Do posla u struci uz malo sreće i puno truda

Ima li posla u struci i da li smo "pogodili" profesiju? Nekada i ne tražimo posao u struci, jer u međuvremenu shvatimo da se mnogo bolje snalazimo u nekim drugim oblastima. U četvrtom kvartalu prethodne godine, u Srbiji je bilo više od trista hiljada nezaposlenih. U regionu je najveća nezaposlenost u Bosni i Hercegovini, a najmanja u Sloveniji. Mladi i dalje najviše upisuju pravni i ekonomski fakultet i IT smerove. Razlozi su različiti: od toga da su tu sigurni poslovi, do toga da nisu bili sigurni šta bi drugo osim toga.

Više o ovoj temi, poslušajte u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim"

Dimitrije Đurović, student fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, na smeru Informacioni sistemi i tehnologije, kaže da je kod ovakvih smerova dobra stvar što studente sa IT smerova ne zapošljavaju samo IT kompanije, već i kompanije koje se bave drugim stvarima, a imaju svoja interna IT odeljenja. Takođe, on kaže da bi nešto drugo upisao, ali da je znao da je ovaj sektor sigurna opcija.

"Ne školuju se profili samo za programiranje. Ima tu dosta rada sa bazama, mrežama... Širok je spektar što se tiče zaposlenja. Nisam razmišljao previše o tome gde ću raditi, ne brinem o tome. Ljudi uglavnom nađu posao čim završe fakultet. Dosta stranih firmi ulaže u IT na našim prostorima, zbog toga što smo i dalje jeftina radna snaga. Fakultet sam, iskreno, upisao samo zbog toga što sam znao da ću lako naći dobro plaćen posao, a inače bi upisao istoriju umetnosti", ističe Dimitrije.

S druge strane diplomirana novinarka, a sadašnja studentkinja prava Margareta Makanova pravo je upisala iz čiste ljubavi, kada je na četvrtoj godini novinarstva shvatila da želi time da se bavi. Ona kaže da je teško doći do posla, ali da nije nemoguće, samo treba uskladiti očekivanja sa realnošću.

"Na četvrtoj godini, kada smo dobili medijsko pravo, rešila sam da bih studirala i pravo. To jeste ono što sam očekivala, učimo ono što će nam služiti kasnije. Što se tiče zaposlenja, svakako postoji velika konkurencija, jer, ipak dosta ljudi završava pravo. Zato smatram da je pametno u toku studija ići na različite prakse i seminare, putem kojih se može steći neko neformalno obrazovanje koje može da koristi pri zaposlenju, jer neko ko završi fakultet, a pored toga je bio angažovan na stručnim praksama i seminaraima sigurno ima veće šanse za zaposlenje", kaže Margareta.

Kako ona kaže, možda u nekim oblastima prava nema mogućnosti, ali ima toliko oblasti da može da se bira. Ona smatra da ću naći posao kojim želi da se bavi.

Ljubiša Mićić je asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banja Luci, na predmetima iz oblasti poslovne informatike. Magistrirao je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i o ekonomiji priča kao o teškom fakultetu, ali i kao o fakultetu koji daje perspektivu ukoliko mladi shvate šta od njega žele.

"To je široka nauka i može da podrazumeva dosta stvari. Od nečije ideje da je to zapravo banka i nešto vezano za finansije, do nekog kreativnog segmenta u marketingu, u poslovnoj komunikaciji. Bio sam vođen time što je moj brat upisao isti fakultet. Zapravo nam je odabir čime se bavimo različit u nekoj meri, a i način studiranja. Upravo kroz te četri godine mladi treba da se pronađu, da se usmere. Ekonomija daje takvu širinu da se možete usmeriti prema onome što jeste", ističe Ljubiša.

Prema njegovim rečima, Ekonomski fakultet nije jednostavan, nije težak i dug kao medicinski ili komplikovan kao što je elektrotehnički, ali kako Ljubiša kaže, spada u red težih fakulteta.

Nihad Mujačić završio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu. Nije zaposlen u struci, alternativa mu je foto editing i grafički dizajn. Prošlo je sedam godina od kako je diplomirao, a posla u struci i dalje nema.

"Mislio sam da sa Ekonomskim fakultetom imam više šansi da radim u firmama u kojima sam želeo da radim. To na kraju nije ispalo tako. Nisam zažalio što sam upisao taj fakultet. Primarni razlog što sam upisao ekonomiju je to što nudi mogućnost rada u lepim branšama, a i što nisam mogao da upišem Tehnički fakultet, zbog proseka i nemogućnosti studiranja u Sarajevu, zbog tadašnjih finansijskih okolnosti. Tada još uvek nije bilo privatnih fakulteta u Bosni i Hercegovini ili su bili samo u začetku i ko god je završavao ekonomiju u roku mogao je realtivno lako da nađe posao u svojoj struci. To danas nije baš čest slučaj", kaže Nihad.

Studnetkinja prava i književnosti Marija Kalinić tačno zna čime želi da se bavi i već radi na tome. Ona kaže da ljudi moraju dobro da istraže sebe, jer se nekada ne poklope lični afiniteti sa onim što struka nudi.

"Mene konkretno zanimaju međunarodni odnosi i politikologija, odnosno, diplomatija i na to stavljam svoj fokus. Pravni fakultet daje mnogo veći spektar zanimanja u odnosu na, recimo, političke nauke. Uvek daje mogućnost pokretanja sopstvenog biznisa, ako se posao ne nađe u nekoj firmi", kaže Marija.

Iako se broj smerova svake godine povećava i raste broj izbora koje mladi imaju, mnogi imaju problema sa nalaženjem posla u struci. Sa druge strane, ima i onih koji u toku fakulteta krenu da rade u svojoj struci. Na postoji savršen recept i retko ko može da izbalansira očekivanja i ono što će se desiti u realnosti. Kao što su naši sagovornici i rekli - OK je promeniti fakultet, ako se tu ne pronalazimo. Što se tiče zaposlenja u struci - izgleda da je potrebno mnogo truda i malo sreće.  

Tekst i emisiju su zajedno realizovali novinari omladinskog portala Karike, omladinskog programa BHRT i Oradija. 

J. Božić

Foto: Pixabay.com