Fotografi mrze instagram filtere

Kada u nekom malo većem društvu kažemo "Jelena" okrenuće se njih pet. Isti je slučaj i kada kažemo "Petrović". Čak je i spoj ovog imena i prezimena vrlo česta pojava. Koncertnu fotografkinju sa kojom smo pričali baš zbog toga nećemo predstaviti kao Jelenu Petrović, već kao Elvenu, po pseudonimu pod kojim fotografiše i objavljuje fotografije.

Foto: Igor Stanić

Ti si inače iz Loznice, a u Novi Sad si došla 2014. godine kada si upisala fakultet, tu je otprilike i počela tvoja ljubav prema fotografiji. Ono što je jednako zanimljivo jeste da si pre dolaska, u srednjoj školi imala bend.

Još u osnovnoj školi sam se upisala u školu rok gitare i nekoliko godina posle toga, u srednjoj školi, okupilo se nas četiri drugarice i osnovale smo bend. Akustična gitara, violina, bas gitara i vokal. Svirale smo obrade bendova Limp Bizkit, 30 Seconds to Mars, međutim, jako kratko smo postojale, samo godinu dana. Bila je velika razlika u godinama i putevi su nam se razišli. Dobro smo prolazile u Loznici, ljudima se svidelo. Trebalo je da sviramo i na Moto skupu u Lešnici, ali se to iz nekih ličnih razloga nije desilo. Kada se taj bend raspao, nešto kratko sam bila u tezga bendu, ali sam brzo posle toga došla u Novi Sad da studiram, pa je sviranje palo u drugi plan.

Završila si školu rok gitare u Loznici, akustična ili električna?

Akustična. Krenula sam da sviram na maminoj gitari, odatle sam i dobila želju.

Fotografijom si počela da se baviš kada si došla u Novi Sad. Koliko je sam fakultet imao veze sa tim, s obzirom na to da studiraš grafički dizajn i inženjerstvo?

Jeste donekle. Uvek sam volela fotografiju, ali se nikad nisam time konkretno bavila. U drugoj godini smo imali predmet fotografija. Tad sam uzela svoj prvi fotoaparat i slikala nasumično ljude na ulici. Nakon toga se slučajno desilo da sam slikala svirku jednog manjeg lokalnog benda i to me je od starta dosta privuklo.

S obzirom na to da si se ranije bavila muzikom, a sada fotkanjem, ti si koncertnom fotografijom praktično spojila dve stvari koje najviše voliš?

Da, svakako. U srednjoj školi sam proučavala i fotošop i bavila se foto manipulacijama već postojećih slika. Radila sam i druge oblike fotografije, ali koncertna je nešto u čemu se najviše pronalazim jer je upravo to što si rekla – spoj stvari koje najviše volim.

Decapitated

Jedan od poznatijih portala, na kom sam te zapravo ja primetila bio je Hellycherry. Koliko se ovaj portal zapravo vezuje za tvoj početak?

Helycherry jeste portal za koji sam krenula intenzivnije da fotografišem. Pre tog portala nisam bila toliko aktivna, jer nisam poznavala ljude, nisam znala kako to sve funkcioniše i kako uopšte da se akreditujem za neki koncert. Prvo veće angažovanje bilo je na United Metal Festivalu, koji je tada trajao tri dana. Nakon toga me je kontaktirao Nenad iz HC-a. Pristala sam da radim jer mi je to tada bilo i ostvarenje nekog sna.

Bendu Bane si bila fotograf na turneji po Srbiji. Jesi sarađivala sa još nekim?

Bilo je situacija da me bendovi kontaktiraju, pre Bane-a je to bio War Engine i njihov Zlo fest. Njima sam snimala i spot, odnosno live session sa probi. Kada me je Bane kontaktirao, to je prvo bilo angažovanje za Exit, i nakon Exita je bio dogovor da ih pratim na turneji po Srbiji.

Jako dugo si odbijala da napraviš svoju stranicu na Fejsbuku jer si smatrala da nisi dovoljno dobra. Šta je prelomilo da je napraviš i da li si dobila više ponuda za saradnju od tada?

Poguralo me je to što su mi ljudi iz okruženja konstantno govorili da treba da napravim stranicu. Ja sam stvarno jako dugo mislila da nisam dovoljno dobra, da treba napredujem i da dovedem to sve na viši nivo da bih napravila stranicu. Napravila sam je 2017. godine i od tada su definitivno stvari krenule na bolje. Izbacivala sam samostalno fotke i ljudi su to videli i prepoznali.

Osvojila si i nagradu za najkreativniju fotografiju na jednoj izložbi...

Tako je, to je bilo prošle godine. Nagradu za najkreativniju fotografiju dobila sam na izložbi na Drum Dum festu u Leskovcu. Pored toga učestvovala sam i na izložbi ženskih koncertnih fotografija koja je bila je održana u Zenici.

