Mladi se ne osećaju bezbedno

Tuče, pucnjava, ranjavanja, ubistva, međusobni obračuni kriminalnih grupa i to u prometnim delovima gradova u Srbiji, postali su svakodnevna pojava. Iako smo navikli da viđamo takve vesti vrlo često, nemoguće je da se u nekom trenutku ne zabrinemo za sopstvenu bezbednost. Razgovarajući sa mladima u Novom Sadu ustanovili smo da se u svom gradu uglavnom ne osećaju bezbedno, kao i da medijski sadržaji u velikoj meri utiču na to.

"Ne osećam se bezbedno u gradu, iz prostog razloga što je na žalost ovde u Srbiji, a i u Novom Sadu sveprisutan opšti kriminal, u raznom obliku i velikom spektru. Od maloletničke delikvencije, preko krađe, džeparenja, sitnih krađa, do mafijaških obračuna, koji se maltene svakodnevno dešavaju u gradu. Generalno zbog svakakvih kriminalnih aktivnosti koje se pojavljuju po medijima, a dešavaju se u Novom Sadu."

"Definitivno se ne osećam bezbedno u Novom Sadu, jer znamo koliko je učestalo nasilje nad ženama i mislim da se žene uvek više plaše da hodaju same noću. I da nisam žena plašila bih se, jer vidimo koja je stopa kriminala u gradu i uopšte u državi".

"Rekao bih da se i osećam i ne osećam bezbedno u gradu. Ne mogu da nabrojim mnogo argumenata zašto se ne osećam, jer stvarno nisam imao nekih neprijatnih iskustava, ali s druge strane, uvek kada je noć, kad se od nekud vraćam, idem taksijem. Nikad nisam razmišljao o tome da idem peške. Nije da ne mogu drugačije, nego 'ajde za svaki slučaj'. Nije baš kao da smo na Divljem zapadu, ali opet, postoji neki osećaj nebezbednosti, pa onda kada mogu, iskoristim opciju da idem kolima ili taksijem."

Ovo su bili samo neki odgovori iz naše ankete o tome koliko se mladi osećaju bezbedno u svom gradu. Prema Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju mladih za 2021. godinu, kao jedan od uzroka nasilja u Srbiji, pored porodičnih odnosa i loše kaznene politike, mladi prepoznaju i promociju nasilnika u medijima. Profesorka komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut kaže da su vesti iz crne hronike po pravilu orijentisane ka krvožednim naslovima i detaljisanju privatnog života ljudi koji su napadnuti.

"Oni uvek skandalizuju i tabloidizuju teme. Čak i kada nas obaveštavaju o nasilju, oni to rade na način da nas zastraše. Niz studija iz oblasti medija i komunikologije je pokazao da takve scene nasilja nemaju direktno uticaj na to da ljudi postaju nasilni. Imaju jedan drugi uticaj, a to je da govore ljudima da je svet jedno strašno zlo mesto, da je nebezbedan, da u njemu vrebaju različite opasnosti i čini mi se da tu ni mladi nisu neki izuzetak. To nije poruka pridružite se bandama, nabavite oružije, nego je poruka pazite šta vam se dešava, gledajte oko sebe", rekla je Jelena Kleut za Oradio.

Jelena Kleut

U drugom KOMS-ovom istraživanju "Mladi u medijskom ogledalu" za 2020. godinu, rezultati pokazuju da su analizirani mejnstrim mediji najviše prenosili teme vezane za bezbednost mladih. Te teme se, ipak, ne tiču prevencije, već su najčešće vezane za crnu hroniku, navodi se u istraživanju. Psihološkinja i direktorka centra Srce Tanja Bokun kaže da konzumenti ovakvih medijskih sadržaja ne dobijaju pravu poruku i da to može da ima negativan uticaj.

"Objavljuje se mnogo senzacionalističkih stvari, stavljaju se veliki naslovi, stavljaju se fotografije krajnje neprimerene i uznemirujuće. To izuzetno negativno utiče na publiku. Prvo tako dolazi do velikog uznemiravanja, dovodi do toga da stičemo potpuno pogrešnu sliku o društvu u kom živimo. Na žalost, vrlo retko se u takvim člancima nalazi nešto poučno, nešto što može dati alternativni oblik ponašanja, što može uputiti na to kome ljudi mogu da se okrenu, ako imaju nekakav problem, koje stručne službe su tu za njih. Dakle ono što bi imalo nekakvu zaista informativnu i edukativnu svrhu uglavnom izostane", tvrdi Tanja Bokun.

Ona kao jedan od načina da se sačuva mentalno zdravlje usled takvih vesti vidi u selekciji medija.

"Otkad je počela prošle godine ova kriza sa koronom, jako mnogo se priča o infodemiji. Govori se o preteranom izlaganju sadržajima koje nude mediji. To je prva stvar, da pokušamo da ograničimo koliko gledamo, koliko čitamo nekakve vesti. Dakle da one u ukupnoj količini budu mnogo manje i drugo, što je možda još važnije, da se okrenemo onim medijima, onim društvenim mrežama, onim sadržajima za koje znamo da su pouzdani, da su primerni, da daju tačne i proverene informacije, dodatne edukativne sadržaje", poručuje naša sagovornica.

Iako je kriminal na ulicama postao gotovo svakodnevnica, senzacionalističko i tabloidno izveštavanje o takvim temama doprinelo je da se mladi u Srbiji osećaju još nebezbednije. Možda je pojedinačna borba protiv kriminala teška, ali uvek možemo da biramo kako i gde ćemo se informisati.

S. Rudakijević

Foto: Pixabay