Nezaustavljiva energija ranjivosti

Novi mladi alternativni bend koji vam predstavljamo ove nedelje zove se Vin Triste. Zapravo, u pitanju je četvoročlana ženska ekipa iz Beograda koja se pre mesec dana vratila sa banjalučkog Demofesta i to sa drugom nagradom, tako da se još više približila snimanju albuma prvenca. U pitanju su sofisticirani indi zvuci komponovani namerno bez jasne žanrovske odrednice. Sve to i još mnogo više otkrila nam je bubnjarka i pevačica ovog benda – Lola Miković. 

Da li je Vin Triste na početku nastao kao projekat, s obzirom na to da si u to vreme pevala i u sastavu Stepa?

Mi smo se okupile 2016. tj. Daca (gitara), Ivana (gitara) i Sandra (bas) su još pre toga krenula zajedno da sviraju, ali nisu imale jasnu sliku o tome ko će koji instrument da svira. A nisu imale nikoga za bubnjevima. Igrom slučaja, Nikola Vidojević (Stepa) me je predložio devojkama, a ja sam tek krenula da učim kako se svira taj instrument. Jednog dana sam se samo pojavila na probi, Sandra i Ivana su sebi kupile gitare i krenuli smo sa spontanom, opuštenom  svirkom bez jasnog plana šta može da se desi. Niko tu nije znao da svira, ali sam bila fascinirana tim našim brzim napredovanjem. Ubrzo smo održale i prve svirka tako da se to sve, očigledno, pretvorilo u pravi bend. 

To je izgledalo kao neka vaša muzička škola?

Pa da. Zajedno smo se razvile muzički, jer smo zajedno učile da sviramo.

Vin Triste uživo: Pesma "Talasi".

Aktivna si indi amerikana orijentisanom bendu Stepa, ali taj bend pominjem samo da bih naznačio različitost zvuka u poređenju sa Vin Triste. Koliko i na koji način su ti ta dva benda različita i gde se možda spajaju? A tu je i bubanj kao novo otkrovenje.

U bubnju sam se skroz pronašla, možda sam se zapravo i pronašla svirajući sa ovi bendom. Znam sigurno da je to instrument koji je mene čekao. Moje angažovanje u Vin Triste dosta se razlikuje od onog kojeg imam sa ekipom iz Stepe, zato što ovde svaka devojka emotivno ulaže i iskazuje svoja osećanja. Jako smo ranjive i to svesno predstavljamo i pubici. E sad, ne znam da li je to zbog toga što smo žene ili što jednostavno tako osećamo da treba postupati. U Stepi je to bilo dosta drugačije. Tamo sam ja uglavnom pisala tekstove, samim tim sam se najviše i izlagala. Smatram da upravo ta ranjivost stvara energiju koja je svim ljudima zapala za oko. 

Koncertna verzija pesme "Senke"

Vi ste popout superheroja, svaka od devojaka ima neku posebnu moć? 

Može i tako da se kaže. Danijela i Ivana baš imaju neki svoj izričit gitarski jezik. Daca lepo boji melodije dok je Ivana negde pod uticajem Džona Frušantea opet napravila unikatan zvuk. Nikada nisam srela osobu koja tako svira gitaru. Tu smo naravno Sandra i ja da vešto držimo podlogu i temelj kako bi omogućili gitarsku nadgradnju u pesmama. Sve četiri pevamo, tako da se i tu može osetiti taj sklop mentaliteta i pronaći neke zasebne inicijalne tačke. Iako se poklapamo po pitanju muzičkog ukusa, svaka od nas sluša različite žanrove. Zato ovaj bend i jeste skup različitosti i jako je bitno da se u toj različitosti pronađe nešto što će se svima iskreno svideti. E, u ovom bendu se to desilo jako spontano i na čudesan način. Mi ni jednog momenta nismo imale jasan cilj kako pesme treba da zvuče ili da li one treba da liče na nešto što se već pojavilo na sceni. Samo je krenulo i nije se zaustavilo.

Lola Miković

Sad ću postaviti tvoje omiljeno pitanje. Zašto je publici interesantan bend sačinjen samo od devojaka? Da li se ta činjenica i danas stavlja ispred muzičke slike i poruke neke grupe - u ovom slučaju tvoje?

Publici je to zanimjivo, možda i čudno, zato što nije viđeno često. To može biti konzervativan način sagledavanja stvari, ali ja pokušavam da ne mislim kako su ljudi konzervativni. Ali ono što mislim da je mnogo važnije je činjenica da Vin Triste nosi neku svoju energiju a onda je to ljudima još zanimjivije. Volela bih da oni dožive svoju impresiju našeg rada i da je dalje baziraju isključivo zbog muzike koju čuju. Tako bi trebalo si da shvate Vin Triste. To što smo sve žene u bendu - neka to bude samo pozitivni bonus.

Na ovogodišnjem, prestižnom, festivalu Demofest u Banja Luci osvojile ste drugo mesto. Može se reći da se to sve desilo u pravom trenutku za bend.

Drugo mesto nam je, pored finansijske pomoći za snimanje albuma, donelo veoma važne profesionalne kontakte. Takođe, lepo smo se družili sa ostalim bendovima a imale smo i tu čast da upoznamo Darka Rundeka. Ipak je najbitnije istaći pozitivne kritike od strane ovogodišnjeg žirija. Istakli su kako su bii naprosto zatečeni našom muzikom, uz zaključak kako sad treba što više svirati a mi se moramo voditi tim savetom. Prošle godine sam u Banja Luci nastupala sa Stepom a ove sa Vin Triste. Sledeće godine ću da se posvetim jogi jer sam dosadila ljudima na Demofestu. 

Nastup na ovogodišnjem Demofestu u Banjaluci

Šta se dešava sa materijalom za album prvenac? Da li žurite sa njegovom realizacijom ili ne?

Mi u suštini ne žurimo nigde i to je poenta cele priče. Ne želimo da izbacujemo nešto što sa čim bilo ko u bendu neće biti zadovoljan. Nemamo zacrtani period i smatram da ne treba da se ograničavamo na takav način. Naravno da i ljudi oko nas treba da budu srećni sa rezultatom ali treba da budu strpljivi. Za sada imamo devet gotovih pesama ali imamo isto tako pregršt ideja koje tek treba da se razrade. Posle Demofesta nas je sačekala pauza. Fakulteti, poslovi... Ali, biće vremena, biće albuma i pesama. Rešene smo u tome.

U nastaku poslušajte deo intervjua sa Lolom Miković.

Dušan Majkić