Da li su mladi stvarno ti koji šire koronavirus?

Činjenica je da smo bačeni u nepoznato, kao rezultat ove pandemije. Ali, život mladih se brže menja. Bebe se rađaju u ovoj "novoj normalnoj stvarnosti", a za to vreme, čitava generacija ostaje osakaćena - finansijski i socijalno. Ta grupa vršnjaka zauvek će biti poznata kao "generacija koronavirusa". Niko još uvek ne zna puni uticaj, ali socijalni, ekonomski i mentalni efekti mogli bi im ostaviti ožiljke do kraja života. Poslednje što im je sada potrebno, jeste krst na leđima ocenom: mladi su ti koji šire koronavirus.

Krajem oktobra, Svetska zdravstvena organizacija predstavila je rezultate istraživanja koji pokazuju da je starost itekako bitan faktor kada je reč o ponašanju u javnom zdravstvu. Prema analizi rezultata ankete, stariji ispitanici imaju veću verovatnoću da preduzmu određene radnje ili se uzdrže od određenih aktivnosti kako bi umanjili šanse za širenje COVIDa-19. S druge strane, mlađe odrasle osobe najsporije su prihvatile nova pravila ponašanja. Tokom istraživanja, ispitanici su pitani da li prate generalne zdravstvene smernice i da li se i u kojim situacijama, pridržavaju sledećih preporuka:

         Nošenje maske za lice

         Pranje ili dezinfekcija ruku

         Socijalno distanciranje van kuće

         Izbegavanje gužve

         Otkazivanje društvenih ili rekreativnih aktivnosti

         Izbegavanje odlazaka u restorane, kafiće, klubove

Zanimljivo je da su pitanja postavljana u tri intervala: krajem aprila, početkom maja i početkom juna. Još je zanimljivije da je samo 38 odsto mladih od 18 do 29 godina primenjivalo svih šest preporuka, dok je čak 53 odsto njih starijih od 60 godina, činilo isto.

Ali, mladi kažu da nošenje maski nije problem tamo gde su one obavezne:

"Generalno, u 90 odsto slučajeva nosim masku. Ne nosim je kada sam na otvorenom ili idem negde. Ali kada sam u zatvorenom prostoru, u prodavnici, u gradskom prevozu ili ako pričam s nekim koga ne poznajem, onda stavim masku, ne toliko zbog sebe jer maska inače više štiti druge oko nas. Tako da u slučaju da imam koronu ili sam zarazan, da zaštitim nekog drugog".

"Zanimljiv je taj trend selfija sa maskom na društvenim mrežama, gde su naravno istaknute oči kroz razne veštačke filtere i slično".

"Nosim masku naravno u zatvorenim prostorima, u kafićima, autobusu, kada čekam red, kada sam na otvorenom ili sam u redu ispred banke ili prodavnice. Nije da je nosim samo zato što moram da je nosim, ali ne mislim ni da me štiti, jer mnogi ljudi i ne znaju gde su se zarazili. Koliko god da pazimo, postoji mogućnost u svakom momentu da se zarazimo".

"Mislim da mladi ne nose maske jer se malo teže diše uz njih, ili stave u ranac, pa ih mrzi da izvade. Mislim da većina veruje da je nepotrebno ići ulicom sa maskom".

Nošenje maski jedna je od mera. Druga, dnedavno donešena jeste ograničavanje rada ugostiteljskih i drugih objekata. Kafiće, koji uz mlade snose deo tereta i opšte društvene osude, od početka pandemije, gotovo svakodnevno, obilaze inspekcije. Aleksandra Zurovac, načelnica odeljenja sanitarne inspekcije u Novom Sadu, kaže da generalno postoje tri grupe ugostitelja.

"Jedan broj je ispočetka, kad su krenule kontrole, imao problem i kršio mere, međutim vremenom je korigovao svoje poslovanje u tom smislu. Imamo i jedan broj, pre svega ugostiteljskih objekata, koji nisu poštovali ni ranije, a ni sada ono što su protivepidemijske mere i njih ni kazne u tome ne sprečavaju. Naše je da u skladu sa zakonom pokrećemo prekršajne postupke, jer poslovni subjekti ne postupaju po nadležnosti državnih organa. Mi smo uradili sve što sanitarna inspekcija može i ostalo je na sudovima da postupe po tim našim zahtevima", objašnjava inspektorka, dodajući da nije moguće reći ko, kada je reč o privatnim licima, najviše ne poštuje mere.

"Ne može se to generalizovati po principu mladi - stari. Mladi su najzastupljeniji kao korisnici ugostiteljskih objekata koje kontrolišemo vikendom, ali kada je reč o kršenju mera, to se ne može generalizovati", zaključuje Aleksandra.

