Sve manje duvana, sve više droge među mladima

Svaki osmi učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji probao je marihuanu, pokazalo je najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" koje je predstavljeno na stručnom skupu "Batutovi dani". Rezultati tog istraživanja pokazuju da je kritični period za prvi susret sa psihoaktivnim supstancama za većinu učenika 14. i 15. godina života.

To istraživanje pokazuje koji je to period kada mladi počinju da eksperimentišu sa psihoaktivnim supstancama. U pitanju je prelaz između osnovne i srednje škole, što je ključan period kada dolazi do porasta eksperimentisanja sa psihoaktivnim supstancama. To istraživanje pokazalo je da je, osim psihoaktivnih supstanci, vodeći rizik po zdravlje mladih pušenje i alkohol.

Istraživanja Batuta pokazala su da 11 odsto učenika uzrasta od 13. do 15. godina puši, 12,5 odsto učenika je probalo kanabis, skoro svaki drugi učenik je probao alkohol, a trećina učenika je imala pijanstvo bar jednom u toku života.

U emisiji "Za i protiv" pričali smo o tome koliko su organizovane kampanje doprinose da mladi donose pozitivne i negativne odluke o štetnim supstancama, kao i šta po tom pitanju čini Vlada, a šta medicinska struka.

Među mladima koji su ikada popušili cigaretu, najveći broj njih je to uradio u 15. godini, čak  34 odsto. Ovi rezultati bolji su od onih sakupljenih 2013. godine i više je razloga za to. Povećana je privlačnost zdravog života i vežbanja, a zahvaljujući internetu i medijima pušenje je postalo znatno stigmatizovanije nego u ranijim vremenima.

Milica Kovačević, studentkinja iz Brusa, već dve godine ne koristi duvanske proizvode, a trebalo joj je mnogo vremena da shvati kako to da učini. 

"Prvu cigaretu sam zapalila u 14. godini, što je gledajući iz ove perspektive, jako rano. Oduvek mi je bilo zanimljivo to što ljudi oko mene svoje probleme i frustracije pokušavaju da odagnaju tako što zapale cigaretu i da, bar na pet minuta, zaborave na sve. To me je, u vreme puberteta u kojem svi mislimo da smo nesrećni i da imamo problema, nateralo da zapalim cigaretu i da pomislim da me to smiruje", kaže Milica.

Kada je prestala da puši, Milica je to učinila nakon mnogo premišljanja, pritisaka okoline, ali evo šta je bila glavna motivacija.

"Po dolasku na fakultet nisu mi toliko često slali novac, pa sam morala da raspoređujem novac za hranu, higijenu i cigarete. Bilo je teško uz malo novca ispuniti sve potrebe. Nije bilo toliko neizdrživo koliko je mene grizla savest zbog roditelja koji mi šalju novac, a ne znaju da ga ja trošim na cigarete", objašnjava Milica.

Svedoci smo brojnih kampanja protiv pušenja čije je rezultate jako teško izmeriti. Neka istraživanja pokazala su da pušače neće omesti upozoravajuće poruke ili slike bolesti na paklicama, da retko kada žele da saslušaju apele zvaničnika i lekara. Naša sagovornica kaže da sve te akcije i kampanje nisu imale nikakvog uticaja na nju.

Sa druge strane, Srbija ima zakon o zaštiti potrošača koji kaže da je zabranjeno prodavanje duvana i alkohola maloletnim licima. Koliko se to poštuje pokazuju rezultati Batutovog istraživanja. Kada govorimo o učenicima srednjih škola, 70 odsto onih koji sada puše kupuje cigarete u samoposlugama, prodavnicama, kod uličnih prodavaca i u kioscima, a 82 odsto njih nije bilo sprečeno da ih kupi zbog svojih godina.

Raduje podatak da čak 82 odsto učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim prostorima, a polovina njih odavno želi da prestane. Ovi podaci svakako ohrabruju, a kada i dođe do želje za prestankom, jedan od najučinkovitijih institucionalnih načina za to je program od pet koraka. Doktorka Vesna Imbronjev kaže da taj program, tradicionalno predstavlja najjednostavniji način odvikavanja.

"Svi polaznici koji dođu kod nas pitaju se kako je moguće da prestanu sa pušenjem za pet dana, ali eto moguće je. Nauka je dokazala da je ovaj metod učinkovit i mi ga koristimo od osamdesetih godina. Tu je stručno određeno kako da se ostave cigarete za pet dana. Važno je da polaznici donesu odluku da dođu kod nas i taj korak je najteži. Tu se upoznaju sa svojom zavisnošću", kaže Vesna.

Priča o motivaciji je i tu ključna, a Vesna navodi da se ona razlikuje od uzrasta do uzrasta. Za odrasle to je zdravlje, dok se mladi više brinu za novac, a naročito za osudu okoline.

"Novac je drugi po redu motiv za prestanak pušenja. Jer, kako penzioneri nemaju novca za duvan, on je velika stavka i kod drugih uzrasta i može biti veoma moćno sredstvo za odvikavanje", kaže naša sagovornica.

Kada je droga u pitanju, istraživanje Batuta kaže da je marihuanu tokom života bar jednom probalo 12,5 odsto učenika i učenica prvog razreda srednje škole, a u prethodnih 30 dana skoro 10 odsto. Među srednjoškolcima koji su ikada probali marihuanu najveći broj, čak 46 odsto, to je prvi put učinio u 15. godini života. Ova pošast, za razliku od duvana, u blagom je porastu od 2013. godine. Posebno zabrinjava sve veća zloupotreba sintetičkih droga poput ekstazija, koje mladi najčešće i ne smatraju drogama opasnim po život, sasvim pogrešno razume se.

Mnogobrojne državne kampanje upozorenja o štetnosti droga imale su do sada vrlo ograničeno dejstvo. Kaznenom politikom se taj problem nigde i nikada ne rešava, pa je jasno da je potrebno vratiti se korenima, a to je razgovor sa decom i mladima.

Vlada Srbije donela je letos odluku o obrazovanju Komisije za borbu protiv narkomanije u školama, koja će raditi na podizanju svesti o štetnosti upotrebe narkotika. Akcenat u toj borbi biće stavljen na posebno ranjivu grupu, a to su deca školskog uzrasta, koja sve češće postaju meta dilera drogom. Zadatak komisije je da organizuje sistemsku kampanju, čiji je cilj povećanje svesti građana o štetnosti narkotika, odnosno direktan uticaj na decu školskog uzrasta, kao i na njihove roditelje.

Doktorka Ljiljana Janković kaže za Oradio da su timovi već počeli da se formiraju.

"Stručni timovi sastavljeni od psihijatara, psihologa, policajaca, tužilaca i stručnjaka drugih profila, posećivaće osnovne i srednje škole širom zemlje, kao i druge ustanove namenjene omladini i u direktnom razgovoru sa đacima predstavljati po zdravlje pogubno dejstvo narkotika. Kroz prikazivanje realnih, necenzurisanih snimaka koji prikazuju posledice uzimanja droge i to kako po njihove konzumente, tako i po njihove porodice i prijatelje", kaže doktorka Janković.

Svi formirani timovi prvo prolaze obuku na Institutu Batut, a iz Vlade su najavaili da će kampanja početi kada se treninzi završe. Za sada još uvek nemamo informacija o tome da li je kampanja negde počela, a prvi rezultati bi mogli da se vide za dve do tri godine.

Više informacija o ovoj kampanji, ali i o tome kako je Island prepolovio jagmu mladih za duvanom, drogom i alkoholom, poslušajte na našem podkastu.

P. K.