Veliki talenti se kriju na malim binama

Stefan Rončević aka DJ Runy jedan je od predstavnika mlade generacije domaćih disk džokeja, koji je svoj rad i napredak u elektronskoj muzici gradio temeljno, uz mnogo rada i muzičkog istraživanja, ali i kroz tehničko usavršavanje. Danas, DJ Runi može da se pohvali veoma ozbiljnom karijerom iza sebe, a publika i organizatori festivala i nastupa po klubovima prepoznali su njegov rad i talenat.

Uz sve to, DJ Runy je i promoter, organizator i booking menadžer. Jedan je od pokretača sopstvene etikete pod nazivom CMOK, a sa prijateljima je uspeo da obnovi i reformiše istoimeni festival u Crvenki i udahne mu potpuno moderan muzički i konceptualni pristup. 

"Mi di-džejevi imamo specifičan ritam života. Sklopile su se okolnosti da u narednih nekoliko dana nastupam na par znaimljivih mesta. Sutra idem za Prištinu prvi put, nastupaću u klubu '118' koji je nedavno otvoren, tamo imam all night long nastup. Nakon toga, sledeće nedelje idem u Beč, klub "Half" čiji sam ja rezident pravi showcase i predsatvlja se u klubu "SASS". Nakon toga se vraćam u Beograd i trebalo bi da radim neoficijelni after nakon Riči Hotina (Richie Hawtin) u klubu Half, pre toga biće Faktor X i još nekoliko događaja. Kad ovako sve saberem, baš dosta toga će se desiti u narednih nedelju dana", ispričao nam je Runi na početku razgovora u okviru emisije Dnevna Soba Oradija. 

Kako je tebe zainteresovala elektronska muzika i posao DJ-a?

Dosta se to danas promenilo. Lično sam muziku doživljavao istraživački, drugari i ja smo kopali trake, etikete, nismo planirali da se bavimo di-džejingom. Na prvoj žurci sam, verovao ili ne, završio na groblju. Bio je to lokal koji je predodređen za daće, a žurku su ogranizovali moji danas jako dobri prijatelji. Na toj žurci sam sreo Vuka, (Vuk Bjelac) koji je puštao muziku, a koji je inače išao sa mnom u ekonomsku školu u Kuli. Tada smo u stvari prvi put ostvarili kontakt, jer sam pre toga o njemu mislio da je tip koji ide po nekim takmičenjima iz matematike i da se trudi da bude dobar đak. Na kraju smo se našli na underground žurci, sprijateljili se i počeli zajedno da istražujemo muziku i posećujemo žurke. Di-džejing je došao kada smo kupili plejere. Vežbali smo neke dve godine, nismo nastupali, čak smo se nastupa i bojali. Nismo bili kao ovi današnji klinci koji non stop traže da ih neko angažuje. U Novom Sadu smo prvi nastup imali u klubu Kompresor, nije to bilo nešto značajno ali tada smo prvi put zamiksali zajedno. Od tada je sve krenulo, a u to vreme smo i pokrenuli CMOK, tačnije 1. maja 2013. godine. Napravili smo žurku sa Vladom Aćićem i kako je to prošlo super, postojao je potencijal i interesovanje u toj našoj maloj lokalnoj sredini, videli smo da postoje ljudi koji su inteligentni i zainteresovani da se nešto drugačije dešava u njihovoj sredini.

Miksanje može da se radi na različite načine, pomoću gramofona, CD plejera, ali i preko raznih programa. Šta ti preferiraš?

Da, postoje razni načini ali meni je to tzv. softversko miksanje dosadno, iako ima svoju namenu. Svakako jeste najvažnije šta na kraju izlazi, ono što se sluša, nebitno na koji način si to dobio. Opet, to softversko miksanje je preko kompjutera, mnogo je više kao matematika, nema živu notu, nema mogućnosti da traka ode napred ili natrag, da DJ malo pogreši što daje određenu čar. Gubi se taj osećaj živog nastupa, poput nekog živog benda, tako da sam ja mnogo više za živo miksanje, za beatmatchovanje. Pored toga, na pločama izlazi ekskluzivna muzika i ja volim da imam sve to u kolekciji.

Kako doalziš do nove muzike?

Tako što sam sa dosta ljudi čiju muziku puštam ostvario saradnju. Sa njima imam lične kontakte i dobijam čak i promo muziku, vinil mastere koji tek treba da izađu. Uvek se trudim da imam malo ekskluzivniji set u odnosu na druge. Nalazim se i u nekim grupama na Soulseeku i na Telegramu, to je ruska platforma gde se nalazi određena grupa producenata i muzičara koji razmenjuju muziku između sebe. To jeste malo manji krug ljudi, ali važi pravilo da ta muzika ne ide dalje od nas, jer je ekskluzivna, treba da izađe na ploči i ne želimo da neko od nas izgubi priliku da to bude izdato na ploči.

Kako biraš set za određeno veče, pripremiš sve unapred ili gledaš kako masa reaguje pa tako biraš numere?

Realno nikad ne gledam masu, iako kažem da muzika nastaje u interakciji sa publikom. Smatram da smo mi dizajnirani i stvoreni da svako od nas ima nešto specifično, svaki čovek na ovom svetu. Mislim da upravo to treba da istaknemo uz muziku, da ne treba da se prilagođavamo muzičkim industrijama i trendovima kako bi nas drugi prihvatili i voleli. Trend je nešto što će da dođe i prođe, a neće se desti nikakav boljitak po pitanju tebe i tvoje karijere. Ljudi mnogo više cene hrabrost, stav i ukus.

