Omladinski centar traži formulu za opstanak

Omladinski centar u Novom Sadu, u Kineskoj četvrti, već je trebalo da počne sa aktivnostima i programima za mlade, međutim to se još uvek nije desilo. Zgrada je sagrađena, planovi postoje, a otvaranje se očekuje na proleće sledeće godine. Važne teme koje se tiču ovog omladinskog centra uključuju i osobe koje će u njemu raditi, potrebe i očekivanja mladih u vezi sa centrom, njegovu održivost i programe koji će se sprovoditi.

Prvi korak ka kvalitetnim aktivnostima i sadržajima u omladinskom centru jeste da se mladi pitaju o tome šta zaista žele i šta očekuju od jednog takvog mesta. Direktorka Centra za omladinski rad Vanja Kalaba kaže da to tako jeste u teoriji, a trebalo bi i u praksi, jer su u suprotnom uzaludne sve aktivnosti ako one ne interesuju mlade

A u realnosti se dešava da mnoge organizacije za mlade i organizacije mladih, na prečac kreiraju programe i aktivnosti, što zbog stiske s vremenim, što zbog donatora, te se često dešava da programi i teme budu kreirani u skladu sa donatorima, a ne u skladu sa potrebama mladih.

"U Omladinskom centru programi se ne smeju tako kreirati, on treba da pruži različite servise, to je nešto što uklapa različite programe i pruža mladoj osobi sve ono što joj je potrebno, na jednom mestu", ističe Kalaba.

Ona dodaje da u Omladinskom centru treba da rade omladinski radnici i radnice, jer oni imaju kompetencije i odgovornost prema mladima.

Kako kaže koordinator OPENS-a, Vukašin Grozdanović novac za otvaranje centra postoji, ali se kasni zbog druge faze javne nabavke, zakonskih okvira koji moraju biti ispoštovani, budžeta i administracije, ali on takođe otvaranje najavljuje za april, maj sledeće godine. Do tada bi centar trebalo da ima sve što je potrebno novosadskoj omladini:

"Centar će imati tri sprata sa multimedijalnim salama, kancelarijama, prostorima za radionice, prostore za individualna savetovanja i poverljive razgovore, uređeno dvorište i različite jedinice, gde će organizacije koje konkurišu sa svojim programima moći da borave kako bi sprovodile programe, za koje će postojati jasno definisani kriterijumi. To ne znači da organizacije čiji program ne prođe, neće moči da drže neke svoje aktivnosti",  ističe Grozdanović i dodaje da je važno da u centru sede ljudi koji svakodnevno sprovode aktivnosti, zbog kontinuiteta rada.

Omladinska radnica Milana Božulić kaže da mladi i te kako prepoznaju potrebu za nekim prostorom koji bi bio njihov i gde bi im bio centar mnogobrojnih aktivnosti.

"Mladi ne pričaju direktno o omladinskom centru, ali pominju da im je potrebno neko takvo mesto, oni osećaju da im nedostaje prostor u gradu gde će moći uvek da odu i gde će postojati programi u koje će moći da se uključe. To treba da bude prepoznatljivo mesto, gde mogu da traže ono što im treba, jer trenutno postoje omladinska mesta i klubovi ali nisu dostupni svim organizacijama. Mi kao omladinski radnici zaista mnogo očekujemo od budućeg omladinskog centra", kaže Milana i dodaje da poseban problem imaju neformalne omladinske grupe koje jako teško dolaze do termina.

Novinar i muzičar Stefan Rudakijević (25), inače korisnik OPENS-ovih programa u 2019. godini kaže da nije čuo za otvaranje ovog centra.

"Mislim da nisam čuo za otvaranje jer se o tome ne priča dovoljno, mladi nisu prioritet ovoj državi, zato i odlaze iz nje. Pretpostavljam da bi lokalna vlast trebalo da inicira otvaranje jednog takvog centra, a programi u njemu bi trebalo  da se fokusiraju na probleme koje mladi imaju, a možda nemaju kome da pričaju o tome",z Rudakijević.

Glavni zadatak OPENS-a, kako kaže Vukašin Grozdanović u 2020. godini je da na osnovu iskustava i svega onoga što su radili u predhodnom periodu daju model održivosti omladinskog centra. On napominje da su trenutno stanovišta da neki od programa koji se sprovode treba kontonuirano da budu finansirani od strane loklane samouprave i u saradnji sa nacionlnim nivoom vlasti.

Model održivosti i finansiranja omladinskog centra i omladinskih programa je još uvek u procesu ispitivanja mogućnosti, a trenutni prioritet je njegovo otvaranje.

Više o ovoj temi možete čuti u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim"

J. Božić