesu i na druge mlade.

Pored glumačke prilike otvorili ste mogućnost i za mlade nade muzičkog sveta?

Projekat MuzikaNova je veoma zanimljiv i velik. Otvorila se platforma za sve stvaraoce koji vole i koji se bave muzikom, radionice su namenjene svima. Ukoliko neko voli da radi dizajn ili fotografiju za albume, cilj je da se svi ti ljudi okupe na jednom mestu, gde će moći da ispolje kreativni potencijal uz pomoć mentora sa iskustvom koji će ih voditi kroz radionice.

Kako su reagovali mentori kada ste ih pozvali da budu deo nečeg velikog i kreativnog, a što pruža ogromne mogućnosti mladoj osobi?

Sve što nema konačan rezultat kao mi želimo da uradite to i to, već da je njima inspirativno, da se radi sa mladima i dođe do nečega što oni sami žele. Mentorima je to zanimljivo i zbog toga i prihvataju poziv.

Koliko mladi danas uopšte i imaju mogućnosti da se izraze?

Sa jedne strane, naravno, uvek nedovoljno, a sa druge mislim da nedostaje svest o tome da to zaivisi i od njih samih. Mislim da su takve okolnosti i u regionu, prosto, moraju sami da prepoznaju prilike i šta je ono što ih zanima. Bitna je njihova inicijativa. Ali da li ima uslova za sve? Naravno da nema.

Da li mladi danas imaju volje, želje i ambicije uopšte?

Mislim da su pametniji nego što mislimo, do generacijskog jaza je to što smatramo da gledaju samo u telefone. Mislim da su prosto napredniji što se tiče tehnike, samo bi trebalo pronaći način kao je upotrebiti na koristan način i za dobrobit društva. Mladi imaju mnogo potencijala i interesovanja, ali i mnogo više načina da saznaju nove stvari. Mislim da im mi možemo preneti iskustvo, ali mi je takođe zadovoljstvo da učim od njih isto onoliko koliko oni uče od mene.

Poruka mladima?

Nemojte biti strpljivi.

Intervju sa Urošem poslušajte u plejeru. 

J.M.