Koja je realna razlika između nastupa poznatog DJ-a na velikoj bini i nekog ko svira u klubu?

Uh... Realna razlika je da ćeš često čuti mnogo bolji set u klubu nego na velikoj bini. Mnogo veći talenti se kriju upravo na manjim binama. Veliki stejdževi i pozornice su rezervisani za veća imena koja su upala u skupu muzičku industriju, skupe bukinge i velike pažnje. To je prosto globalna stvar, ne kažem da je loša i da ne treba da postoji, ali moj stav i mišljenje je da se dobra muzika uvek slušala po manjim klubovima, manjim mestima i manjim stejdževima.

Danas je promocija jako važna. Na koji način se predstavljaš publici kroz socijalne mreže i ostale načine promocije?

To je svakako važno. Međutim, meni je važnije da se na njima forsira neka istina. Bilo da je u pitanju CMOK, klub Tunel ili moj, lični rad, ne žilim da se na stranicama predstavlja ništa više od onog što je zaista bilo. Želim da prenesem sliku i vajb iz kluba onakav kakav je zaista i bio u stvarnosti, koliko god je to moguće. A promocija je važna jer su, na primer, neki ljudi uvenuli i nestali sa scene zato što su minimalno vremena posvetili promociji. Ima naravno i ljudi koji super vode svoje stranice, šeruju muziku, pišu tekstove, prisutni su u medijima i to je jedan deo koji treba da postoji. To je svakako deo posla, ali je to i deo tvoje ličnosti koji treba da bude prisutan na netu. Ljudi će te tako bolje upoznati, videti tvoje stavove, muziku, tvoje poglede na svet.

Kako nađeš kontakte kad ugovaraš nastupe?

Neke stvari, puput nastupa u Prištini događaju se onim najboljim, prirodnim putem. Posle festivala Apgrade gde sam puštao sa Metju Džonsonom, Tale of us i Tijanom T, završio sam na afteru u klubu Half gde sam zaista imao nastup života. Ne desi se uvek tako, ali tada se sve potrefilo, a prisustvovala je i ekipa sa Unum festivala. Pre mene je puštao moj prijatelj DJ Altin Bošnjaku, u klubu je bilo preko 1.000 ljudi i zaista nikad nije bila takva atmosfera. Imao sam dobar set, dogovorili smo saradnju i dobio poziv pre par nedelja.

Iza tebe je sad već lepa karijera i mnogo nastupa. Koji je tvoj savet mlađim di-džejevima, na šta da najviše obrate pažnju? Kako da probiju granicu naše zemlje i dogovore nastupe preko?

Često razmišljam o tome. Lično, jesam lokal patriota, najviše volim da sviram ovde u Srbiji za svoju publiku i za svoje prijatelje. Meni su se najlepši gigovi desili baš na domaćem terenu, u klubu Tunel i u Crvenki. Milsim da novi, mladi di-džejevi treba više da se fokusiraju na lokalnu scenu, jer je to temelj njihovog razvoja i karijere. Trebalo bi više da se posvete sceni, ljudima u klubu, da nekad izađu, popiju piće sa njima i da razgovaraju. Nije samo reč o muzici, u pitanju je lifestyle. Teško da možeš da sediš kod kuće, ne odeš nikad nigde i očekuješ da će ti sutra neko doći na žurku. To se neće desiti. Moj stav je svakako da mlad DJ treba da se izgradi na lokalnoj sceni a posle toga sa ljudima sa kojima deliš iste muzičke interese možeš da bukiraš, nekad ti njih, nekad oni tebe ili će ti dati traku za label. Svakako će se desiti interakcija i stvari će samo od sebe krenuti.

Kada pričamo o novoj muzici, šta bi bila tvoja preporuka?

Mislim da bi trebalo obratiti pažnju na bend Tapan iz Beograda. Mi smo ih nedavno bukirali za Doček, preko EPK 2021. Momci su stvarno sjajni i mislim da će tek eksplodirati na muzičkom nebu. To je jako zanimljiva kombinacija - industrial, džez, low tempo, zvuk koji je magičan. U pitanju je live set i moja preporuka je svakako da se na njih obrati veća pažnja i da ima se omogući više prostora. Od kolega di-džejeva tu uvek preporučujem DJ Brku, on je moj omiljeni domaći DJ. Tu su svakako i Schwabe sa 20/44 i Vlada Janjić.

Da li neguješ i svoj autorski momenat?

Trenutno mi je mnogo veći fokus na DJ setovima, kopanju muzike, vinila, starih trekova koje još niko nije pustio i koje niko nije pronašao. Ipak, lepa vest je da mi je odobrena baš moja ploča i to bi sve trebalo da bude printano za nekih 10 do 12 nedelja. Biće i dva remiksa autora koje sam bukirao za Srbiju. Čekaju se neka autorska prava koja ćemo rešiti u narednih par dana. Nakon toga stiže i treća ploča, a sa tim radovima nekako želim da obeležim svoj zvuk, CMOK zvuk, nešto što mi volimo i za šta se zalažemo.

Jovan Marjanović