Uprkos impresivnim snimcima ljudi koji prave piknik u parkovima ili protestuju, nema naučnog dokaza da su mladi ti koji češće krše protivepidemiološka pravila nego neko stariji. Ali, ima dovoljno dokaza da su mladi ti koji na poseban način nose teret pandemije, ekonomski i psihološki. Oni pripadaju generaciji koja je ionako manje bogata nego njihovi roditelji i dede i bake. Sada se osim toga moraju pribojavati recesije i nezaposlenosti. Dobrila Marković, dugogodišnja aktivistkinja, svakakodnevno radi sa mladima, a njeno iskustvo poslednjih meseci pokazuje da su mladi itekako svesni ozbiljnosti situacije, ali da je pridržavanje protivepidemiloških mera individualna stvar, koja se ne razlikuje između mladih ili onih starijih.

"Ukoliko gledamo slike iz noćnih izlazaka po velikim gradovima, a i po manjim takođe, iako znamo da postoje određene žurke na skrivenim mestima gde možete da uđete samo na preporuke i gde se ne pridržava mera, možemo da kažemo da postoji određeni broj mladih ljudi koji se ne pridržavaju preporučenih mera. S druge strane, postoji stvarno veliki broj mladih ljudi koji su odgovorni, koji se pridržavaju svega onoga što je preporučeno, koji brinu o zdravlju pre svega sebe i svojih bližnjih, ali i drugih ljudi sa kojima su u kontaktu. Možemo da vidimo kroz aktivnosti udruženja za mlade da se aktivno bave onim što je nedostajalo mladima, a imali smo pre pandemije - to su obuke i različite zabavne aktivnosti. Pokušavaju da se prilagode ovoj situaciji, pa se organizuju i obuke i aktivnosti online ili u većim prostorijama, na otvorenom", objašnjava Dobrila.

Sada, prema njenim rečima, na red dolazi pitanje mentalnog zdravlja, ali i lečenje obrazovnih i finansijskih posledica koje je doneo period pandemije, posebno kada je reč o produbljivanju razlika između različitih socijalnih kategorija.

"Stvarno teško mnogima pada prilagođavanje na novi način školovanja, jako je teško da se usklade sa svim obavezama i da postignu sve što je potrebno. Takođe, postoji jako veliki broj mladih koji nema sve što je potrebno da se prati online nastava. Sem toga, propuštanje važnih životnih događaja svakako je teško, bilo da pričamo tu o maturi ili polaganju prvih ispita, prvoj godini srednje škole. Sve je to važna stavka. Ove godine je to bilo vrlo turbulentno, a kakve će to posledice ostaviti, mislim da ćemo videti u budućnosti", zaključuje Dobrila.

Kad su evropske vlasti nakon višemesečnog karantina ukinule zabrane okupljanja, mladi su pohrlili u barove i noćne klubove. Nakon zatvaranja, klubova jednostavno su se premestili na plaže, u parkove ili na ulice, mesta koja su postala nova žarišta Covida-19. U blizini Mančestera hiljade mladih putem društvenih mreža okuplja se na "rave partijima", dok se u parkovima Pariza redovno održavaju ilegalne tehno zabave. Policija pokušava da spreči takve zabave na otvorenom, međutim, neprestano se organizuju nove, što za rezultat ima rast broja zaraženih koronavirusom među mladima u mnogim zemljama – tako kažu mediji.

Ali mladi i rade, neki svakodnevno odlaze na posao, smanjuju krug ljudi koji viđaju, ne izlaze i onda je pitanje gde i kako se oni razbole. Jedna je od njih je i dvadesetosmogodišnja Maja Andrić, koja je trenutno u samoizolaciji.

"Saznala sam da imam koronavirus tako što je Srpsko narodno pozorište otišlo na kolektivno testiranje. Ja sam dobila rezultate da sam pozitrivna, u tom momentu stvarno nisam osećala nikakve tegobe. Bila sam ubeđena da sam negativna, međutim, rezultati su pokazali da sam pozitivna. Nosila sam masku i svela sam taj svoj krug ljudi na minimum, ali radila sam i takav nam je posao da prosto nalaže da smo stalno na probama, da pevamo, da smo u dodiru sa kolegama. Tako da se izgleda tu i desio momenat da sam se zarazila", priča Maja i dodaje da nije zabrinuta zbog porodice, jer se generalno svi čuvaju, ali da vidi ljude svih starosnih dobi koji se ne pridržavaju mera.

"Vidim gomilu ljudi da se neogovorno ponašaju. Ulaze u prodavnice bez maski i rukavica. Dosta slobodno se ponašaju i mislim da ne shvataju ozbiljnost situacije. Rekla bih mladima da se ponašaju odgovorno, prvo prema sebi, a onda i prema drugima. Da svedu svoj krug ljudi na minimum, mislim da je to možda ključno u ovom momentu. Da ne izlaze po klubovima i kafićima, jer život je pred nama i za sve to ima vremena", dodaje Maja.

Bumeri su dobili sve, pa i koronu, a mladima ostaje postapokaliptični svet sa oskudnim resursima i opremom koju ne umeju da koriste i popravljaju.

I Keit Ričards, i on nam ostaje....

Ako i ti imaš pritužbe na načine na koje se širi koronavirus, poslušaj celu emisiju u podcastu.

I. Miloradov