Izlazak iz zone komfora je suština stvaralaštva

U Likovnom salonu KC Novi Sad u subotu 28. septembra biće otvorena samostalna izložba slika Mine Radović, "Fragmentacije", sa početkom u 18 časova. U razgovoru za Oradio, Mina nam je ispričala kakva će to biti izložba i odakle potiče njena ljubav za slikarstvom.

foto: Bojan Dzodan

Šta je to što će publika u Kulturnom centru moći da vidi?

Izložiću šest radova većeg formata, kao i poliptih sačinjen od 12 radova manjeg formata. Prikazaću telo koje je na različite načine od fragmenata sklopljeno u celinu i nabijeno u zadati format.

Najčešće se u svojim radovima baviš ženskim telom. Zbog čega?

Pre svega, ja sam žena i bavim se time jer je žensko telo zapravo telo koje trpi nametnute obrasce savremene masmedijske kulture. To je telo koje se uvek traži i uvek je u procepu između sopstvene i nametnute stvarnosti. Niko danas telo ne sagledava u celini, nego u fragmentima i gubi se indiviudalnost, samim tim i mogućnost da sopstveno telo prikažemo u svoj toj njegovoj lepoti. Uopšte nije bezazlen problem pozicije ženskog tela u savremenoj kulturi.

Predstavila si se publici kroz crteže, slike, video ilustracije i kraktkometražni film. Takođe radiš i na malim i na velikim formatima. Šta ti od svega toga najviše leži?

Obožavam da se poigravam u različitim medijima i menjajući uglove percepcije, imam osećaj da neprekidno izlazim iz zone komfora i to mi uvek jeste suština stvaralaštva.

Koliko je teško i šta je potrebno za uspeh i prepoznatljivost jednog mladog slikara u Srbiji?

Ono što je potrebno, to je da teško postane lako i da umetnik sledi svoj impuls, veruje sebi i bude dosledan radu, kao i u sticanju obrazovanja koje je takođe jako važno za likovnu umetnost. Prepoznatljivost dođe. Sama.

foto: canvasbeograd.com

Od radova koji će biti izloženi u Novom Sadu, postoji li iza svakog neka priča i imaš li miljenika?

Priča je prilično povezana. Radovi su tako izabrani i sklopljeni da postaje bitan samo sveukupni doživljaj. Miljenik naravno uvek postane onaj koji preti da će biti preuzet (smeh).

Bila si na doktorskim studijama za digitalnu umetnost. Gde vidiš poveznicu između slikarstva i digitalne umetnosti?

I jedno i drugo su vizuelna priča na neki način. Razlike su jedino u fokusu prilikom realizacije, pre svega kada govorimo o uspostavljanju ritma. U jednom ritmički uspostavljamo potez četkice, tačnije dinamizam poteza, boje.. Drugom ritam, sled kadrova, zvuk i tako dalje. Dva različita likovna iskustva, ali mogu da doprinesu zasrevanju i uvođenju novina u izrazu, kako jednog tako i drugog iskustva.

Šta očekuješ od ove izložbe?

Zanima me mišljenje publike Novog Sada. Oni su iskreno, mislim ozbiljni kritičari i drže do umetnosti. Nemam sad neka očekivanja, samo se mnogo radujem.

M.M.