Mladi heroj se ne zaustavlja na trenutnom uspehu

Maša Mišković, mlada asistentkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu, jedna je od ovogodišnjih dobitnica nagrada Youth Hero. Maša je neko ko je, po znanju, oduvek bio najbolji u svojoj generaciji, a kako to uspeva, otkrila je za Oradio. 

foto: Međunarodni forum omladinskih parlamenata

Jedna si od dobitnica priznanja "Mladi heroj" na konkursu Exit fondacije i NIS-a. Ko je, po tvom mišljenju, mladi heroj?

Za mene je mladi heroj neko ko je ostvario izuzetan individualni ili kolektivni uspeh ali neko ko se ne zaustavlja samo na tom trenutnom uspehu. Bitan je kontinuitet uspeha. Dakle, ne samo doći na vrh, već se i zadržati tamo. Međutim, ne mislim samo na ostvarenje individualnog i kolektivnog uspeha i cilja. Mladi heroj je neko ko daje podsticaj na rad na sebi, trud i napredovanje. Neko ko među mladima širi pozitivne vrednosti, u koje svako društvo treba da veruje. Mladi heroj je lider znanja u borbi za napredak društva u celini. Lider znanja znači da je neko ko ostvaruje uspeh i time daje podsticaj drugima, ali i sebi. Mladi heroj je neko ko je intelektualno hrabar, radoznao, neko ko je kritičan, ali i neko ko je samokritičan.

U osnovnoj školi i gimnaziji bila si đak generacije. Na fakultetu si student generacije. Pohađala si i muzičku školu u kojoj si takođe bila na vrhu po ocenama. Kako?

Veoma je važno razvijati radne navike od ranog detinjstva. U mom slučaju za to su zaslužni roditelji, jer su razvijali osnovne radne navike kod mene i pre početka školovanja. Nakon toga dolazi formalno obrazovanje kroz koje se takođe stiču i razvijaju radne navike. Bitno je da se od malena razvije ljubav prema učenju i knjizi, da se učenje ne posmatra kao teret, već kao sticanje znanja, neki izazov, nešto što će nam značiti u životu. 

foto: II Međunarodni forum parlamentarizma

Tvoja dostignuća tokom školovanja pokazuju izuzetan uspeh. Kako si posmatrala učenje i sistem obrazovanja u tim periodima?

Od malena sam radila na dobroj organizaciji i dan danas planiram obaveze unapred. Često volim da kažem da treba razlikovati želje i ciljeve. Želje su prizivanje srećnih okolnosti, nešto što ne zavisi u potpunosti od nas, a ciljevi su ono što samo od nas zavisi, jer cilj mora da prati jasna strategija, plan aktivnosti i rok za ostvaranje. Veoma je bitno raditi, biti posvećen, ali bitni su disciplina i upornost. Dakle, disciplina, dobra organizacija i posvećenost dovode do uspeha.

Uporedo si upisala i Muzičku akademiju i Pravni fakultet. Zašto si se posle nekoliko meseci odlučila samo za pravo?

Na Pravnom fakultetu me je privukla odlična organizacija. Ja jesam umetnik u duši, ali istovremeno težim ka dobroj organizaciji, a umetnici su dosta fleksibilni. Time što sam odabrala Pravni fakultet nisam zanemarila umetnost, jer smatram da izbor životnih poziva ne znači odbacivanje drugih talenata, već koncetraciju na jedan talenat koji drugi talenti kultivišu i oplemenjuju. Tako da sam, zbog te dobre organizacije kojoj težim, izabrala Pravni fakultet, a i zbog osećaja za pravdu i pravo koje sam razvijala i pre nego što sam upisala fakultet.

Trenutno si asistentkinja na Pravnom fakultetu. Veliki broj mladih osoba upiše taj fakultet, ali dobar deo njih i odustane. Kakva osoba, po tvom mišljenju, pripada toj struci?

Smatram da je upornost bitna i da je ključ uspeha. To znači da se ne treba plašiti greške. Prosto, u životu će biti i uspeha i neuspeha i ako budemo odustajali prilikom prvog pada, nikada nećemo postići cilj. Smatram da je upornost bitna u svakoj struci i kada neko odustaje od prvobitne struke mora da razmisli da li je to opravdano ili ne. Bitno je da se pronalazite u struci, a to bi za posao pravnika značilo da posao ne doživljavate kao napor, da upoznate sebe i stavite talenat na prvo mesto. Za ovu struku bitan je osećaj za pravdu, jer su budući pravnici oni koji će se za to i boriti.

Koliko je neformalno obrazovanje uticalo na tvoj razvoj? 

U mom slučaju je uticalo i formalno i neformalno obrazovanje. Neformalno obrazovanje vrlo često najviše utiče na razvoj naše ličnosti, ali ono itekako utiče i na razvoj nas kao profesionalaca. Smatram da je jako bitno da se dobro uskladi formalno i neformalno obrazovanje jer zahvaljujući tome nećemo biti samo dobri profesionalci već i dobri ljudi.

Pored svih pomenutih obaveza, nalaziš li vremena za neke hobije?

Umetnost nisam zanemarila. Trudim se da se umetnošću bavim uz svoje osnovne obaveze, jer mi daje inspiraciju, ispunjava me i opušta. U slobodno vreme sviram, to je nešto što mi daje najveću inspiraciju. Od pre godinu dana bavim se pop pevanjem, a deset godina se bavim standardnim i latino plesovima. Umetnost je nešto što mi je osnovni hobi, u širem smislu.

S.P.