Budućnost mladih je u zajedništvu

Jelena Trebaticki je završila je osnovnu mužičku školu "Isidor Bajić" u Novom Sadu. Srednje muzičko obrazovanje završava takođe u ovoj školi. Osnovne i master akademske studije je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Departmanu za muziku, studijski program Duvački instrumenti, modul Flauta. Njen profesionalni put ju je vodio kroz mnogobrojna putovanja, takmičenja i nagrade koje su neretko bile prvo mesto, a često je bila i stipendista različitih fondova za mlade talente.

Kako je krenulo interesovanje za bavljenje muzikom i sviranjem baš flaute?

Sve je počelo jednog septembra dok sam se igrala u dvorištu. Pomislila sam kako bi bilo lepo da sviram klavir. Odakle misao za klavir i danas je nepoznato. Došla sam kući i rekla sam roditeljima šta želim. Oni su rekli da to ne mogu budući da nisam pokazala nikakav talenat za muziku. Taj septembar je prošao u mojoj molbi, što je na kraju i urodilo plodom. Otišli smo na prijemni u muzičku školu. Na sam prijemni ispit sam otišla potpuno nepripremljena, ali mi je bilo lepo. Kada sam završila, izašao je glavni član komisije koji je mom ocu rekao da sam talentovana i uverili su me da je flauta za mene.

Završila si osnovnu muzičku školu, a kasnije i osnovne i master studije Akademije umetnosti gde si bila jedna od najboljih studenata. Koliko je taj uspeh praćen odricanjem, a koliko zadovoljstvom?

U procesu studija, učenja i obrazovanja, čovek retko kada ima priliku da zastane i da se zapita koliko daje, a koliko mu se oduzima. U svakom profesionalnom procesu su tempo i organizacija ključ uspeha. Vremenski sam provodila ceo dan u školi. Mogu da kažem, sa te strane, da imamo vrlo strog i zahtevan ritam, koji je oduzimao mnogo mog slobodnog vremena. Sa druge strane doneo je mnogo druženja i šansi da sa kolegama prolazim kroz iste situacije i da krojimo naš svet koji je poznat kao svet klasične muzike.

Učestvovala si na velikom broju takmičenja. Nagrade nosiš i sa domaćih, ali i regionalnih i međunarodnih nastupa. Koliko je važno takmičenje za ljude koji se bave umetnošću?

Veliki sam ljubitelj takmičenja. Moje mišljenje je da bez entuzijazma ne možemo ni da razmišljamo o izlasku na scenu i o tom odmeravanju kroz takmičenja. Sama priprema nosi motivacijsku snagu koja pokreće. Imamo i mogućnost razočarenja. To je tvojih pet minuta kada si na scceni i kada znaš da sve zavisi od tebe. Takmičenja su predivna, tada možemo najbolje da znamo koliko smo dobri i na čemu još treba da radimo. Izuzetno važna stvar u životu je imati priliku da čuješ i ostale. Ja bih svim mladim muzičarima preporučila da se usude da odmere svoje snage i da se upozanju sami sa sobom.

Imala si prilike da sarađuješ sa mnogobrojnim stručnjacima iz sveta klasične muzike. Neki od njih dolaze iz Rusije, Austrije, Nemačke, Holandije i tako dalje. Da li bi izdvojila neko iskustvo?

Izdvojila bih susret sa profesorom Kersten Mc Call. Prva je flauta jednog od najprestižnijih orkestara u svetu i profesor koji radi na Akademiji u Amsterdamu. U pitanju je bila letnja škola čiji sam bila stipendista. Ja sam tada još u studijskom zanosu otišla na to usavršavanje. I strašno mi je bilo bitno da se dobro pokažem na tom času, znajući da je on vrlo prgav i zahtevan profesor, sa čijeg časa su mnogo izlazili uplakani. Toliko sam želela da dobro odsviram da mi je u nekom momentu pramen kose pao u tom nekom zanosu i onda me je on zaustavio i rekao: You are like a wild horse, and beside you, I feel like a donkey. To je neka od anegdota u susretima sa velikanima. Poenta je da nije uvek jednostavno biti svoj. Strašno je važno negovati sebe.

Imala si mnogo nastupa kao solo izvođač, ali i koncerata gde si nastupala sa drugim izvođačima. Šta je tebi draže?

Ja volim da sviram kamerno, odnosno volim da sarađujem sa drugim ljudima. I najviše na svetu volim kada se udruže zvuci i boje i kada nađemo zajednički zvuk. Skoro me profesorka sa Akademije koju sam srela pitala gde vidim budućnost mladih ljudi.  Odgovorila sam joj u zajedničkom radu. Biti sam na sceni je fantastično! To je poseban kvalitet i senzibilitet. Ali najbožanstvenija svirka je kad imamo prilike da vidimo ljude i instrumente kako rade kao jedno.

Ti sada radiš sa mladim ljudima koji žele da postanu muzičari. Šta govoriš onima koji tek treba da prođu ono što si ti prošla?

Svim mladim ljudima bih poželela da budu svestrani. Da na vreme iskoriste svoje sposobnosti, da znaju kako da ih unovče. Ali ne materijalno, već u smislu znanja. Da naprave plan i program kako da svoje umeće stave na tržište. To zahteva strpljene. Mi muzičari, umetnici smo rudari koji konstatno moraju da zabacuju i kopaju dok ne stignemo do te naše vredne rude, dijamanta. Sve kolege bi trebalo da se naoružaju znanjem i strpljenjem i da se povežu. Mladi treba da dođu sa idejama, a institucije treba da odgovore na ideje. Ukoliko budu negovali i pazili svoje ideje, ja sam sigurna da će sa njima daleko dogurati. 

Intervju sa Jelenom možete poslušati u plejeru:

Foto: privatna arhiva

J. Božić