Naxastras

Tvoje ime i prezime su izuzetno česti, kada neko izgovori Jelena Petrović, okrenuće se barem tri devojke. Pretpostavljam da je to jedan od razloga zašto radiš pod pseudonimom Elvena, ali ono što nije sasvim jasno jeste – ko je Elvena?

Kada sam razmišljala o imenu bilo mi je jako glupo da nazovem Jelena Petrović Photography. Zvučalo mi je baš onako...

Fotograf za svadbe i krštenja?

Upravo tako. Uopšte mi nije išlo uz tip fotki koje radim. Do Elvena sam došla i pre toga, jer jako volim fantaziju i vilenjake. Sećam se da sam jedan dan vršljala po internetu i tražila razna značenja varijanti imena Jelena. Naišla sam na Elvena, nakon što sam satima kopala i čitala i jako mi je lepo zvučalo.

Je l postoji neka Elvenina karakteristika sa kojom možeš da se poistovetiš?

Veruj mi da ja više nemam pojma ni šta sam pročitala (smeh). Od tad mi je ostalo zakucano, ali se dešava da me ljudi oslovljavaju sa Elvena, što mi ne smeta uopšte, jer realno kad kažeš Jelena, okrene se još deset osoba (smeh).

Rad sa bendovima nekad nije baš najlakša stvar. Nama su se dešavale situacije da bendovi odluče da zatvore fotopit za fotografe, pretpostavljam da si i ti nailazila na negativna iskustva?

Zatvaranje fotopita da, u mnogo slučajeva. To je mnogo nezgodno iz više razloga. Meni za početak zato što sam jako niska osoba (smeh), osim toga količina mase koja dođe na koncert je velika, a oprema je jako skupa i moraš mnogo da paziš na nju. O prosipanju piva po opremi bolje da i ne govorim. Dešavalo se dosta negativih iskustava, jer ljudi često olako shvataju fotografiju. Ne ni u smislu poštovanja autorskih prava, koliko u smislu uloženog truda i novca u opremu, jer to uopšte nije "jeftin sport". Svako fotkanje se meni pretvara u radno vreme koje traje više od osam sati. Prvo fotografisanje, pa odabir fotki pa njihova obrada. Tu naravno ode mnogo vremena jer iz svake fotografije koja ima potencijal želiš da izvučeš najviše što možeš.

A iskustva kada je u pitanju kropovanje watermarka i nepotpisivanje fotografa?

Najčešće se dešava da stavljaju instagram filtere na sređene fotke, što, iskreno, svi fotografi mrze! Ali živimo u digitalnom dobu, slike su na internetu. U većini slučajeva bendovi kod nas potpišu fotografe, mnogo se češće dešava da kropuju, to jako ne volimo. I instagram filtere!

Riverside

U međuvremenu si postala PR za MM Concerts i Hellbangers. Kako je to toga došlo?

Dosta sam fotkala prošle godine, bila na mnogo svirki koje su organizovali, a i nakon Exita kada sam ušla u Serbian Metal Portal, pratila sam za njih svirke. Oni svi sarađuju. Zapamtili su me sa svirki. Da li im se svideo moj rad, ne znam, ali zvali su me da radim sa njima. Malo drugačija saradnja, iako ja i dalje uvek fotkam na dešavanjima. Radila sam, trudila sam se i primetili su.

Nedavno si imala priliku da prvi put u životu radiš intervju. U pitanju je bio bend Riverside. Sudeći po ovoj tvojoj reakciji, vidim da je to bilo jako traumatično iskustvo za tebe?

Iskreno jeste. Navikla sam da budem iza objektiva pre svega i skroz mi je čudan bio taj osećaj da treba da budem ispred. Bilo je stresno i imala sam tremu. Hiljadu misli prolazi kroz glavu, da li će hteti da priča, šta ako se zbunim, šta ako zaboravim šta sam htela da pitam, ne mogu da držim papir jer je u pitanju video snimak. Na kraju se jako dobro završilo i sad jedva čekam da radim još intervjua.

Imala si bend, baviš se fotografijom, radiš kao PR, diplomirala si, trenutno si na master studijama, a ideš i na kurs programiranja. Šta je to čime bi želela da se baviš u budućnosti?

Svi znamo kako funkcioniše fotografija u Srbiji. Volela bih da to može da mi bude glavni prihod, ali u koncertnoj fotografiji je to skoro nemoguće. Gledala sam da nađem nešto pored toga, da mi obezbedi neka stalna primanja. Moja želja je da se bavim front endom i idem u tom pravcu. To jeste u neku ruku vezano za moju struku, ali ono što mi je svakako cilj jeste da mi fotografija uvek ostane kao nešto čime ću se baviti i da ostanem u koncertnoj fotografiji i u ovoj priči i poslu PR-a. Na taj kurs sam krenula baš da bih mogla da krenem u drugom pravcu, da jednog dana budem stabilna sa prihodima i da kupim još opreme koja je vrlo skupa, ali i da platim račune i imam da jedem.

Miljana Milekić

Fotografije: Elvena