Novosadska buka ugrožava zdravlje ljudi

Godine 1972. Svetska zdravstvena organizacija svrstala je buku u grupu zagađivača. Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 decibela. I standardi su postavljeni. Doneti  su propisi i zakoni. U normalnim okolnostima, čovek bi pomislio da se tu problem završava. Ali mi ne živimo u normalnim okolnostima.

Doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine godinama ratuje protiv buke u Vojvodini. Ona kaže da je Novi Sad uvek bio i ostao poznat po tome što ima povišen nivo buke tokom noći. Činjenica je da je normativ za noć veoma strog i traži maltene kompletnu tišinu, ali je isto tako činjenica da u Novom Sadu poslednjih deset godina nismo imali odgovarajući nivo buke u svim zonama gde stanovništvo živi.

"Postoje propisi  u zemlji, postoji zakon o javnom zdravlju, postoje pravilnici koji su iz njega proistekli i po kojima ti poslovi pripadaju nadležnim institutima ili zavodima koji su teritorijalno nadležni i gde bi kao što se nekada radilo, prosto to bila nadležnost Instituta da prati i meri buku u životnoj sredini i da onda, planski, u saradnji sa lokalnom samoupravom, izrađuje akcione planove za unapređenje životne sredine, smanjenje nivoa buke i tako dalje. Trenutno je to nemoguće, zakon postoji, pravilnici postoje, ali trenutno se to zbog nekih drugih aspekata ne radi", objašnjava dr Bjelović.

"Tokom dana, intenzitet buke u proseku nam je 63 do 64 dB za ceo grad, pri čemu je, kada smo u blizini većih saobraćajnica i do 70 decibela. To znači da prelazimo dozvoljeni nivo buke i da smo izloženi povećanom nivou buke tokom dana", navodi naša sagovornica.

Komšijska buka jedan je od najvećih problema. Zapravo, tačno je na drugom mestu, odmah posle saobraćaja. Najviše nam smeta buka koja dolazi iz same zgrade – veš mašine, dečija graja, podovi bez tepiha i obuća sa tvrdim potpeticama, usisivač, preglasan TV, radio ili žurke samo deo buke na koju se stanari žale profesionalnim upravnicima zgrada.

Profesionalni upravnik, Radovan Trifunov, kaže da se kućni red danas ne razlikuje mnogo od onog kakav je bio ranije. Pritužbe su slične, ali je uvođenjem profesionalnog upravnika data mogućnost da se neko na profesionalan način angažuje pri rešavanju tih problema.

"Problemi sa kućnim redom su najčešće problemi u komunikaciji samih stanara, gde neko ugrožava neka prava odnosno privatan prostor nekog drugog, a ne može da dođe do dogovora. Ako je to dramatično i bahato, narušavanje mira, onda možete i sami pozvati policiju ili komunalnu policiju. Ali, ukoliko je neki problem gde bi se moglo doći do dogovara, onda je tu profeionalni upravnik koji bi mogao pomoći", objašnjava Radovan i dodaje da postoje jasne razlike u tome šta je hitno, a o čemu možemo da se dogovaramo.

"Velika je razlika. Ako neko, recimo pravi glasne žurke u kontinuitetu i pokuša se komunikacija, a on odbija, to je situacija u kojoj profesionalni upravnik ne može da pomogne, ali ukoliko je nešto blaže, ukoliko smeta rad veš mašine u određeno vreme, u komunikaciji bi mogli da se reše ti problemi", ističe Trifunov.

Njujork tajms je početkom ove godine pisao o tome da bi buka mogla da bude sledeća svetska zdravstvena kriza. Whos laughing now u godini koju je pojela korona. No, to ne znači da nam i ovaj problem nije ostao na tanjiru kad se ovaj epidemiološki vazduh malo raščisti. Istina je da buka najviše smeta ljudima koji rade ili studiraju, jer im remeti periode odmore.

"Ono čemu smo mi izloženi je taj indirektni uticaj. Buka nas prvo uznemiri, zbog toga dolazi do simpatičke reakcije u organizmu, sužavaju se krvni sudovi, postajemo još uznemireniji i nemamo mogućnost opuštanja, imamo problem mentalnog rada, čitanja učenja i svega gde zahtevamo neku koncentraciju. Dugotrajna izloženost tome, a to smo i dokazali u više od deset odsto slučajeva, doprinosi oboljevanju, odnosno akutnom srčanom infarktu i mogućem infarktu. Čak i tako uprosečene vrednosti u Novom Sadu doprinose povećanju krvnog pritiska, infarkta, miokarda. Dodatno, buka predstavlja povećan problem ljudima koji rade u smenama, jer oni ne mogu da se odmore i spavaju, pa imate poremećaj sna. Čovek bez sna je umoran, uznemiren i pokreće stresogenu reakciju", zaključuje doktorka Sanja Bijelović.

To ne znači da za smanjenje buke ne postoji lek. Izmeštanje teškog saobraćaja, kružni tokovi koji umanjuju kočenje i naglo kretanje, dobra izolacija gradilišta ili unutar zgrada i malo komšijskog poštovanja kućnog reda umogome će nam olakšati život.

Problem je, kažu naši sagovornici, to što je pitanje smanjenje buke – ekonomsko pitanje i, kao i sve, pitanje volje 

A, kada i to rešimo, gde naći tišinu kad je buka u glavi suviše glasna?

Ako i ti imaš pritužbe na buku, celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov